Комшић – подвала Српској

Комшић – подвала Српској

14 октобра 2018

Пише: Александар Ћурић

Деценије покушаја да кроз хапшења политичких лидера, сатанизацију, оваква и онаква суђења, потпупљивања лидера, тиранију Високих представника и одузимање надлежности прописаних споразумом у Дејтону нису донели резултат у виду укидања Републике Српске и унитаризацију Босне и Херцеговине.

Последњи избори, и поред уочљиве подељености српског народа, донели су континуитет власти на нивоу институција Републике Српске и хармонизацију те власти са представником у трочланом Председништву БиХ.

Да је за представника Хрвата изабран Човић, рекло би се да је све како треба. Али, не први пут, није тако испало, бошњачким гласовима Хрвати су добили заступника кога већина западнохерцеговачких Хрвата не сматра за свог, ни у ком смислу. Спровођење избора на темељу неуставних одредби додаје на проблематици.

За очекивати је да, у блиској будућности, тема хрватског националног питања још више ескалира. Питање је већ неко време отворено и чека се погодан тренутак за акцију.

Битно је читаоци схвате неке чињенице. Западнохерцеговачким Хрватима је, генерално, потпуно небитно ко је њихов представник и заједничком Председништву, чак их претерано неће интересовати ни ситуација у институцијама Федерације. Они живе свој живот, по својим правилима, потпуно и компактно наслоњени на матицу, снадбевени двојним држављанством. Они су самим тим и грађани Хрватске и грађани ЕУ. Папири БиХ су им ту кад им затребају, кад можда нешто не могу да ураде из позиције грађана ЕУ. Они живе живот грађана Хрватске и ту нису ни у чему ускраћени у односу на нпр. грађанина Загреба. Да се сутра, и формално, припоје Хрватској ништа им се у животима не би променило, једино не би били дужни да гледају љиљане на некој од зграда државних институција са десне обале Неретве. И то је то.

Избор Комшића и коришћење неуставних одредби Закона ће покренути лавину кризе у Федерацији која ће уз генералну нефункционалност читаве Босне и Херцеговине наметнути ревизију споразума у Дејтону. То ће бити представљено као нешто неминовно, добро и нешто што, привидно, неће утицати на статус Републике Српске. Сјатиће се белосветски емисари да обећају светлу еуропску будућност, интеграције у вечити мир, колоне страних инвеститора који само чекају да свој новац, из пуког алтруизма и бриге за народ у читавој БиХ, уложе у бољи живот људи, не би ли извршили додатни притисак на политичке лидере да изјаве да Дејтон више не важи и да је распакован.

У томе се крије велика подвала за Републику Српску, нешто што руководство не сме дозволити.

Поред тога што ново-старо руководство Републике Српске мора уложити додатни напор да се правазиђу поделе међу Србима и да од Републике Српске направе правну државу (убице Давида морају бити откривене и послате затвор зато што то тако просто треба, подразумева се у нормалном друштву а и добрим радом институција се спречава коришћење таквих догађаја у политичке сврхе) неопходно је да веома опрезно сагледају догађаје који наступају.

Било какво распакивање Дејтонског споразума и измене на њему могу бити прихваћене, само и искључиво, ако ће нови преправљени споразум садржати клаузулу о неотуђивој, безусловној, у сваком тренутку на референдуму спроводивој, одлуци о самоопредељењу до отцепљења/независности свих конститутивних народа.

Без тога, мировни споразум не сме бити отворен јер ће одвести у нову форму државе где ћемо имати 3 федералне јединице са опцијом већинског прегласавања. Ако се то дозволи, за 10 година Република Српска неће постојати.

Не заборавите ратну 1994.годину и Вашингтонски споразум!

(Напредни клуб)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u