КОЛИКО СЕ МАЖЕ И ЛАЖЕ! АЛИ СЕ ЈОШ ВИШЕ – ВЕРУЈЕ! | INTERMAGAZIN

KOLIKO SE MAŽE I LAŽE! ALI SE JOŠ VIŠE – VERUJE!

20 marta 2017

Slobodan Turlakov 345

Piše: Slobodan Turlakov

Mada se i prećutkuje, bilo zvaničnim nalogom, bilo samoinicijativno, na obostranu korist.

Eto, poslednjih dana  Vučić je imao tu čast da, deseti put, razgovara sa Merkel „više od dva sata,  čime je iskazala poštovanje za Srbiju“, kako je rekao premijer.

Ali, zato uobičajeni sastanak sa novinarima bio je skoro usputan, kao da je njihov razgovor trajao znatno kraće.

Glavno je da je Merkel hvalila Vučića što je „sproveo velike reforme, koje su omogućile  investicije, a ispunio je  i sve uslove  za pregovore  sa EU“

Rekla je i da NVO „moraju da budu važni partneri Vladi“, da „mora postojati sloboda medija. Što je jako važno.“

Pomenula je i državna preduzeća koja su napredovala, i da je sve u svemu, Srbija  na pravom putu. Dodala je da su odnosi  sa Kosovom bolji!

Da li je stvarno sve to rekla?

„Velike reforme“ koje je sproveo Vučić, u Srbiji niko ne vidi, sem stranih predstavnika, pa tako i  Merkelovi izveštači.

Ne zna se koje je to „sve uslove (Vučić) ispunio za pregovore sa EU“, kad nas nikako ne primaju u njihov, tj. njen EU.

A i ona preteruje i govori nepokriveno, jer ni jedan od 24 sumnjiva slučajeva privatizacije, koje je EU tražila da ih država ispita i procesuira, nije  rešen. A sem njih, još koliko korupcijskih predmeta čeka da postanu – zastareli, kako bi se spasili njihovi nosioci.

Uopšte – zastarelost je nov način (ne)suđenja, koje je izmislila Vučićeva vlast, po njegovom nalogu.

Što, uostalom, potvrđuje i predsednik Vrhovnog kasacionog suda  Dragomir Milojević koji je nedavno pozvao sudije, da „javno govore o političkim pritiscima na sudstvo“.

Naravno, na ovaj poziv se još niko nije osvrnuo!

I neće!

Podvlačeći da NVO moraju da budu važni partneri Vladi, Merkel dokazuje da je rad tih organizacija, ono što sva Srbija zna, protivan interesima srpske države, preko koje činjenice Vučić olako prelazi, čak se trudi da ih odobrovolji i da im izlazi na susret, između ostalog i parama iz budžeta!  Ali to je važno za Merkel.

O tome „da mora da postoji sloboda medija, što je jako važno“, i baš zbog toga što  je to važno, što i Vučić priznaje, te slobode nema, tj, ima je samo za vlast, što se vidi  i u vreme sadašnje predsedničke kampanje,  koja se svakojako prikazuje, ali najpre i najviše Vučićeva. Već i zato što  on mora da pobedi. Čak  u prvom krugu.

Naposletku, kancelarka  je konstatovala da je „Srbija na pravom putu“, pa su, prema tome, „i odnosi sa Kosovom bolji“!!!

Nemoguće je da Merkel ne zna pravo stanje stvari na KiM-u,  ne samo  u pogledu otimanja srpske državne imovine od strane Šiptara, već i o nameri da stvore svoju vojsku, koju oni imaju i kad je zvanično nemaju, jer imaju čvrsto ustoličenu nacionalnu svest (od vajkada!), koju je nemački parlamenat tražio da srpska vlada suspregne kod Srba:  konačno Nemačka je bila jedna od prvih koja je 2008, priznala nezavisnost Kosova, tražeći i od i ostalih članovi EU da je slede u tome.

Kad je došao do reči  Vučić je rekao da „misli da smo zaslužili svojim radom i ponašanjem, poštovanje  najjače zemlje  u Evropi“, i odmah dodao  da mu je drago, što „Merkel prepoznaje trud Srbije,  kada je reč o migrantima, kojim trudom želim da pokažemo humano lice, kad je reč o njima“.

