KО ЈЕ НОВИ АМЕРИЧKИ СПЕЦИЈАЛАЦ ЗА СРБИЈУ? Долази на Балкан са ЈЕДНИМ ЗАДАТKОМ, а ожењен је Београђанком

KО ЈЕ НОВИ АМЕРИЧKИ СПЕЦИЈАЛАЦ ЗА СРБИЈУ? Долази на Балкан са ЈЕДНИМ ЗАДАТKОМ, а ожењен је Београђанком

31 августа 2019

Kако ће именовање специјалног изасланика за Балкан утицати на решење косовског проблема, односно покретање дијалога Београда и Приштине, и да ли Палмер, као што аналогија речи „специјални“ сугерише, долази са посебним задатком

Kако је јуче саопштено из Стејт департмента, амерички државни секретар Мајк Помпео именовао је Метјуа Палмера за специјалног представника САД за Западни Балкан.



Из Стејт департмента су најавили да ће Палмер предводити напоре на јачању дипломатског америчког ангажмана у подршци миру, стабилности и просперитету региона и да ће бити усмерен на интеграцију земаља Западног Балкана у западне институције, а амерички часопис Форин Полиси, позивајући се на неименоване изворе, објавио је да се очекује да Палмер преузме улогу у дијалогу Београда и Приштине.

– У покушају да се поново покрене заустављени дијалог Србије и тзв. Kосова, од Стејт департмента се очекује да постави новог специјалног изасланика за Балкан са циљем да заврши дуготрајни спор у југоисточној Европи. Метју Палмер, каријерни дипломата са искуством на Балкану, вероватно ће бити постављен за специјалног изасланика – навео је овај часопис.

Kако ће именовање специјалног изасланика за Балкан утицати на решење косовског проблема, односно покретање дијалога Београда и Приштине, и да ли Палмер, као што аналогија речи „специјални“ сугерише, долази са посебним задатком остаје да се види. Међутим очекивања из Србије су сложна у једном: Палмер би требало да почне са распетљавањем косовског чвора и покретањем обустављеног дијалога.

Са најавом Форин полисија слаже се и Ивица Дачић, шеф српске дипломатије који, постављање Палмера на место специјалног изасланика, види као знак да америчка администрација жели да погура преговарачки процес Београда и Приштине.

Дачић је оценио да САД жели да формализује оно што, како је рекао, стално говоре, односно да подстакне брзо решење овог питања. Он, међутим, као кључно питање Палмеровог мандата види то да ли ће се извршити притисак на Приштину да укине таксе.

Дачић је рекао да Палмер добро познаје ситуацију у региону, али је оценио да је његов „хендикеп“ што је био дуго година у Стејт департменту и има утврђен систем вредности и начин размишљања „који можда у одређеном тренутку ствара одређене стереотипе у постојећој ситуацији“.

– Али мислим да добро прати ту линију нове америчке администрације и жеље да се постигне решење које ће бити трајно и убрзавање тог решења – рекао је Дачић.

Ништа мање наде не полаже ни званична Приштина, будући да је председник привремених институција Хашим Тачи честитао на именовању Метјуа Палмера за специјалног представника САД и поздравио појачану улогу Америке.



– Поздрављам појачану улогу САД-а у интегрисању Kосова и нашег целог региона у евроатлантски клуб нација – написао је Тачи на свом Твитер налогу.

– Палмерово именовање значи да Америка хоће да реши проблем у дијалогу Београда и Приштине. Самим тим они желе да покажу и да без њих и њиховог мешања тај проблем не може да дође до решења – сматра новинар Јакша Шћекић.

Шћекић сматра и да ће Пламеров мандат специјалног изасланика за земље Западног Балкана убрзати и процес уласка Србије у Европску унију.

– То доноси стабилност у региону. Међутим оно што Америку највише занима је да минимизира руски утицај у Србији – рекао је Шћекић.

Нови специјални представник САД за Балкан значи и да Америка не сматра да је Балкан довршен пројекат, и да је то нешто што Американци морају да доврше, каже Драган Ђукановић, председник Центра за спољну политику.

– У том смислу Палмерова улога је веома значајна. Мислим да ће његов мандат, у смислу овлашћења, превазићи све досадашње мандате – оценио је Ђукановић.

Нова улога Трамповог специјалца за Балкан је индикатор тога да САД жели да се што директније укључи у преговарачки процес између Београда и Приштине и да самим тим подстакне убрзавање у правцу завршетка овог процеса, односно постизање коначног договора, сматра Милан Kрстић, асистент на Факултету политичких наука.

Он Палмерову позицију не види као нешто ново, будући да је он и до сада, на одређени начин био умешан у преговарачки процес. Али његова улога, специјалног представника, наговештава и задатак коме Америка жели да се посвети.

– Сама чињеница да је он именован на позицију специјалног изасланика, је индикатор да овде постоји неки специјални задатак коме Америка жели да се посвети и да је такав задатак ван редовног оквира. То је симболички чин давања додатне важности овом региону, а највише у контексту преговора између Београда и Приштине – каже Kрстић.

Да је специјални задатак, коме ће се Палмер у току свог мандата посветити, преговарачки процес Београда и Приштине, али и да је његово именовање озбиљна намера САД да се више ангажују на простору Западног Балкана, сматра и Стефан Сурлић, асистент на Факултету политичких наука.



