КОМУНАЛНА ПОЛИЦИЈО, НЕ ПОСТУПАЈ увек по наређењу!

КОМУНАЛНА ПОЛИЦИЈО, НЕ ПОСТУПАЈ увек по наређењу!

29 новембра 2016

komunalna_policija_uskoro_dobija_nove_uniforme

Пише: Милош Кордић

Повод овом тексту је летошње снимање аутомобила паркираних по тротоарима у београдском насељу Кумодраж 2 и кажњавање њихових власника од стране Комуналне полиције. А како би сваки нешто опширнији текст требало да има и увод, тако ћу и ја кренути са уводом. С тим да је Кумодраж 2 случајан повод. Могло је то да буде било где у Србији.

Не знам да ли је Комунална полиција гледала домаћи играни филм „Три карте за Холивуд“? Један од, по оцени моје скромне маленкости, најбољих српских филмова. Ако није гледала – никоме ништа. А ако јесте, онда је могла чути ону чувену реченицу из уста Бранислава Лечића, који глуми Гаврила, командира станице милиције у малом, забитом месту, у коме очекују долазак председника, оног некадашњег, „највећег сина наших народа и народности“, како смо му тепали: „Милицијо, поступи по наређењу!“

Наравно да наша Комунална полиција није милиција. (Увек ме реч милиција подсети на оне милиције из не тако давне прошлости које су се међусобно тукле по Блиском истоку.)

Мајка наше Комуналне полиције, наша Полиција (полиција, и на грчком и на латинском – полиција, а по лексикографу Милану Вујаклији, значи: државна управа; устав; држава; огранак државне власти који се стара о одржавању јавног поретка, личне и имовне безбедности; делатност те власти и особље у њеној служби; зграда у којој се налази та власт; редарство, док полицајац значи лице које је у служби јавног поретка и безбедности, редар, стражар) у чијем је окриљу рођена, одавно је с доласком демократије и усвајањем високих европских и светских полицијских вредности из Милиције (милиција на латинском, а по тумачењу истог лексикографа, значи народна војска, наоружани народ, за разлику од редовне или стајаће војске; оружани део државне и јавне безбедности) преименована у Полицију. И то је, могло би се рећи, у реду. Иако у Енглеској њихови полицајци, популарни бобији, не носе пиштоље, револвере, у Сједињеним Америчким Државама носе и с времена на време, за сваки случај, упуцају некога од сумњивих који нису белци, па код нас носе и пиштоље, а Жандармерија, која обезбеђује стадионе и друге спортске објекте, носи и аутомате, па ту су коњи…

Али тада, кад је Милиција преименована у Полицију, никоме у овој земљи није било ни накрај памети да ће нам се једног дана из ње, или поред ње, родити и Комунална полиција. Вероватно је да се с рођењем наше демократије јавила и прека потреба за њом, том Комуналном полицијом. Јер што је негде више демократије, ако се ја разумем у то, то је и већа потреба за што већим бројем разних полиција – демократију је потребно чувати као зеницу ока свог. (А и ми стари, и највећи број Срба, наравно, управо смо тако, као зеницу ока свог, чували наше братство-јединство. И прднули у чабар.) Због тога данас и имамо Полицију, Жандармерију, Војну полицију, Финансијску полицију, па специјалне јединице, Саобраћајну полицију, Комуналну полицију, па незванично, јер се, претпостављам, не зову тако, школску полицију, здравствену полицију, спортску полицију, наоружане безбедњаке код банака, па безбедњаке код пошта и ко би га знао где све не, па разне инспекцијске службе, контролоре, па разне узбуњиваче, дојављиваче, сараднике (читај: доушнике) и тако даље. Није искључено да ускоро нећемо добити и породичну полицију. То јест полицију која ће контролисати породице: свака породица из које је њен члан пријављен као насилник могла би лепо да добије свог полицајца, држава би могла и даље да га плаћа, а стан и храну имао би у породици коју чува, у којој „ради“. Плус што би требало да се уреди да му породица плаћа превоз до „посла“ – маркица, гориво… Јер више нас коштају те разне сигурне куће… Па су нашој Комуналној правним актима, да не кажем законима, лепо одредили делокруг рада и све остало што произилази из тих аката. Наравно да је нису ограничавали: њен делокруг је толико широк, простран у ствари, да га ни она понекад вероватно није свесна.

И верујем, а и прилично добро се сећам, да је Комунална полиција у ствари основана да буде првенствено од користи грађанима. И да ради како би свим грађанима ове земље било лепше, како би се поштовао ред, како би се неговала култура живљења итд. Иако она нема у свом називу „народна“, јер онда би морала да буде милиција, она у неку руку јесте народна. И по мом веома озбиљном схватању требало би да је пре свега у служби грађана својом превентивном и васпитном улогом.

