КАД ЈЕ У ПИТАЊУ БОРБА ЗА ВЛАСТ СВЕ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО, ПА И ПОСТОЈАЊЕ 117 СТРАНАКА

КАД ЈЕ У ПИТАЊУ БОРБА ЗА ВЛАСТ СВЕ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО, ПА И ПОСТОЈАЊЕ 117 СТРАНАКА

20 новембра 2017

Пише: Слободан Турлаков

Ко год је мало паметан, свестан је да стабилно стање у једној  земљи  не може постојати ако се у њој 117 странака боре за власт, од којих свега неколико, не виде будућност Србије у ЕУ.

Кад ствари тако стоје, онда у истини нема опозиције владајућој коалицији, која будућност Србије  види само у ЕУ, и све што чини , чини да докаже да води земљу на европском путу, из часа у час понављајући то опредељење, које нема цену. Упркос чињеници да та ЕУ, и она из часа у час, понавља да  нема пријема у ЕУ ако се не реши питање Косова, онако како то  она, на челу са Немачком, жели и намеће, а то значи признање Косова као независне државе, са правом чланства у УН.

То незаконити владар, одлично зна, но од своје приче не одустаје, као и од тога да Србија љубоморно чува своју војну неутралност, а у исто време посматра како српски падобранци имају заједничке вежбе са америчким, између Батајанице и Ковина, изјављујући нешто што је  за редовну људску памет немогуће, тј. „Заједничка обука  доприноси  стварању  партнерства и пријатељства“.

Шеф НАТО Столтенберг „појашњава“ ту ствар, тврдећи како „Нема контрадикције између војне неутралности и снажног  партнерства  Србије са НАТО алијансом“

Остаје још да се каже,  где и којом приликом ће се остварити то снажно партнерство?

Тј., против кога?

Наравно, то неће нико да каже, али ће се и даље говорити о снажној сарадњи и партнерству, као и о војној неутралности.

Баш као и о нашом „снажном европском путу“, лилипутанским корацима, па ћемо тако стићи пред њихова врата негде 2025. године, што и шефови ЕУ, на челу са Немачком, тим снажним владаревим пријатељем, предиђају.

Међутим, нигде на помолу снажне опозиције. (Чак је и академик Теодоровић изјавио да види Србију само у Европи, као једином сигурном месту, иако је Србин, који слави славу и пише ћирилицом!)  Знано је, међутим,  да је грдна већина те опозиције проевропска, и по чему и у чему је онда –  опозиција? Другим речима, ма ко од њих дошао на власт, уместо ових садашњих, наставили би оно што су ови радили, и наставили претходне,  по европским узусима и наређењима. У противном, нема ништа од европских фондова, без којих се, у условима страних инвеститора, не може преживети. Да се не лажемо и не заносимо. Јер, ми домаћу привреду немамо, све је отишло у туђе руке, са њиховим интересима.

Сад и „Галеника“ оде, за 16 милиона евра!

Једноставно и искрено речено, све оно што се бави политиком, то су другосрбијанци, питање је само како ће једни друге да уклоне са политичке сцене, не мењајући је, да се не замере ЕУ.

Никад горе и никад бесперспективније.

 И та околност, и та нужност,  управо је највећа снага и гарант опстанка садашњег режима.

                                                ***

У садашњој атмосфери која влада Србијом, о тзв.  просрпској опозицији не вреди ни говорити. Она се исцрпљује свакојаким детињаријима, као на пример, онај упад у кабинет председнице Скупштине, а било би боље да су упали у „Гошу“,  свакодневним вербалним нападима на  владара, који тако добија помоћ у кукању, како га са свих страна нападају, а Палма, који ни сам не зна где је, позива све оне који се баве политиком, да помогну Вучићу.

У чему?

То није рекао. Ваљда у тзв. „унутрашњем монологу“, јер како рече премијерка:

„У Србији нема дијалога. Само се  чује – ехо!“

На чији глас? Или, од чијег гласа?

То није рекла, али ваљда од оних што сваки дан нађу шансу да о нечем галаме. Све се претворило у причу, у јалову политику,  нигде – акције! Да се види да неко делује, стварно и истрајно, као српски националисти..