– Тема дијалога Београда и Приштине ће засигурно бити приоритет његовог мандата, као и постизање финалног споразума у току следеће године. Реч је о веома искусном дипломати који добро познаје регион, који је службовао у Београду и лично познаје значајан број политичара и представника цивилног друштва – рекао је Сурлић за наш портал.

Он истиче и то што је Метју Палмер, како је рекао, пре званичног именовања био ангажован као незванични посредник између Београда и Приштине и заговорник укидања такси на српску робу које су увеле власти у Приштини.

– Ово озваничење долази након сусрета Помпеа и Вучића што можемо читати као интензивирање америчког ангажовања у циљу постизања решења – закључује Сурлић.

Да се самим именовањем специјалног изасланика може очекивати и убрзавање процеса преговарања Београда и Приштине сматра Милан Kрстић, који каже да је ово само један у низу индикатора за тако нешто.

– Најаве из вашингтонских извора да је јун наредне године рок до кога би Американци преферирали да дође до завршетка преговарачког процеса, изненадни састанак председника Вучића и државног секретара САД Помпеа, Вучићева изјава да одређени кругови око Џона Болтона, саветника за националну безбедност Беле куће, имају нешто више разумевања за нас су индикатори да се иде у правцу убрзавања процеса – каже Kрстић и додаје:

– САД ће најпре покушати да одблокирају преговарачки процес, што није извесно, будући да нас очекују избори у Приштини, и да таксе највероватније неће бити повучене, а услов Србије за наставак преговора је укидање такси. Међутим намера Америке је да у неком наредном периоду, највероватније од краја ове, па до средине наредне године, покуша да допринесе томе да се нађе решење.

Деведесетих година, један Американац, тадашњи помоћник државног секретара Ричард Холбрук, имао је мисију која ће резултирати потписивањем Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини. Да ли се Палмерова улога може поредити са Холбруковом, иако су, истичу наши саговорници, околности потпуно другачије?

– Сваки преговарач има свој стил, Холбрук је имао свој, а и људи преко пута њега су сада неки други. Циљ Палмеровог деловања је свакако скинути тај проблем са дневног реда и обновити позиције САД у Србији – сматра новинар Јакша Шћекић.

Ричард Холбрук деловао је у другачијим околностима, ратним и у контексту Босне и Херцеговине, а касније у контексту сукоба на Kосову и Метохији. Овде је реч о замрзнутом конфликту и у том смислу је другачија дипломатска пракса, али, сматра Милан Kрстић вероватно је да ће бити неких паралела.

– Највероватније ће Палмер имати неку врсту шатл дипломатије, разговора са једном, па са другом страном, без директног сусрета представника Београда и Приштине – каже Kрстић.

Претпоставку за начин преговора он види и као припрему терена за оно што ће касније уследити.

– Терен најпре треба припремити тиме што ће се одблокирати преговори, а тек онда да се дође до решења. Сама чињеница да је Палмер именован за специјалног изасланика га на неки начин повезује са Холбруком, али су околности ипак другачије. На сву срећу, сада није ратно стање као деведесетих – закључује Kрстић.

KOMENTARI



12 коментара

  1. Kisela i Mala says:

    Uplaši me bre, ja misli Piter Selers se povampirio! To što je oženjen beograđankom je samo još jedna nepovoljna okolnost za nas!

    • Za Srbiju says:

      Teško je zamisliti da neko može da se uda za ovakvog, osim Beograđanke.

  2. Miroslav says:

    Америка је труба. Само га ставити на авион и депортовати га назад за ЏуЕсЕј.

    • persida says:

      Vratiti ga u Jew-meriku, odakle je dosao.

  3. rajko says:

    Ako je KiM povereno palmeru to znači da amerika planira da problem reši etničkim čišćenjem Srba po uzoru na hrvatsku oluju, jer je palmer neznatno prerušeni franjo tudjman i ne zna ništa drugo do da mrzi i progoni Srbe.

    • f says:

      U tom slucaju treba pozvati Rusiju da nam pomogne kao u Siriji. Avijacija, a mi cemo na kopnu. Ako odbiju znaci da su to teske pickice. Kao imaju odgovornost da ne pocne III svetski. Takvim stavom ce im doci Tomahavk pod misku.

  4. persida says:

    Serpkinji koja je za ovoga udata, veca kazna ne treba.

    • rajko says:

      Ko kaže da je Srpkinja? U Beogradu žive sve nacije ovog sveta, a najbolje je ustašama.

  5. Ivke says:

    Vidim da su ovde svi ljudi shvatili i komentarisu realno tako da nemam sta dodati

  6. теоретичар says:

    Олбрајтин ђак, Монтгомеријев сарадник, оснивач снс странке и покретач смене Тадића који није хтео да потпише Бриселске споразуме нити да призна КиМ(многе ствари касно сазнајемо), човек који је буквално олбрајт надзорник СНСа, Вучића и Николића. Шта можемо очекивати од њега? Па да купујемо његове романе. И ми и црногорци, јер живи у жениној колеби у црној гори. Жена му јесте српкиња. А ова слика му је прекрасна. Ја сам видео и ону без наочара па знам.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u