КРАЈЊЕ ЈЕ ВРЕМЕ ДА СРБИЈА КРЕНЕ У ОФАНЗИВУ

КРАЈЊЕ ЈЕ ВРЕМЕ ДА СРБИЈА КРЕНЕ У ОФАНЗИВУ

5 децембра 2018

Иницијатива за одржавање седнице Савета безбедности УН поводом формирања војске Косова прилика је да Србија крене офанзивније у одбрану Косова и Метохије.

Као једна од могућих српских реакција на најаву формирања војске Косова јесте и могућност да Србија затражи седницу Савета безбедности УН (СБ) на ту тему, најавио је у обраћању нацији српски председник Александар Вучић.



„Да упозоримо свет и укажемо свету шта се збива, да укажемо на размере катастрофе која следи уколико неко не заустави Приштину у најкраћем року“, рекао је Вучић и додао да потези Приштине доводе у опасност цео регион.

Он је нагласио да ће се Србија консултовати са представницима Русије и Кине, као и да ће разговарати са представницима САД.

Српски предлог за одржавање евентуалне седнице СБ претходно би морале да прихвате чланице тог савета, каже некадашњи шеф југословенске мисије при УН Владислав Јовановић, који наглашава и да ће западне земље чинити све да то спрече.

У овом случају, према Јовановићевим речима, Русија и Кина не би имали само улогу предлагача, већ и активних сталних чланица СБ које би вршили притисак на друге чланице и помагале да се у јавности створи повољан утисак да је ситуација на КиМ до те мере постала опасна да СБ не може да избегне да врши своју улогу.

„То би требало да буду аргументи који ће деловати уверљиво на несталне чланице. Они би били и јак притисак на западне сталне чланице да избегну да остану у мањини и тако оставе утисак да имају и неке друге интересе, а не само интерес мира и безбедности и поштовања Резолуције 1244“, каже Јовановић.

Тешко је рећи хоће ли иницијатива проћи, али Јовановић наглашава да би та дипломатска акција требало да буде почетак ширег и промишљенијег српског залагања за обнављање српског права на Косово и Метохију, које проистиче из нашег Устава и Резолуције 1244, која је на КиМ предвидела само једну војну силу — Кфор. А Кфор је привремена војна сила док траје врховна власт УН на територији јужне српске покрајине.

Јовановић је заступник мишљења да би Србија требало офанзивније и шире да ступи у акцију објашњавања неправде која се догађа на КиМ уз помоћ употребе силе.

„То је само питање да ли смо спремни на тако нешто или је ово само један покушај да се нешто постигне и да се ту стане. Ако је само један покушај, то неће имати пуног ефекта. Ми бисмо морали да искористимо ову ситуацију да оживимо питање КиМ као централно питање међународног права, мира и безбедности, које други нарушавају тиме што не примењују Резолуцију 1244 и стварају неке нелегалне оружане формације на КиМ“, каже Јовановић.

Оно што би Србија ваљало да чини је да буде, како каже, политички активнија према вишенационалним земљама, које се такође суочавају са проблемом сепаратизма на својим територијама.

Са државама попут Индије, Ирана, Индонезије, Нигерије, Мексика, Јужне Африке, Бразила и Шпаније ваљало би радити и објашњавати косовски проблем, како те земље не би добијале информације сервиране само од заговорника косовске независности.

„Такав активнији приступ боље би приближио праву слику проблема КиМ, која је другачија од оне коју сугеришу са Запада, да је ствар готова, реалност, завршена, да се ми томе прилагођавамо и да само треба да убрзају неколико корака да се то заврши и они да скину проблем са врата“, сматра Јовановић.

Ако се заговорницима косовске независности жури, логично би било да се нама не жури, додаје Јовановић. Због тога би требало обновити политичку борбу за признавање и уважавање српског сувереног права на КиМ, као и да се косовско питање решава у оквиру Резолуције 1244.

Колико Србију чека тежак посао у највишем телу светске организације можда најбоље говори чињеница да сталне чланице Савета безбедности не могу да се сложе ни око једног питања важног за светски мир и безбедност.

Више него у доба Хладног рата, између великих сила постоји несагласност и унакрсно улагање вета због решавања питања Сирије, санкција према Ирану или Северној Кореји, „случаја Скрипаљ“, у којем Велика Британија покушава да пребаци одговорност на Русију због наводног тровања свог шпијуна у руским редовима, као и због најтеже хуманитарне кризе у светској историји, оној у Јемену.

Сагласности међу чланицама СБ нема поводом украјинске кризе, док је Косово и Метохија посебна прича. Подсећамо, током председавања Велике Британије Саветом безбедности, Косово и Метохија први пут од 1999. године су скинути са дневног реда седнице тог тела.

Овог новембра председавање Саветом преузела је Кина, која је одлучила да се нова сесија о стању у јужној српској покрајини одржи 14. новембра, баш на дан када је један од политичких лидера косовских Албанаца Кадри Весељи најавио формирање косовске војске.

(Спутњик)

KOMENTARI



16 коментара

  1. Deda Micko says:

    Kasno Marko na Kosovo stize.

    • Željko says:

      Aktiviran MAP od strane NATO za državu Bosnu i Hercegovinu danas, dakle NATO dolazi na rijeku Drinu i opkoljavanje Srbije je gotovo!!