Нико да дигне глас да  нам не требају 117 странака, да би се извукли из овог амбиса, у који упадамо од 5. октобра, без обзира која екипа била на врху.

Ето, Дачић који већ годинама спасава неспособне и халапљиве кадрове СПС-а, којима никако да истекне рок на уносним положајима, наједном изађе са паролом: „Доста ми је свега! Напуштам шефовство“, да би само два дана касније, рекао, да му није баш „доста свега“. Дакле, остаје, на радост толиких голанфера који живе од његових марифетлука.

Очекивало се да ће лепа Дијана Вукомановић, која је својевољно напустила високу функцију у СПС-у,  открити разлог за тај свој чин, који сигурно није мали, али није – ништа.  Додуше, рекао је сам Дачић, кад је, после једних избора, рекао да не могу бити социјалисти и у исто време гласати за капитализам, што је Дејановићка , његова заменица, одмах тужним гласом прихватила. И тако пет тзв. социјалиста седи и у „новој“ влади, упркос  тврдњи Ратка Дмитровића да у СПС-у нема ни једног социјалисте.

Социјализам је потрошен. Па се СПС више не бори да уђе у Социјалистичку интернационалу Европе.

Кад је, пак, реч о дијалогу „унутрашњем“, на бази унутрашњег монолога, (зна се чијег!), после оног састанка представника свих правних факултета, са ког се није чула ни једна реплика, пре неки дан у „игру“ су хтели да убаце  неколико Одељења САНУ, што није јавно објављено. А доћи ће на ред и СПЦ, која ће, вероватно, исто тако бити  издељена, по епархијама, јер ће у тако испарцелисаном СПЦ, лакше и сигурније пронаћи   послушнике.            Међутим, десило се нешто неочекивано.

 Бивши амерички амбасадор, и активни учесник у стварању СНС-а, Монтгомери изјавио је оно што владар никад није смео да изговори, да „једино у чему се Албанци на Косову слажу,  то је мржња према Србима“. Док АВ мисли да треба да направимо „осовину  с Албанцима“, да ли са онима на Косову или у Албанији, који већ одавно имају своју, до које им је једино стало. .

            Шта више, Монтгомери тврди да „они не мисле да спроводе споразум који су потписали. И ЕУ их у томе помаже.“

            Али не и Србију, коју владар већ 1771 дан гази и понижава, примењујући једнострано Бриселски споразум, који, иначе, никако не открива, тако да у Србији, сем њега и Дачића, нико не зна шта чини тај фамозни Бриселски споразум.

          И онда Монтгомери даде један савет владару: „Не разговаварајте, док Приштина  не испуни обавезе!“

Што се тиче избора, мисли да би они успорили  економски напредак.

И на крају – „да ће Србија ући за 4 године у ЕУ – не верује“.

                                                ***

Пре неког времена на Ташмајдану је слављена 9 годишњица постојања СНС – а, на којој нису били присустни творци те странке Тома Николић и Борис Тадић.

Да је Тадић учествоавао заједно са пок. Микијем Ракићем, Вучићевим пријатељем, то је тврдио и Викиликс, а и сам Тадић је на загребачкој ТВ  – „Недељом у два“ –  признао да му је тражено да се успостави јака опозиција, што се и остварило са СНС.

Та истина се избегава, па и сада о прослави 9 године постојања. Није помињана. Ми бисмо поменули као оснивача и Шешеља, који својим повратком из Хага, није учинио оно што је требало, а што би помогло у њиховом раскринкавању, да формално избаци из СРС све оне конвертите, углавном санкилоте, којима је на локалном нивоу власти много шта обећавано али и испуњено, а што би их обележио као издајнике, на оне који су на све спремни, ради своје личне користи.

Уосталом, ту скоро је објављено да је Шешељ пре но што је добровољно отишао у Хаг, Тому и Вучића одвео у цркву у Раковици.  Укрстили су руке, а Шешељ  их је заклео  на верност и јединство , без обзира  на развој ситуације у Хагу.

Октобра 2008. они су ту заклетву глатко погазили, а Шешељ по повратку из Хага то није помињао, клацкао се између њих, с тим што је Тому одбацио, док је према АВ био час овакав, чак онакав, али никад ригорозан, какав он зна да буде.

Шта више, кад га је Емил Влајки упитао како коментарише окретање Европи и Западу, од стране АВ, Шешељ је рекао да је овај остао исти националиста, као што је и био, и да је преварио Запад како је постао њихов човек, да би га они попели на власт. Јер, кад је у питању власт све је дозвољено, што не личи на Шешеља, али ето. Можда је то рекао. тек тако

Најгоре од свега јесте сазнање да су конвертити из СРС у СНС  бројни, бројнији но што би смели то да буду, ако су некада пришли СРС-у са уверењем српске свести.

Но, држава је постала њихов СНС!

А  СНС  је он,  неограничени владар.

Онај који о свему одлучује, па и о томе да са „свима  морамо  да имамо добре односе, јер смо исувише мали. Нестали бисмо ако то не бисмо чинили“.

Другим речима, свима морамо бити пријатељи, без обзира како нам  они узвраћали.

Нема друге, него веровати да се тај човек, благодарећи реченим конвертитима, одлепио од народа, који му више и није потребан, јер има свој СНС. Који је његова једина вера, а он њихов једини идол.

Бадава је оно што је некад рекао Вељко Петровић:

„Треба веровати у здраву свест народа, коме ће једном зло да дозлогрди.  Кад дође до тога,  Србија ће бити спасена“.

А ми бисмо додали, треба веровати да још постоји народ, тј,  онај који не излази на изборе, а то је добра половина житеља, и да се ту крије спас.

                                                ***

Ко зна како и зашто, можда  дајући Шешељу за право, тек  од недавно постоји идеја да се у Србији и РС донесе Декларација о опстанку српског народа, путем вере, језика, ћирилице, историје

Могло би се рећи да би то могао бити и Национални програм, који одавно, за разлику од нашег окружења, немамо, мада сви више мање отворено раде против нашег опстанка. И то не од јуче.

Сведоци смо таквог понашања и у последње време, чак и од оних које су дочекивани у Београду са погачом и сољу, које су им предавале девојке обучене у народну ношњу, да би пошто би се вратили из Србије, без стида и срама, осули по нама, као вековни наши непријатељи.

Кад је Шантић дошао једном у Београд, и са Нушићем ишао кроз Кнез МИхајлову улицу, није могао да се надиви све присутном ћирилицом,  која је у континуитету ишла из фирме на фирму ондашњих свакојаких радњи.

Ко данас иде, не само кнез Михајловом улицом, већ свуда по Београду, видео би један сасвим други конгинуитет, не само латинички, већ и са страним језицима, који украшавају многе фирме.

Чак тако, да је садашњи министар културе и информација, недавно изјавио:

„Ћирилици прети  да буде истиснута из употребе“

Та претња није само у Београду, већ по целој Србији, до најмањих засеока.

Дакле, ако тако каже највиши државни орган, који по закону штити наше вековно писмо, шта је остало за ниже локалне власти?

АВ је обавестио пучанство да су у Србији и РС већ оформљени тимови за израду речене Декларације, али њихова имена није откривао, мада имамо бројне националне институције које би  по свом постојању требало да буду умешане у тај национални посао.

Дакле, треба сумњати, да ће и то писање, свеједно како прокламовано, заћи и изаћи кроз политичке потребе. Као и све друго, па и недавно изгласани образовни закони, који гарантују јевтину радну снагу, са којом ћемо дочекати и помоћи иностране газде, да би се потом, некаквим „Белим књигама“ хвалили о њиховом издашном доласку у Србију, да би допринели њеном економском расту.

  Који ове године, и поред упорног хваљења да ће бити на нивоу од 3%, неће догурати ни до 2%.

Чему те обмане, које не могу бити сакривене?

                                                ***

Дакле, решено је на ГО СНС-а, неће бити превремених парламентарних избора, већ само београдски, на пролеће идуће године.

По ономе како се већ увелико прича како ће изгледати ти избори, који без обзира на бројне странке што ће узети учешће у њима, Београд нема шта да очекује, сем да буде сведок њихове узајамне борбе да му скоче за врат.

