КОЛУМНА ЉИЉАНЕ СМАЈЛОВИЋ КОЈА ЈЕ УЗБУРКАЛА ЈАВНОСТ: Овде више нико не верује Америци! ЕВО И ЗАШТО

КОЛУМНА ЉИЉАНЕ СМАЈЛОВИЋ КОЈА ЈЕ УЗБУРКАЛА ЈАВНОСТ: Овде више нико не верује Америци! ЕВО И ЗАШТО

28 марта 2019

Слободно ми се ругајте, али ја сам једна од оних који су пре двадесет година били чврсто уверени да више ништа и више никада неће бити исто. Да ћемо бити другачији људи и другачија земља.

Ово је објавила новинар Љиљана Смајловић у колумни у „Недељнику“ коју преносимо у целости:

Двехиљадите сам била уверена да ми пад Милошевића даје за право. Нисмо звали НАТО тенкове да га руше, само смо били бесни што је покушао да нам украде гласове. На улице смо изашли тек кад смо се на биралиштима уверили да смо већина ми, а не он.

Знам да глупо звучи, али први ме разуверио Горан Свилановић. Говорим о министру спољних послова који је на захтев Запада протерао ирачке дипломате из Југославије уочи америчког напада на Ирак, што ни Немци ни Швеђани тада нису хтели да ураде. Не знам колико су уопште морали да га притискају из Вашингтона. А ја сам до тог часа била тврдо уверена да смо постали нација која неће на западни миг протеривати људе који немају где да иду јер ће им домовину сваког часа бомбардовати.



После се барем нисам чудила када је Горан Свилановић одмах по истеку министарског мандата потписао неки међународни план по ком је Косово морало што пре и са српским пристанком постати независна и суверена држава. Док је био на нашем платног списку као шеф дипломатије, причао је нешто сасвим друго. После ме није изненадило што је направио каријеру у западним безбедносним круговима. Колико знам, званични Београд се није бунио.

Нисам се чудила ни када је Вук Драшковић по истеку мандата министра спољних послова променио мишљење о независном Косову и чланству у НАТО. Али сам зато и данас захвална Вуку Јеремићу што макар није наставио њиховим стопама.

Ја сам, ето, живела у заблуди да нас незаконито и нелегитимно бомбардовање чини посебним. Да ми боље разумемо неправду, и домаћу и међународну. Да смо по том страдању бољи људи, да нас краси нека посебна морална имагинација која измиче народима који су пристали уз већу силу и већу неправду.

Сећам се ноћи када су детонације разбиле прозоре у дедињском дому једне наше познате боркиње за људска права. Смејала сам се заједно са пријатељем који ми је препричавао како је, на питање како се наредног јутра осећала, одговорила: Денацификовано.

После се, дабоме, испоставило да нам ни смех није био заједнички. Она је наставила да деконтаминира и денацификује, а ја сам наставила залудно да објашњавам да ми нисмо нацисти иако су нас бомбардовали као геноцидне манијаке, да је бомбардовање било противно  међународном праву. Без обзира на то што су у моралном строју НАТО корачали и Вацлав Хавел и многи други значајни и извикани писци, интелектуалци и тобожњи хуманисти. И наши међу њима.

Сад више не могу ни да се сетим одакле ми та погрешна идеја да неправда човека чини бољим и праведнијим. Да си у праву самим тим што си постао жртва јачег и већег од себе? Зар се нисам на сопственој кожи давно пре бомбардовања уверила да је неки рат „грађански“ по томе што су у њему сви у праву: и они који из својих разлога хоће да остану у Југославији, и они који из ње хоће да изађу.

У оно време пре двадесет година била сам део неке велике, лабаве конфедерације у Београду, у којој смо се налазили ми који никад пре тога нисмо мрзели Америку, који смо хтели слободу штампе и слободне изборе и све оно за шта су на Западу тврдили да су њихове, „западне вредности“. Знам да је добар део нас мислио да је то све једна велика грешка, један ужасни неспоразум, акцидент.

