Капуљаче
22 децембра 2016Пише: Александар Апостоловски
Служећи се навијачким методама и маскирани плаштом идеолошког активизма на крајњој десници и левици, супротстављене групе студената на Филозофском факултету, успеле су да на неколико минута прекину трибину и промоцију књиге „Историја Републике Српске“. Најавивши акцију неколико дана раније на друштвеним мрежама, анархисти наоружани мобилним телефонима, снимали су четрдесетак секунди своју диверзију, у којој су, као у добро осмишљеној театарској подели, активирани и екстремни десничари. Тако је двочасовна интелектуална расправа остала у сенци хулиганских сукоба младих филозофских глава прекриваних капуљачама.
Иако су неки медији одмах громогласно пренели да је група младића извикивала злокобне нацистичке пароле „Хајл Хитлер“ и „Зиг хајл“, учесници трибине, историчари Предраг Марковић и Чедомир Антић су то демантовали. Али, како то иначе бива са демантијима, било је узалуд. Дух из боце је отворен и медијски простор су запљуснула саопштења странака и друштвено-политичких радника о бујању фашизма, насиља и нетрпељивости, као општем месту наше свакодневице. У први мах се чинило као да је Димитрије Љотић васкрсао и умарширао у амфитеатар факултета, отеравши Сократе и промовишући Фирере.
Такве групе псеудолевичарксих есктремиста и чувара серсбких националистичких заблуда, настављају да режираним и недопустивим инцидентима своју маргинализовану позицију представљају као доминантан утицај на српско друштво. И, тај посао им иде од руке. Полицајци у цивилу, прерушени у Хегеле, брзо су спречили ескалацију сукоба. Нису морали да имају доушнике, јер је читава интернетска заједница неколико дана раније брујала о намери да се трибина насилно прекине.
Разумљиво је ликовање странака и аналитичара којима проради хормон среће кад год се Србија помене у негативном контексту, нарочито са профашистичким предзнаком. Њихово је демократско право, да праве буру у чаши воде. Али мање је јасно због чега народна милиција, како јој тепа Предраг Марковић, дејствује тек када се инциденти догоде.
Наиме, у спречавању деловања екстремистичких група, важе иста правила као и у откривању канцера. Најважнија је превентива.
Отуда је деловање државе са одложеним дејством и равнодушно гледање на формирање хулиганских екипа леве и десне оријентације на Филозофском факултету неозбиљно и неодговорно, јер неокомунисти и анархосиндикалисти, у кохабитацији са присталицама неофашистичке мисли, држе готово читаву деценију заједнички фронт, ушанчени у учионицама и заштићени аутономијом Универзитета. Друштвени радикализам промовишу понекад аргументима, а често и песницама.
Ако се активирају искључиво због идеја, онда се њихово деловање може сматрати политичком егзотиком. Ако се активирају на дугме, право је питање, ко држи даљински управљач.
(Политика)