Косовска имигрантска прича

Косовска имигрантска прича

10 јула 2015

Iz-filma-Otac 3454Тринаест филмова у главном такмичарском програму јубиларног 50. Карлове Вари фестивала, чине се као мале капи у овогодишњем „мору“ којег чине више од 200 нових филмских дела из целог света.

Чињеница да као фестивал А категорије (према пропозицијама) у такмичарским програмима мора да има искључиво светске или бар међународне премијере, филмским Карловим Варима се стално „лупа о главу“. Незавидна позиција да се догађа после Кана, а мало пре Венеције, подразумева сужени маневарски простор селекторима Карлових Вари за одабир „слободних“ филмова врхунских квалитета. Тај простор је додатно сужен и тиме што је последњих година главни такмичарски програм конципиран као полигон за прве или друге филмове аутора (филмске почетнике), а „ремек дела“ у овој категорији је и иначе тешко пронаћи. Тешко после Берлина и Кана и тешко пре Венеције.

У таквом контексту (или- у оваквом концепту) треба и посматрати овогодишње такмичарске филмове. Један – због дирљивости приче о утицајима актуелне европске имиграционе кризе испричане из визуре детета – већ се издвојио. Изненађујуће, али реч је о копродукцијском, немачко-косовско-македонско-француском, дебитантском филму „Отац“ Висара Морине (1979, Приштина, Академија уметности медија у Келну, Немачка 2009). О добро написаном, интелигентно постављеном и солидно режираном филму, у којем је аутор трезвено фокусиран на разумевање важне теме. Занимљиво је да се из такве трезвености родило и пуно емоција. Патетичности нема, иако је ово филм са малим дететом као главним јунаком што гледаоца унапред може да наведе на погрешан траг. Висар Морина је све замке патетичности избегао, са сигурношћу урањајући у конфузне унутрашње и спољашње светове десетогодишњег Нурија (Вал Малоку) што одраста у многољудној патријархалној породици, компензујући емоционалне стресове снажном везаношћу за оца (мајка их је оставила) са којим животари продајући цигарете на улици, будно пазећи да му тата негде не утекне. Тај Нуријев страх од могућег очевог одласка није нереалан. Зна дете за очеве снове о бољем животу и његова наивна веровања да би га Немачка дочекала раширених руку. Бекство оца Гезима, Нури доживљава као издају, али га то неће спречити да крене у потрагу за њим преко Црне Горе, Јадранском мора, целе Италије па све до Немачке. Кроз та дечија уста Висар Морина као сценариста тада мудро поставља питање (и шаље тако важну поруку филма) : „И ти си мене тамо оставио, због овога овде?“, алудирајући на бедан и неизвестан живот имиграната и азиланата окруженим жицом у том сањаном западном свету у којем не тече ни мед ни млеко. Мали, непретенциозан и дирљив Моринин филм, који се може наћи међу награђенима на 50. Карлове Вари фестивалу.

Међу јачим филмовима у главном такмичарском програму је и пољски дебитантски играни филм „Црвени паук“ Марцина Кожалке, иначе знаног пољског документаристе и сниматеља. Овај филм је инспирисан истинитим догађајем, великом полицијском потером (операција црвени паук) за масовним убицом, који је током шездесетих и седамдесетих година прошлог века харао у комунистичком Кракову. Кожалка гради овај инвентивни филм са прецизношћу скулптора. Дубоко урања у психологију трулог језгра пољског друштва тога доба, али и у психологију убице. У празнину живота протагониста, смештених у неприступачним и мрачним краковским пејзажима и ентеријерима, који својим присуством појачавају и узнемиравајући садржај и сву изопаченост јунака представљених на великом екрану…

———————————-

Воја Брајовић у Карловим Варима

У романтичном амбијенту барокног карлововарског позоришта, главном попришту за премијере из такмичарског програма „Источно од Запада“, пред раздраганом чешком публиком поклонио се и српски глумац Војислав Воја Брајовић – као један од важних актера дебитантског дугометражног играног филма „Ти ме носиш“ хрватске редитељке и сценаристкиње Ивоне Јуке (продуценткиња је њена сестра Анита).

У овом комплексном филму, са три снажна главна женска лика, Воја Брајовић деликатно тумачи лик оца, нудећи читаву скалу емоција и врхунски предочавајући публици сву трагичност коју са собом може донети Алцхајмерова болест.

(Политика)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u