У међувремену смо сви изгубили ту лаковерност, коју у социјализму нисмо ни имали. Наш је народ штампу увек морао да чита између редова. Као и политичаре, уосталом, па је постао веома промућуран. Јер ако си хтео да видиш даље од пропаганде, морао си сам да мућнеш главом. Радујем се кад видим да овде више нико осим НАТО лобиста није лаковеран. Нико не верује у хуманитарне и друге лажи, сви знају како је дошло до хаварије струје у Венецуели, нико није прогутао званичну верзију агресора из Ирака, Либије, Сирије…

Али код куће? Као да ништа нисмо научили. Примиче се двадесет година бомбардовања Радио Телевизије Србије, а неке моје колеге ових дана објашњавају да нико силом не би ни упадао у Абердареву прошлог викенда, само да та телевизија поштено извештава, да је то прави јавни сервис. Што се и не разликује превише од апологетике оног НАТО портпарола 1999.

Откуд та лаковерност? Наше колеге не би постали мета нечијих политичких амбиција, само да су били добри? Па ко у то може да верује? Не би веровали ни „независни“ новинари да се тај аргумент постави на главу и примени на њих. Да им кажемо: да ви нешто ваљате, имали бисте много читалаца и много пара, читало би вас барем онолико људи колико вас је читало у Милошевићево време, не бисте скакали једино у очима својих донатора. А сви Срби би гласали против власти.

То је, по мени, безвредан аргумент. Али је ли мање или више одвратан од оног који се ових дана весело користи против РТС-а? И који се заправо своди на, да, ми смо против насиља. Али да су са РТС-а заслужили, заслужили су…

(Спутњик)

KOMENTARI



11 коментара

  1. 123 says:

    N_E___U___N_A_T_O___!!!___N_E___U___E_U!!!

    • Taipova Češma says:

      Никад у ђубре никад у блато. Никад у еу никад у нато.

  2. mrak says:

    LJ I G A V A C! STOP NATO! STOP EU(RUPA)!

  3. padre says:

    Otišao bi i Vuk, da nije bio previše gramziv, pa je hteo da bude generalni sekreter UN!

  4. petrovgrad says:

    NATO isto sto i treci Rajh,produkt zapadnoevropske civilizacije.Ste se pre ujedine slobodni narodi i budu ih zbrisali sa zemaljske kugle, bice manje zrtava i ratova. Mislim da ce ih Rusi i Kinezi ubrzo pregaziti i unistiti.

  5. теоретичар says:

    Колико ја знам, касније се утврдило да Милошевић НИЈЕ изгубио изборе. Само су медији нацртали супротно. Дакле, октобарци, мало сте се затрчали и сада, као успут, ви сте онда ЗНАЛИ да је Милошевић изгубио. Уосталом, да не би вас, нико у Србији не би сазнао тако брзо, трагично и жалосно шта је промашај, издаја и лаж. То сте били ви, октобарци и шерпари вођени издајничким рукама којекога. Ви сте убили Милошевића. Хаг га је само развлачио до гроба. Лепо зборите Госпођо Смајиловић, али само пола истине. Пола истине је лаж.

    • Zapadnjak says:

      Pa vidite poštovani teoretičaru,najgore razočarenje je ono kad se razočarate u nekoga komemste verovali,naravno do neke granice.Ja sam taj koji je verovao u mnogo toga što je napisala gospođa Smajlović i nisam bio u nekakvim strankama i partijama tako da mirne duše mogu reći da ta stigmatizacija životinjska ostrašćenost koja se valjala tog oktobra prema Predsedniku Srbije nema nikakvog opravdanja.Zašto?Zato,ako sam ja,čovek prosečnog obrazovanja shvatio da to ne vodi na dobro onda vajni "intelektualci" nemaju nikakvo opravdanje.Početak svih Majdana,obojenih revolucija i haosa u EU počeo je opet u Beogradu,a znate zašto? Zato da bi nekolicina kriminalaca za koje nikada pre nismo ni čuli izvršila egzekuciju nad vlastitim narodom,državi Predsedniku.Moramo li opet to prolaziti,krvaviti ruke sopstvenom krvlju,verujući istim ljudima,ponavljati iste greške a u ime čega ovaj puta? Dali vi znate odgovor,poštovani teoretičaru?Pozdrav