Међутим, у неким крајевима, местима и главном граду Србије – није тако. Поред углавном часног обављања својих послова, примећеног и хваљеног од стране грађана, има и оних у редовима Комуналне полиције који део тог свог посла обављају као каква казнена експедиција. Ружно је видети кад се припадници Комуналне полиције натеравају са „сивом економијом“ и старијим женама и бакама око, на пример, Бувљака или пијаца. Полиција наиђе, „сива економија“ покупи кутије, столове и столице на расклапање па у бег, у скривање. Комунална прође, а „сива економоја“ поново – на своја места. А да се не прича о томе како неки радници и сарадници „сиве економије“, у ствари њени чланови, причају како морају неким полицајцима… како би их оставили на миру… итд. Да се не упуштам сада у рекла-казала. И тако из дана у дан.

Тако неки од наших комуналних полицајаца зађе летос по Кумодражу 2 (општина Вождовац) и сними возила паркирана по тротоарима попречне, споредне Улице Душана Јовановића. Чији назив не носи ниједна од стамбених зграда у овом насељу. Осим, ваљда, две-три, с десне стране, кад се крене одоздо, из Кумодрашке улице. (А Душан Јовановић је заслужио улицу у Београду, то се не доводи у питање. Само што би могло да буде питање – ко у Београду уопште зна ко је Душан Јовановић – овде не мислим на оног невино страдалагог дечака истог имена и презимена.) Полицајац сними и посла казну. Без снимка паркираног аутомобила, који оста (снимак, а не аутомобил) у Комуналној полицији. И неки платише пола од висине казне. Платише пола јер платише на време. За неке не знам шта су учинили. А та споредна улица нигде нема ниједног саобраћајног знака о било каквом дозвољеном или забрањеном паркирању. Добро, закон каже где се сме, а где не сме. И то је у реду. Али… Закон регулише и брзину кретања у насељеном месту, а овде се ради о београдском насељу,  и то сваки возач зна, али у поменутој улици стоје знакови ограничења – 40.

Али, да је Комунална полиција дошла у ово насеље око 23:00 часа, па да је пребројала аутомобиле и паркинг- места на оно мало паркиралишта (нека су одавно прилично и растурена), могла је да се увери да тај народ једноставно нема где да парикира своја возила. А то се посебно односи на житеље највише, највеће и најновије зграде, оне код „Максија“. И да је тако урадила, могла је после тога да „потера“ одговорне да изграде још паркинг-простора у овом насељу. Овако, фото-апарат у руке, сними, па у канцеларију и пиши казне! А народ, грађани, свеједно, и даље морају да паркирају по тротоарима – немају где.

У том истом насељу они комунални полицајци који су задужени за то њега (ако то тако иде, не знам, а није ни важно) нису видели управо ниже поменуте зграде, на средини раскрснице прилазних путева, рупчагу која је стајала око месец и по. И тек недавно дођоше и затворише рупу, али је не средише докраја. Па ту још увек стоји нешто од некаквог знака што упозорава и возаче и пешаке, више покидано него што је „нормално“. И вероватно упозорава како се ту још увек нешто ради. Иако се данима ништа не ради. Па смеће: пуно га је насеље. Па шикара код раскрснице ниже те највише зграде, па хрпе старих и трулих грана у њој и око ње. Па неуредне станице Градског саобраћајног предузећа. Па на неким местима поразбијане и саобраћајне и друге табле разних обавештења. Па рупчаге и којекаква избочења по колницима, по тротоарима. Па пси луталице: у „Макси“ једва може да се уђе од њих. Па шетња кућних љубимаца по парковима без повоца, а о корпиама за њушке да се и не прича…

Извињавам се уколико било шта од овога не спада у делокруг рада Комуналне полиције.

Стога, Комунална полицијо, не поступај увек по наређењу: не кажњавај! Не буди репресивна. Дођи до народа, организуј разговор, саветуј, учи своје грађане, свој народ, шири културу, кажи свом народу, својим грађанима који те плаћају а који немају где да паркирају да се стрпе – изградиће се, даће Бог, што казао тај исти народ, још које паркиралиште.

А до тада дај да променимо слике свог насеља, свога села, града, свога главног града, своје отаџбине. Да нам те слике буду лепше, чистије, сунчаније.

А „сиву економију“, Комунална полицијо, не можеш да решиш натеравањем са онима који се тиме баве око пијаца, по тротоарима… У питању је нешто друго, а не та несрећна „сива економија“, коју намерно пишем с наводним знацима.

Јер наша Комунална полиција требало би да је, пре свега, народна. Израсла из народа за народ. И не мора да се зове милиција. А да ли је она заиста основана због тога што је била неопходна власти или грађанима, питање је на које неће бити тешко одговорити уколико буде на ползу и свом народу. А не само власти. У супротном…

Ђаво нека зна шта нас чека у супротном!? Холивуд? Далеко било!

 

(Интермагазин)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u