Консензус за национални блок

Консензус за национални блок

6 марта 2019

Пише: Александар Ћурић

Све ми се мање допада развој ситуације. И опет, као небројено пута до сад, гледам расправе између различитих експонената националне политике. Гледам одсуство осећаја за разговор, дијалог и насушно потребно формирање истинског националног блока. И док се та расправа одвија, елементи којима Србија и Српство нису ни последња рупа на свирали, задовољно трљају руке.

Режим у тим размерицама види шансу за пролонгирање одласка, свестан да само и искључиво, национални блок може имати снагу, не само да смени већ и квалитетно замени данашњи режим, да буде први прави раскид са хистеричном политиком  „комунизма преодевеног у шињел квазисрпства“ (до 2000те) и још отровније политике „комунизма преодевеног у квазиеуропејство“, суштински политике „окупационог намесништва“ (после 2000те). Октроисање ефемерних ликова, појава, организација и странака за, наводне, носиоце националне идеје још више погоршава ситуацију.

Још од 2000. владајућа доктрина, споља наметнута и диригована, „окупационог намесништва“ је још задовољнија. Њима је, мање/више, савршено свеједно ко влада Србијом и какви су услови у Србији, док год та владајућа гарнитура испуњава крунску компетенцију – Србија под окупацијом. И то не било каквом окупацијом. Ово је просто идеална окупација, не захтева ангажовање сопствених снага, све одрађују домаћи експоненти плаћени српским парама, отима се све што вреди, контролише се све што вреди. Новац уложен је одавно повраћен. Просто идеално! Некад су нас стрељали и вешали по Мачви и Крагујевцу а данас нас стрељају преко медија, правећи од нас испразне љуштуре у које се може учитати било какав садржај, у датом тренутку њима користи. Непогрешиво и намерно на одређена места која захтевају људе са специфичном тежином постављају трећеразредне ликове и праве спрдњу од државе. Пре него једнима истекне рок трајања окупе неке друге које народу представе као алтернативу дотадашњим властодршцима. Непогрешиво су наследници још гори од претходника. Мислите случајно? Никако!

Да ли је то механизам и за будућност? Зашто да не. Концепт који побеђује се не мења.

И сад је потребно да народ не мисли о себи, ко је и шта је, да нисмо репа без корена, да постоје заборављене вредности и норме, да постоји неко завештано наследство,  да ова држава и народ треба да имају неке сопствене националне интересе, план и програм. Насушно је потребно сваки национални импулс сузбити или посвађати и ако нешто и преостане онда га усмерити ка девијантним појавама како би се и најупорнијима, временом, згадио. И то баш у овом преломном тренутку јер ако прегурају овај тренутак (а имали смо неколико за наш век: 1989., 2000., 2012.) наставиће утабаним стазама још дуго времена, убеђујући нас како је, ето, диктатор (онај којег и дан данас исти ти подржавају, једнако као и оне све пре њега) отишао и сад нас чека благостање, мир, ред, поредак, напредак, просперитет, европа – све оно што су нам скоро 2 деценије причали и верују да на исту причу могу успети и данас.

А нису далеко од успеха. Националну идеју су потпуно померили у позадину или пустили да се упропасти. Највећи опозициони блок се националне теме дотиче само кад баш мора, чисто декларативно. Национални прегаоци, организације и појединци који су на овај или онај начин у тој шареној дружини, им служе као украс/икебана, неопходан да се, на прву лопту, захвати (или анестезира!) и део националне интелигенције и национално опредељених гласача. Они ће на крају бити или „покрштени“ у мондијалисте или одбачени. С њима ће и тај трачак националне идеје бити одстрањен. Тај процес смо већ имали прилику да гледамо.

На другој страни, нешто веће проблеме имају са „другосрбијанском грађанштином“ и експонентима тог пола. Трећеразредни ликови који су тренутно „зајахали“ служе само као премошћавање, док се евентуално не пронађе нека иоле стабилна формација. ЛДП и ЛСВ, иако превише профанисани, и даље представљају једну опцију. Тежак је то посао, заиста. Ни малобројније ни флуидније групације. Најбољи пример је судбина ПСГ тј. оног првог састава који се брже разишао него састао. Соломонско решење су нашли у концепцији „грађанских протеста“ које организују неки, тренутно и најавном спектру, непознати млади људи а уствари људи врло познати и препознатљиви из НВО легла. Протести се држе „на леду“, све су варијанте могуће и отворене. Једно је сигурно, и њима најбитније, национални садржај неће имати.

Што је најгоре, ништа у суштини нису ни крили нити крију од нас.

Лепо су написали да Србија мора да се згази и распарча и, цитирам, „да се трајно искључи из европског развоја“ (писмо Вилија Вимера упућено канцелару Шредеру 02.02.2000.године; то је недавно поновила и Француска министарка Лоазо), да их не интересује ништа осим предаје Космета, да овде нема благостања следећих 60 година (ваљда су, за сад, толико зацртали да владају Србијом, и они свесни да наше благостање није њихов већ наш задатак), да мора да се затре српска традиција и национална идеја дугогодишњим бруталним фабриковањем нашег образовања и културе и пожељним мењањем свести…

И не кријући, успели су да нас забаве мантром о безалтернативном „еуропском путу“ (чланству у ЕУ које се никада неће десити), о „еуропским вредностима“ (које не постоје већ дуже време као такве), денационализацији Србије и Срба (по добро опоробаном комунистичком рецепту а док је сама Европа састављена од националних држава које држе до својих националних интереса и традиције) о благородним „чуваркућама“ највећих белосветских лихвара оличених у ММФ и СБ…

Стојим на становишту да су Срби довољно зрео народ да могу, самостално и независно, себи, код себе и за свој рачун поставити здрав и уређен систем, поставити јасне националне интересе на основу којих ће прво дефинисати куда идемо а онда како. Туторство које су нам наметнули, под образложењем да нисмо у стању, представља само оправдање за окупацију.

Из лимба у којем смо сви колективно, можемо изаћи само и искључиво под вођством здравог националног блока. Све друго је наставак истог.

Из тог разлога је неопходно да здрави национални елементи седну за један сто, превазиђу размерице и формирају један јединствен и јасан блок.

Ако то нисте у стању, боље да не радите ништа, не утапајте се у муљ, не дозволите да будете инструмент нечега што је темељно антисрпско.

Ако можете да седнете за сто и нађете заједничке тачке са експонентима које Србија, у суштини, не интересује, шта вас спречава да то урадите међусобно?! Како је могуће да заједничке тачке пронађу они који имају мање заједничких тачака од оних који их имају неупоредиво више?!

Ако у оним другима препознајете сараднике тренутног режима, са једне стране, или сараднике неких страних експонената, са друге стране, молим вас у име нас којима је Србија (и без Вучића и без странаца) на првом месту да то јавно расправите, докажете и разрешите.

Да и ми знамо.

Да знамо ко је ко.

(Напредни клуб)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u