  6. теоретичар says:

    Необично ценим искрен и отворен поглед који сте изнели, драги мој Западњак. Нема пуно одговора како решити наше проблеме данас, а оно мало што има, да будем мало оштрији, су крвави одговори. Нажалост, подлегли смо утицају Запада иако бомбама нисмо. Они са врха су знали када се није могло даље, али то су друге теме. Остаје нам само да жалимо што нисмо ни принети нашим прецима од пре 100 до 150 година. Једном сам написао да су наши јунаци отишли мало са Косовским бојем, мало са Солунским фронтом и од тада, мајке српске не рађају довољно јунака. Оно мало што се роди, пропаганда убије на зачетку, онда када се први пут огласе. Проћиће много времена пре него Срби виде слободу. Највећи део наше слободе је отишао са Милошевићем и није се вратио. Срби су тада поклекли и обрукали своју историју па чак и свој опстанак довели у питање. Још болније је што је Запад, иако без бомби, исто то урадио у Русији, Пољској, Бугарској и готово свим земљама бившег Варшавског пакта. Исељавање, поготово народа са неколико милиона становника на Запад је стравична слика пропасти. Руси и Пољаци су велики народи, али и они су у истом кошу као и мали народи. Запад је успешно посвађао Пољаке, Русе и Украјинце и то је имало последица на Србију. Тешко ћемо се обновити и вратити на некадашњи број ако наставимо да пузимо. Ја сам стар и остало ми само немоћно да посматрам и помало теоретишем без резултата. Наше генерације рођене после 1990. су већином одрођене од наше историје и културе. Последице те одрођености тек долазе. Тренутно, нема одговора са овако растуреним народом а поготово млађим и дезоријентисаним генерацијама. Ако тај одговор икад дође, ја га нећу видети али ћу му се радовати ма где био.

    • Zapadnjak says:

      Poštovani teoretičaru.Iskreno,odgovor koji ste meni dali a tu mislim i mnogima koji ga očekuju na bilo koji način i od bilo koga,je upravo onakav kakvog sam se i nadao da ću dobiti.Ali kako ste i napisali,mi old tajmeri baš smo mnogo očekivali od generacije koja dolazi iza nas ali dali nesnalaženje,dali teret stare,bahate elite koja je dobrano napunila džepove što od pljačke što od stranih primanja za neprestano dizanje tenzija tek ta generacija mladih ljudi teško se probija u vrhove društva jer sušta je istina da im ovi stoje bukvalno na ramenima.Za to su osim pameti koju očigledno imaju potrebni i mišići da bi se po tom korovu koji je isprepleo Srbiju izašlo na vrh i nešto pametno učinilo.Ja razumem te nekrofile kojima je očigledno ponestalo sredstava za život kakav su planirali ali pobogu,nikako ne mogu da razumem da su toliko očajni da ispred sebe kao nekakav štit ili ogroman megafon guraju skupinu "glumaca" i dece,pa gde će im duša.Ubeđen sam da negde raste skupina ljudi koja će prvo postati konstruktivna opozicija dostojna da parira ovoj vlasti i u skupštini na jedan stvarno demokratski način povede,naravno uz poziciju odlučujuću bitku za Srbiju,čisteći na kraju sve ostatke ljudi koji su prodali Srbiju tog oktobra.Zavisi samo hoće li se odupreti uticajima koji će ih napadati ne samo s bokova nego najviše s leđa.Pozdrav.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u