Biće da je to za Merkel i bila glavna tema, koju je i Vučićev prijatelj Kurc,  nedavno istakao, tražeći da se u Srbiji obrazuju izbeglički centri za migrante iz Nemačke, posle čega smo ovde čitali da će nam „Migranti možda ostati i 5 godina!“

Da li je Vučić svestan šta će sve tim „humanim licem“ pokazati i dokazati, dok njegov prijatelj Orban, završava i drugu tarabu na granici prema Srbiji, terajući preko nje, bez milosti, migrante u Srbiju, koji su se nekako prošvercovali u Mađarsku.

Vučić je u jednoj stvari bio indiskretan. Naime rekao je  da ga je Merkel zamolila da  prenese  „određene poruke“ komesaru EU Hanu, koji je nepozvan došao u Sarajevo na sastanak premijera Zapadnog Balkana, kako bi podržao Vučićevu ideju o carinskom savezu tih zemalja. Što je, u stvari,  bila kancelarkina misao, kad je pokrenula  tzv. Berlinski proces.

Šta je sad tu istina, i čija je ideja taj carinski savez?

Mada je on jedna visoka perfidija.

Naime, kad se taj i takva carinska unija sklopi, što je Hanov zadatak po nalogu EU, Srbija koja uporno odbija da uvede sankcije Rusiji, što je učinila EU, ima da ukine ugovor o slobodnoj trgovini s Rusijom, što je gotovo isto, a to je želja i potreba Merkelove Nemačke!

Naravno, srpski uvoz i izvoz za EU i dalje će biti  carinjen,  ali posle ove „unije“ na Zap. Balkanu, biće carinjen promet s Rusijom, što je postojećim ugovorom o slobodnoj trgovini bilo oslobođeno.

Drugim rečima, ukoliko Han uspe da u Sarajevu sklopi rečenu „uniju“,  i avioni, koji treba da stignu iz Rusije, biće carinjeni!

Konačno, ne treba smetnuti s uma, Vučićeva opažanja objavljena  u „Rojtersu“, iz Berlina: „Ljudi postaju  sve više nacionalisti  i vidi se pad popularnosti EU, ali i blagi porast  ruske popularnosti. To je nešto što  vidimo kao – opasnost!“

Šta to govori? Nego da je u potpunoj saglasnosti sa carinskim savezom, sa njenim željenim posledicama, koji je Vučić toliko podržavao, čak  hvalio kao sopstvenu ideju.

Uostalom, uskoro će biti sve jasno. Na našu štetu. A to se i hoće.

Tek, ovih dana vidljiva je još jedna dugogodišnja prevara, koju ova vlast neprestano ponavlja, kako nikada neće priznati Kosovo, a ovamo na Sarajevskom samitu učestvuju i Srbija i zvanično Kosovo, uz evropsku uniju, u licu Hana.

Da bi cela priča bila  nedostojnija, postarao se sam Vučić, koji je na večeri, uoči samita, zamolio kolege u Sarajevu, da Kosovo ne zovu državom.

Kakva beda!

Koja se ima tek da uobliči u intervju koji je dao u Sarajevu, „Dnevnom avazu“, iz koga smo saznali da je efendija dr Kavezović predložio bošnjačkim političarima da upravo sa Vučićem  polože  temelje dugoročne  saradnje. Na koje je mišljenje Vučić spremno odgovorio  da „ni jednu priliku nije iskoristio da na osnovu nacionalne politike dobije političke poene u Srbiji, pa tako ni kad je sud u Hagu odbio bosansku tužbu nije se radovao, što bi bilo  pozdravljeno  u  predizbornoj kampanji“, u kojoj se bori protiv desetorice neprijateljskih  kandidata.

Dakle, kao i obično, kao svaki intervju van Srbije, iskoristio je da se obračuna sa svojim neprijateljima u Srbiji., ne pomišljajući da bi  u Srbiji  bolje odjeknulo njegovo zalaganje za izgradnju puta Beograd – Banja Luka,  ili Beograd – Obrenovac – Šabac – Bijeljina.

A da ne sporimo put Niš – Merdare – Priština – Drač, za koji se tako žustro zalaže njegova mentorka Merkelova.

Nije zaboravio da kaže da „niko ne umanjuje  težinu  užasnih stvari  koje su se dogodile u Srebrenici“, ali je zaboravio šta se zbilo u okolnim srpskim selima i u Bratuncu. Njih čak nije ni jednom obišao, ali se  zato pohvalio da niko „od premijera u Srbiji nije više puta bio u Novom Pazaru od njega!“

Prof dr Zec je nedavno rekao, kako se ovde svi bore kako da dođu do vlasti, ali niko ne govori o tome kako će sići sa vlasti.

Jadni Vučić, šta li ga čeka, pogotovu što je on, de fakto, krećući kao Predsdniku Republike, sišao sa vlasti, ali će ga o tome tek obavestiti.