Четири године садашња београска власт  је дембелисала,  бавећи се „Београдом на води“ али и Савамалом, која никако да се у свом криминлитету испита и доведе до истине, сад пред изборе, градоначелник и остала братија око њега, раскопаше силне улице и тргове, да би имали чиме да се похвале  и помогну толико потребној жељи АВ да његова СНС освоји београдску власт.

Мада он готово плаче, верујући да ће бити побеђени.

А једном је опет изјавио: „Побеђиваћу све дотле док будем хтео.“

Не треба очекивати ништа боље ни од осталих бораца за Београд, јер је све то гомила људи који немају никакво искуство, ни резултате у управи локалном влашћу, сем што су партијске галамџије.

Једном су градоначелнику, из Сремске Митровице, због показаних резулата и успеха у локалу, као награду уделили министарство пољопривреде, а Мали ће се, изгледа, морати да задовољи  избором за члана Председништва СНС-а.  Па и то је нешто, што може сматрати као награду, поготову ако оно што је раскопао по Београду ако успе да прекрије, макар и по угледу на Коридоре.

Награђена је и лепа Нела Кубуровић – Председништвом, ваљда и зато што је суд 18. пут одложио суђење Дарку Шарићу!

За наследника Малог, владар је најавио да ће се одлучити за неко женско чељаде, и опет – ванстраначко, што је још једном могло да наљути Зорану, која је с толиком жарком жељом маштала о његовом наследнику у Немањиној 11.

Остало јој је, насигурно, да се задовољава са  шефом Координције  о родној равноправности, о којој је, недавно, тако инспиративно  писао Милош Кордић у „Интермагазину“, кад је рекао  да „не постоји  родна равноправност, већ  култура односа  и узајамно поштовање полова“.

Поштујући Зорану, а нарочито њену природну лепоту, чак више него она сама, коју немилосрдно напада својом нападном шминком, хтели бисмо да је замолимо да замисли како доживљавају родну равноправност  девојке, које су, због незапослености, прихватиле војну службу, и како се оне , јадне, осећају на маршу или на стражи, у време кад имају менструацију. И оне и њихове колегинице у полицији.

Страшно и немилосрдно!

                                                ***

Да се вратимо на дискусију о унутрашњем монологу АВ.

Неки професор на неком универтзитету „Унион“, на ком предаје  Уставно право, јавио се самоиницијативно са својим стручним мишљењем, предлажући решење косовског питања реалном Унијом  независних држава Србије и Косова, које би у оквиру ње имали  заједничко тржиште, царинску и јединствену монетарну политику, који је тиме, како каже:.„ Први, у оквиру унутрашњег монолога о КиМ-у, скренуо пажњу председнику Републике.“ на право и задовољавајуће решење, по обе стране.

Јер, „Србија не може више да чека“!!!

По том предлогу и Косово би добило столицу у УН, с тим да не би могли да гласају једни против других, наводећи пример Украјине за време СССР-а, чиме је показао завидно незнање историје, јер је са Украјином у УН,  СССР добио један глас више, умањујући тиме апсолутну надмоћност Запада .

Кад је реч о знању историје, ми бисмо подсетили реченог професора, да никаква Унија, уопште било какво заједништво Србије са Косовом, апсолутно не долази у обзир, и то не смо због тога што оно, као и Албанија, тежи ка спајањем свих земаља у којима живе Албанци (Грчка, Македонија, Црна Гора, Србија) у једну државу, већ најпре због вековне мржње и непрегледних злочина над Србима, који су и дан данас у току, чак тако и толико да  злочинци над Србима,  заузимају највиша места у власти те самопроглашене државе, коју чињеницу Запад и ЕУ признају као легитимну. Један од тих  озлоглашених злочинаца је јуче изјавио  да „независност Косова  носи велики печат Лондона“.

Хвала му на том открићу, али и без њега то смо могли да предпоставимо.  И не само они, већ и САД и Немачка.

 И не само Запад, већ и околни наши суседи који су их следили.

И како сад владар себи дозвољава да нам прича приче о пријатељству са целим светом.

П.С.

Један паметан коментатор објављених текстова, питао се:

„Ако Србија призна Косово, шта ће рећи  оним земљама,  које га нису признале“?

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u