Koja tri problema ima Angela Merkel

Koja tri problema ima Angela Merkel

16 септембра 2013

merkel_ret9Nemački kancelar Angela Merkel se, posle izbora u Bavarskoj, na kojima je pobedila CSU, „sestrinska“ partija njene CDU, može samo delimično radovati.

Taj uspeh bavarske CSU praćen je totalnim neuspehom njenih sadašnjih koalicionih partnera, liberala, dok za nju predstavlja i faktor rizika pred savezne izbore.

Merkelova je otuda pred savezne izbore 22. septembra suočena sa tri problema, procenjuju analitičari.

Kao prvo, neuspeh njenih koalicionih partnera liberala i šefa diplomatije Gvide Vestervela, koji su Bavarskoj uspeli da osvoje svega 3,3 odsto glasova i tako ostali vanparlamentarna stranka postavlja problem „dva glasa. Prema Ustavu iz 1949. godine, Nemci naime imaju dva glasa na izborima, jednim biraju ličnost, a drugim partiju.

Politički nedeljnik „Špige“ piše da Merkelova CDU sada upozorava tradicionalne demohrišćanske birače da ne treba iz sažaljenja prema liberalima svoj drugi glas da poklone toj partiji, koja je poražena i zabrinuta zbog mogućnosti da ne udje ni u Bundestag, započela kampanju za „drugi glas“, uz predlog biračima da prvim glasom biraju CDU, a drugim njih.

Drugi problem je što Merkelova u sestrinskoj CSU ima moćnog Zehofera, koji je ponovo uspeo da u Bavarskoj osvoji apsolutnu većinu i sam vlada, tako da bi se za njegov trijumf moglo reći da je njen rizik.

Zehofer, markantni političar, katolik, oženjen, otac troje dece, kome je mlada i lepa ljubavnica rodila još jedno, a on ih, kada su mnogi zbog te afere govorili o njegovoj „političkoj samodemontaži“, sve prigrilio i stekao time još veću popularnost, može sada za Merkelovu biti „tvrd orah“.

Treći, ali ne i najmanji problem Merkelove su sami birači, odnosno, njihova motivacija.

Birači CDU bi mogli u nedelju da ostanu kod kuće, a to bi, kažu analitičari, moglo da našteti „crno (demohrišćani)-žutoj (liberali) koaliciji“, ukoliko bi na drugoj strani Socijaldemokratska partija (SPD) i njen kancelarski kandidat Per Štajnbrik uspeli da mobilišu svoje birače.

Nedelju dana pred savezne izbore jasno je jedino da bi Nemci, kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo, i po treći put, želeli baš Merkelovu, a ne njenog „izazivača“ Štajnbrika, koji je ovih dana u jednom, takozvanom, „nemom intervju: pokazao srednji prst, kao odgovor mimikom na jedno od pitanja i time zaradio dodatne kritike.

Nemačka je ušla u vruću fazu izborne kampanje u kojoj više od 60 miliona birača s pravom glasa, koliko je pozvano na izbore sledeće nedelje, treba da odluči o tome kakav će biti politički izgled zemlje u narednom četvorogodišnjem mandatu.

U špekulacijama oko nove vlade pominju se sve opcije, od mogućeg nastavka sadašnje koalicije, preko takozvane „velike koalicije“ između demohrišćana i SPD, kakvu je Merkelova već jednom vodila, do „preletanja“ malih partija na stranu velikih, neprirodnih političkih saveznika, a teorijski gledano mogučha je i takozvana „belgijska priča“, s obzirom na način izbora kancelara.

Kad je reč o tehničkoj proceduri izbora kancelara, on (ili ona) se, naime, bira tajnim glasanjem u Bundestagu. Za uspešan izbor je kandidatu za kancelarsku fotelju, čije ime je zapravo poznato još od predizborne kampanje, potrebno da u prvom krugu glasanja dobije takozvanu apsolutnu, kancelarsku većinu.

U slučaju da nešto krene naopako pa kancelar ne bude izabran u prvom krugu glasanja, Bundestag mora da se ponovo izjasni u roku od 14 dana. Glasanje se može ponoviti i treći put, ali u tom slučaju kancelar može biti izabran i prostom većinom.

Ukoliko je savezni kancelar izabran apsolutnom većinom glasova poslanika Bundestaga, onda ga predsednik države mora u roku od sedam dana i da imenuje, a ukoliko je izabran prostom većinom, onda ga predsednik države mora ili imenovati ili raspustiti Bundestag, tako da bi u tom kontekstu moglo značiti da bi i u Nemačkoj bila moguća i „belgijska priča“ o izboru vlade.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u