***

Moglo se očekivati da će predsednička kampanja biti veoma oštra , ali pošto nije  onoliko prisustna  koliko  bi mogla biti, kraj 11 kandidata, to je  smirenija iako postoji širom Srbije. Ali se o njoj ne piše i ne govori, sem sporadičnno, sem o Vučiću, koja je iz dana u dan koncentrisanija..

No, nezavisno od prisutnosti, ipak jedno je bitno, da kandidati ili nešto spremaju za posle izbora, ili  koriste kampanju  za nešto što ona nikako ne može da im da, ma koliko im bila spektakularna pobeda, koja inače nije izvesna.

Naime, svi oni najavljuju – ako budu izabrani za predsednika – svoj odlučujući uticaj na promeni sadašnjeg stanja u Srbiji, što nikako nije moguće kod postojećeg Ustava, što začuđujuće niko ne komentariše.

Mi smo već, ne jednom, isticali da Ustav tačno i detaljno propisuje koje su dužnosti i koje moći  predsednika

Šta više, članom 115. se propisuje da „Predsednik Republike  ne može obavljati  drugu javnu funkciju  ili profesionalnu delatnost“.

Toma Nikolić je to poštovao, i odrekao se funkcije predsednika SNP, čak je i napustio stranku, postavši potpuno privatni građaninom. Što mu je donelo gorko iskustvo, koje sada još stiče, postajući potpuni anonimus.

Teško je reći otkud tolika Nikolićeva naivnost i lakovernost, kraj kočoperne gospođe Dragice, tek Vučić ga je potpuno razbaštinio, i kao još važećeg predsednika, ali i kao, nepostojećeg, čoveka.

Nije ga čak obavestio ni o rezultatima svoje posete Berlinu i Sarajevu, u koje je išao „sa ispruženom rukom prijateljstva“.Uostalom, nije ni Vladu obavestio, izigravajući suverena, koji nikom ne polaže računa.

Može se već zamisliti kako će  biti kad postane zvanično predsednik Republike.

Ako postane.

Zato ne čudi njegova izjava, „Svakog dana razmišljam o novom premijeru“. Što je, nema sumnje, mnoge ne samo članove sadašnje vlade, na čelu sa Dačićem, bacilo u brigu oko te fotelje, koja, inače, neće mnogo značiti.

Utoliko pre, što su svi sigurni da će Vučić, kao predsednik Republike, imitirati Tadića, što znači zadržati mesto predsednika partije i vlasnika države.

Ko zna, možda će Vulin izigravati pok.Mikija Rakića, koji je kao šef kabineta Borisa Tadića, bio drugi čovek Srbije, a mnogo puta i prvi, za vreme Tadićevih čestih putovanja po svetu.

Iskakanja tzv. Belog, može da pomrsi mnoge konce, mada ne verujemo, jer  će u poslednjoj nedelji, pred izbore, Vučić preuzeti potpunu komandu, u koju mnogi veruju, željno iščekujući svršetak ove neizvesnosti.

Možda čak i Nikolić, nadajući se, valjda, nekom rešenju za sebe, a bogme i sam Šešelj, koji uzuludno hrabri sebe da će biti pobednik izbora.

A da ne pominjemo Jeremića. Čija je neizvesnost i uzaludnost daleko veća no što je bila  za gensek-a UN.

P. S.

Iznenađujuće je i antidržavno ponašanje jedne nezavisne države, koja je bez komentra  prešla preko obećanja britanske premijerke T. Mej, da će biti, samozvani, domaćin  samita o Zapadnom Balkanu.

To jest, njena drska izjava u tom smeru, otvoreno ukazuje da će  oni  krojiti buduću sudbinu Srbije, što su inače punih 180 godina beskrupulozno radili.

„Jasno ću izraziti svoju zabrinutost za pojačanu nestabilnost  u tom regionu, kao i o rizicima koji to predstavljaju za našu zajedničku  bezbednost kako bismo suzbili destabilizirajuće ruske kampanje dezinformisanja i naglasili  vidljivu  posvećenost Zapada  ovom regionu“.

Dakle, Rusija ima da napusti ovaj region. Svejedno što na njemu živi  mahom slovenski živalj.

Nadajmo se da će gospođa imati dovoljno posla oko novog referenduma za nezavisnost Škotske,  ali i bez njega, ona i Zapad, imaće mnoge probleme oko daljeg raspada EU, kom je britanski Brigzit odlučujuće doprineo.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *