Ко стоји иза покушаја линча у Поточарима?

Ко стоји иза покушаја линча у Поточарима?

13 јула 2015

Branko-Radun-Foto-A-VASILJEVICH 87Пише: Бранко Радун

Оно што смо сви видели у суботу у Поточарима многи различито тумаче. Некима је то, како у Србији, тако и у свету, било мало више од инцидента, другима напад, трећима линч и атентат. Довољно је погледати телевизије и дневне новине и видети лепезу различитих оцена истог догађаја. Откуд то? Очигледно је да су закаснеле и млаке оцене догађаја, који јесте био покушај линча и атентата на премијера Србије (без обзира био неко за или против Вучића) и то само зато што је премијер Србије и српски лидер, мотивисане политичким интересима и циљевима. Једноставније речено, западни и прозападни медији у Србији су минимизирали значај догађаја, док су га они који то нису (или не у тој мери) оцењивали значајно другачије, као атентат или линч.

Исто тако, они медији код нас и у свету који инсистирају на „геноциду у Сребреници“ су или релативизовали тежину „инцидента“ или су га попут Н1 или неких домаћих медија готово игнорисали. Замислимо какви су то тв новинари који имају снимак напада на премијера неке земље и да у том моменту не прекидају пренос и игноришу догађај. Ето, то се могло десити само када је Србија у питању, са јасном политичком мотивацијом.

Људи који су врло обавештени и дуго година у политици, попут Лазанског, Вучелића или Галијашевића, догађај су са правом оценили као организован и унапред припремљен. Дакле, било је потребно да се „догађај“ у Поточарима заврши, да слика о „годишњици геноцида у Сребреници“ обиђе свет, па да мимо медијске пажње премијер Србије буде у сачекуши нападнут, у којој је трагедија избегнута за пет секунди, како каже медијски саветник премијера. Уз све то, имали смо пре тога нормалну комуникацију Вучића са локалним људима, да би после тога њега сачекала група организованих хулигана, који су дошли ко зна одакле, са намером да линчује Вучића. Исто тако, инсистирање федералних служби које контролише Сарајево да они, а не Срби из Српске, обезбеђују премијера, очигледно је било део плана да се Вучић препусти разулареној гомили као незаштићена мета. Очигледно је и да су хулигани то знали и да су били тамо „где треба“, да нападну „тачно када треба“.

Све ово говори да је напад био организован или толерисан од Сарајева, а и готово сигурно од неких западних центара моћи. Наиме, Сарајево као политички ентитет је сасвим под контролом странаца и они тако нешто не би могли да организују и да су хтели, а без зеленог светла својих ментора. Ко онда од западних центара моћи може и хоће да организује овакав „осветнички напад“ на српског премијера. Мотив је врло лако наћи – дан пре тога је пропао због руског вета предлог резолуције о геноциду у Сребреници, који је у СБ поднео Лондон, а подржао Вашингтон. Британцима а и Американцима је било изузетно стало да у УН прође изузетно оштра, једнострана и за Србе, дугорочно погубна резолуција. Русија се ту испречила и на молбу Србије, а и из својих мотива, одбацила такву неправедну и неистиниту резолуцију. Британци и Американци су врло нервозно реаговали и очигледно су били бесни и на Русију, на Србију, па и на Кину, због пропале резолуције, која за њих има и глобалну важност као алиби за војне интервенције и за подршке обојеним револуцијама.

Но, како у овом моменту нису могли да се освете Москви, па и Пекингу, очигледно је било најлакше понизити Србију, која се усудила да замоли од Москве вето. Прва прилика је била комеморација сребреничким жртвама у Поточарима. Остало смо видели на Те-Ве-у.

Неки су са правом упозоравали премијера да не иде у Сребреницу „мечки на рупу“ и били су у праву, јер видели смо шта се догодило и шта се могло догодити. Но, због жеље, вероватно и претеране, да се у свет пошаље порука о српској вољи за помирењем у „региону“, а и због притисака на земљу (у којима увек има и уцена), премијер је донео одлуку да ипак иде. Можда је била оваква рачуница – Србија је преко председника Николића молила Русију за вето и тако смо привукли на себе зло „око Сауроново“ па би требало ипак да не затежемо превише, те да је ипак добро за земљу да се оде у Сребреницу. Очигледно је да су они који су вршили притисак на Србију да „буде у Сребреници“ и организовали или барем допустили да се деси оно што се десило у Поточарима. То је била „освета“ за руски вето у Савету Безбедности. То су и најавили неки домаћи медији, који шире дефетизам питањем „колико ће нас коштати руски вето“ или, пак, на свој начин и један екстремистички имам из Сарајева, који је проклињао и Србију и Русију и Кину због пропасти британског предлога резолуције у СБ.

Свима је јасно да то што се десило није напад на Вучића као Вучића, већ на Србију и Српску. Чак су становници Српске више узнемирени овим покушајем линча српског премијера, но грађани Србије, јер су они свеснији националне конотације овог напада, а и нису оптерећени српским страначким поделама. Ово показује да се однос Запада према нама не мења значајно, те да ће сваки српски лидер који крене или барем покуша да води национално одговорну политику бити брутално нападнут, а то најбоље и сведочи судбина српских лидера у протеклих неколико деценија. Био на том месту неко ко се презива Вучић или некако другачије, он ће се само ако помисли да буде „српски“ суочити са бројним, тешким и мрачним непријатељима о којима обичан свет може да има само магловиту слику. Нажалост, као и у случају претходних лидера, Срби су пречесто гледали на ствари лично и страначки, па су се чак и радовали невољама и трагедијама својих вођа, јер им нису били по вољи. То је нека врста проклетства српске политике, можда и тежа од сурових искушења којим их подвргавају домаћи и страни непријатељи.

(Видовдан.орг)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Milan says:

    Da li zaista mislite da Vučić misli srpski? Da se ne radi o poruci nekom ko je prilikom postavljanja na to mesto rekao da prihvata postavljene ciljeve (šta je obećavao pred izbore a šta je radio sve vreme svoje "vladavine") a sada bi malo da koketira sa Srpskim nacionalnim interesima odnosno rešio malo da "se gica". Za takve oni naprave takvu predstavu.

  2. milena niksic says:

    I ja sam pisala iako ga nevolim da ne ide tamo da ponovo ponižava Srpski narod, rekla sam mu da su izdajnici vere, kao i on isti, i gle bi šta bi-, a da li je morao da moli vladu Federacije da dodje kod nas u Beograd, pa molim ti mene ne želiš, ne želim ni ja tebe, ne diram te ne diraš me i gotovo, zbog čega još ponižavanja? Zar nije bilo ponižavanja sa Tačijem u Briselu, kako ga je Eštonova ponizila, spavao je u maloj kancelariji na podu, kakv blam za jednog Premijera, i Dačića Ministra inostranih Poslova, time su ne samo njih ponizili, nego i narod.Dokle poniženje? nek se sam ponižava, a narod i državu nesme <3

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u