Капуљаче

Капуљаче

22 децембра 2016

aleksandar-apostolovski 789346

Пише: Александар Апостоловски

Служећи се навијачким методама и маскирани плаштом идеолошког активизма на крајњој десници и левици, супротстављене групе студената на Филозофском факултету, успеле су да на неколико минута прекину трибину и промоцију књиге „Историја Републике Српске“. Најавивши акцију неколико дана раније на друштвеним мрежама, анархисти наоружани мобилним телефонима, снимали су четрдесетак секунди своју диверзију, у којој су, као у добро осмишљеној театарској подели, активирани и екстремни десничари. Тако је двочасовна интелектуална расправа остала у сенци хулиганских сукоба младих филозофских глава прекриваних капуљачама.

Иако су неки медији одмах громогласно пренели да је група младића извикивала злокобне нацистичке пароле „Хајл Хитлер“ и „Зиг хајл“, учесници трибине, историчари Предраг Марковић и Чедомир Антић су то демантовали. Али, како то иначе бива са демантијима, било је узалуд. Дух из боце је отворен и медијски простор су запљуснула саопштења странака и друштвено-политичких радника о бујању фашизма, насиља и нетрпељивости, као општем месту наше свакодневице. У први мах се чинило као да је Димитрије Љотић васкрсао и умарширао у амфитеатар факултета, отеравши Сократе и промовишући Фирере.

Такве групе псеудолевичарксих есктремиста и чувара серсбких националистичких заблуда, настављају да режираним и недопустивим инцидентима своју маргинализовану позицију представљају као доминантан утицај на српско друштво. И, тај посао им иде од руке. Полицајци у цивилу, прерушени у Хегеле, брзо су спречили ескалацију сукоба. Нису морали да имају доушнике, јер је читава интернетска заједница неколико дана раније брујала о намери да се трибина насилно прекине.

Разумљиво је ликовање странака и аналитичара којима проради хормон среће кад год се Србија помене у негативном контексту, нарочито са профашистичким предзнаком. Њихово је демократско право, да праве буру у чаши воде. Али мање је јасно због чега народна милиција, како јој тепа Предраг Марковић, дејствује тек када се инциденти догоде.

Наиме, у спречавању деловања екстремистичких група, важе иста правила као и у откривању канцера. Најважнија је превентива.

Отуда је деловање државе са одложеним дејством и равнодушно гледање на формирање хулиганских екипа леве и десне оријентације на Филозофском факултету неозбиљно и неодговорно, јер неокомунисти и анархосиндикалисти, у кохабитацији са присталицама неофашистичке мисли, држе готово читаву деценију заједнички фронт, ушанчени у учионицама и заштићени аутономијом Универзитета. Друштвени радикализам промовишу понекад аргументима, а често и песницама.

Ако се активирају искључиво због идеја, онда се њихово деловање може сматрати политичком егзотиком. Ако се активирају на дугме, право је питање, ко држи даљински управљач.

(Политика)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u