      • Miraš says:

        Željko! S obzirom da si Hrvat poreklom iz BIH treba da znaš šta kaže KATOLIČKA ENCIKLOPEDIJA PISANA 1907 GODINE: "Prema popisu stanovništva od 22. aprila 1895, Bosna ima 1.361.868 stanovnika, a Hercegovina 229.168 ... Ako izuzmemo nekih 30.000 Albanaca koji žive na jugo‐istoku, Jevreje koji su se skoro doselili iz Španije, malo Turaka Osmanlija, trgovaca, službenika i austrijskih vojnika, ostatak populacije (oko 98%) pripada narodu južnih Slovena, Srbima. Iako pripadaju jednoj rasi, narod čine, prema religijskom verovanju, tri jasno odvojene grupe: Muhamedanci – oko 550.000 osoba (35%), grčki šizmatici – oko 674.000 osoba (43%) i katolici – oko 334.000 (21,3%)...

      • Milica says:

        Sedi 1! Ne znaš geografiju. Ne znaš ni da je to samo ponuda na koju BIH treba da da odgovor. Drina deli ali i spaja Srbiju i BIH i celom dužinom ta reka stoji samo izmedju Srbije i Republike Srpske koja je jedan od dva entiteta u BIH. Srpskoj nije u interesu da napravi NATO granicu prema Srbiji na reci Drini. Parlament Republike Srpske ima od ranije zsvojenu DEKLERACIJU O VOJNOJ NEUTRALNOSTI, a po pitanju aktivacije MAP za BIH smatraju da treba ići na referendum gradjana.

        • Željko says:

          @Milica Ne znam geografiju ali znam zemljopis! Goražde je na rijeci Drini a ne pripada "boljem" entitetu u Bosni i Hercegovini! Bosna i Hercegovina će biti vrlo brzo u NATO, sviđalo se to Vama ili ne!! Predsjedatelj Predsjedništva Bosne i Hercegovine Srbin iz Dodikovog SNSD je 2009. podnio zahtjev za članstvo u NATO! "Još jednom smo potvrdili našu predanost vrijednostima Alijanse, kao i našu volju da ostanemo proaktivan, vidljiv i pouzdan partner koji dijeli teret današnjih izazova. Iznad svega, podvukli smo našu želju da postanemo punopravna članica NATO-a, što je od strateške važnosti za BiH", napisao je Radmanović u pismu 2009. godine.

          • Miraš says:

            Na tako maloj teritoriji NATO nema šanse da predje na našu stranu. Jel ti znaš da samo strateški avion Tu-95 čim poleti iz svoje baze na jugu R.F. može efikasno da gadja mete do 4.500 km. Na prostoru bivše Juge to je do masleničkog mosta i do Slovenije. Ostalo što imaju da ne navodim.

          • Milica says:

            Željko, ne znaš ni zemljopis ni geografiju. Ne možeš da kažež da Srbija je OPKOLJENA, a da pristup Drini NATO bi imao tek iz baš manjeg Bosansko-podrinjskog kantona. Osim toga pokvaren si jer to je ne samo manji nego i slabije naseljen kanton, umesto da se tamo bave obnovom privrede, turizmom i sportskom rekreacijom na Drini ti bi njih opet opteretio ratom, dakle gore nego mule i mazge.

  2. Posmatrac says:

    Srbi su mora biti mnogo zgresili pred Bogom kad im je ovaj dodjeljen za precednika.

  3. Ivan Grozni says:

    Sve to stoji ali Niko ne zna sta je AV vec potpisao.

  4. opet ja says:

    Bez ratifikacije potpisanog od strane skupštine Srbije nema primene. Ingerencije predsednika Srbije po Ustavu su minimalne. Jedino što treba da uradimo je da što pre uletimo vosjkom i policijom na sever i zauzmemo što bolje pozicije, što za pregovore, a što za "ne pregovore" ;-)

    • Deda Micko says:

      Nema pregovora, u kamione i pravac Albanija, tamo ce im biti bolje, a i nama. Sve drugo je kapitulacija.

  5. Miraš says:

    S obzirom da si Hrvat poreklom iz BIH treba da znaš šta kaže KATOLIČKA ENCIKLOPEDIJA PISANA 1907 GODINE: "Prema popisu stanovništva od 22. aprila 1895, Bosna ima 1.361.868 stanovnika, a Hercegovina 229.168 ... Ako izuzmemo nekih 30.000 Albanaca koji žive na jugo‐istoku, Jevreje koji su se skoro doselili iz Španije, malo Turaka Osmanlija, trgovaca, službenika i austrijskih vojnika, ostatak populacije (oko 98%) pripada narodu južnih Slovena, Srbima. Iako pripadaju jednoj rasi, narod čine, prema religijskom verovanju, tri jasno odvojene grupe: Muhamedanci – oko 550.000 osoba (35%), grčki šizmatici – oko 674.000 osoba (43%) i katolici – oko 334.000 (21,3%)...

  6. Jovo Veselinovic says:

    oce kumunjare odbranuti srbe na kosovu ko i njihov milosevic srbe u kninu i u kosovu kumunjare vladaju lazive 100 godina u srbiji srbi su robovi u srbiji

  7. Deda Micko says:

    Srbi filozofiraju, ne pruzaju poraz, tu leka nema. Moras shvatiti gde si, da bi odatle nekuda krenuo. Ako to ne znas, ne pali auto.

  8. rodja says:

    „Da upozorimo svet i ukažemo svetu šta se zbiva, da ukažemo na razmere katastrofe koja sledi ukoliko neko ne zaustavi Prištinu u najkraćem roku“, rekao je Vučić. Dok mi upozorimo svet i ukažemo svetu šta se zbiva, da ukažemo na razmere katastrofe koja sledi ukoliko neko ne zaustavi Prištinu u najkraćem roku, i dok oni sa zapada "to shvate", neće biti ni države Srbije. Predvideo je Milošević, "nato je Srbima namenio sudbinu Kurda"!!! Narod bez države.

  9. Deda Micko says:

    Ipravka: ... ne priznaju ...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u