KRALJ PETAR NA FRONTU: Srbiju neprijatelj može zauzeti samo preko mene mrtvog i mojih sinova

KRALJ PETAR NA FRONTU: Srbiju neprijatelj može zauzeti samo preko mene mrtvog i mojih sinova

18 decembra 2013

kralj petar prviOdmah po objavljivanju rata, 1914. godine, sedište srpske vlade premešteno je iz Beograda u Niš. Glavni štab Vrhovne komande preseljen je u Kragujevac, a kralj je otputovao u nekadašnju prestonicu svog dede Karađorđa, u Topolu. Ovde je kralj Petar I Karađorđević primao vesti o provali austrougarske vojske, o njihovim pokoljima u Mačvi, ali i o prvoj velikoj pobedi srpske vojske na Ceru.

Međutim, u kasnu jesen, Austrijanci su ponovo pritisli, preko Save i Drine prebacili su mnogo artiljerije i došli do Kolubare. Kralj je otišao dalje u pozadinu, u Vranjsku Banju.

Sedamdesetogodišnji vladar već je bio svladan teretom godina i dugogodišnjom reumom. Bio je ćutljiv i sumoran. Dodatni teret činile su vesti da je neprijatelj došao gotovo do Topole, Kragujevca i Takova, i da su počele pripreme za napuštanje ovih srpskih svetih mesta.

Svi u njegovom okruženju bili su iznenađeni kad je, 17. novembra 1914. godine, kralj Petar iz svoje sobe osmehnut izašao na ručak. Seo je za sto i, s ognjem u očima, rekao:

– Poći ćemo da vidimo te Austrijance koji se hvališu Austerlicom i Solferinom.

Prisutni lekar je počeo:

– Veličanstvo…

Kralj Petar ga prekide:

– Sada više ne treba da govori lekar, nego vojnik.

Dajte mi pušku!

I pored protivljenja njegovih sinova, vlade i vrhovne komande, kralj se uputio ka liniji fronta. Sretao je vojnike koji su se povlačili u priličnom rasulu. Takvom stanju doprinele su proturene glasine, kao i leci s pozivom na dezertiranje i predaju, koje su Austrijanci bacali iz aeroplana.

Prošavši pored kolona vojske u povlačenju, kralj Petar je dospeo do prvih borbenih redova. S njim je bio i vojvoda Stepa Stepanović. Kralj se odvojio od pratnje, prišao okupljenim vojnicima i rekao:

– Deco! U toku poslednje dve godine vi ste se, savlađujući neizmerne teškoće, junački borili s Turcima, s Bugarima i s Albancima. Kiteći besprimernom slavom sebe i svoje oružje, vi ste pobedili neprijatelje. A sada, opet, četiri je meseca već kako se borite s novim, silnijim i bolje spremnijim neprijateljem, čija snaga nadmaša našu nekoliko puta. Junaci! Vi ste se umorili, podnoseći natčovečanske napore u ovoj borbi, vi već želite da se vratite svojim kućama, da vidite svoju decu i svoje žene. I oni strahuju za vašu sudbu i očekuju vas sa suznim očima. Otadžbini je potrebna vaša zaštita, vi ste se zakleli otadžbini i meni da ćete se boriti do poslednje kapi krvi, no ja vas razumem. Želje vaše i vaših porodica opravdane su. I stoga ja oslobađam od zakletve svakoga onoga koji hoće da ode kući, neka mu je Bogom prosto! Idite svojim kućama i dajem vam časnu reč da zbog toga nikoga neće ni glava zaboleti. A ja, vaš stari kralj, zajedno sa svojim sinovima, ostajem ovde, da umrem na ovim pozicijama, jer Srbiju neprijatelj može zauzeti samo preko trupa vašega kralja i njegovih sinova!

Dirljive reči sedog starca, njihovog kralja, imale su izuzetan uticaj na vojnike. Mnogi od njih sklanjali su pogled i brisali suze. Vojvoda Stepa Stepanović istupio je i obratio se kralju Petru:

– Vaše Veličanstvo! U Srbiji nema nijednog vojnika koji bi hteo da izda svoga gospodara. Svi ćemo mi izginuti na bojnom polju pre nego što ćemo ostaviti svoga gospodara i svoju otadžbinu. Mi ćemo se boriti dokle ijedan od nas traje.

Kao odgovor na vojvodine reči, iz grla vojnika odjeknulo je:

– Živeo kralj! Živeoooo!

Kralj se još više približio vojnicima. Javi se jedan od vojnika:

– Mi nismo, gospodaru, umorni od boja nego od odstupanja. Ali mi smo srećni što tebe vidimo u svojoj sredini. To je znak da nema više odstupanja. To je znak da nastaje nastupanje.

– Tako je! – odgovori kralj i siđe u rov prve linije fronta. Od jednog vojnika uze pušku uz reči: – Dajte mi pedeset metaka.

kralj-petar-i-karadjordjevicVidim neprijatelja

Nekada izvanredan strelac, prekaljen u ratu s Nemcima na strani Francuza, kralj je opalio nekoliko metaka radi probe, a onda se staračka ruka učvrstila, a oko slilo s nišanom.

Telegrafskom brzinom duž linije fronta proširila se vest:

– Kralj sa svojim sinovima je među nama, u prvim redovima!

Ruski dopisnik V. Viktorov zabeležio je ispovest jednog pešadijskog majora:

„Sinoć smo dobili granate za topove, dobili smo ih u velikom broju. I sam kralj došao je na položaj, prosto, bez pratnje, i počeo da razgovara s vojnicima tako jednostavno i tako srdačno. I sad, kad topovskih granata imamo dosta, a stari kralj je u našoj sredini, ko bi mogao i da pomisli na odstupanje.

Uostalom, ne može se ni zamisliti kako je to lepo izgledalo. Mi u rovovima, a među nama stari kralj. To već znaju svi vojnici u rovovima… a za nama naši topovi „francuzi” tako veselo grme, šaljući preko naših glava stotine novih, tek dobivenih granata. U duši vojnika veselje.

Kralj je dohvatio od mlada vojnika pušku, govoreći:

– Ko hoće, braćo, da se bori sa Švabama, napred! A ko se boji, neka ostavi svoju pušku, pa neka ide kući svojoj!

Sa uzvicima „Ura!” i „Napred!” vojnici pojuriše…

Onda je kraljević Đorđe našao negde nekakvu kamenu ploču, potom dva sanduka od municije i namestio nešto kao stolicu. Stari kralj seo je tu i nije sa očiju skidao dogled.

Moglo se opaziti kako dršće njegova staračka ruka. I, najedanput, on ustade sa svoga sedišta, pruži desnu ruku put zapada i obrati se veselo rečima:

– Ja vidim, ja vidim neprijatelja! – i, sa svetlim osmejkom, on viknu: – Neprijatelj beži! Čestitam vam!”

Srpska vojska proterala je za nekoliko dana sve neprijateljske vojnike iz Srbije. Drugog decembra 1914. godine u devet sati ujutru, dok su srpski vojnici u Beogradu još pucali za Austrijancima, koji su čamcima bežali preko Save i Dunava, stari kralj stigao je pred Sabornu crkvu. Ušao je, kleknuo pred oltarom, pomolio se Bogu i zahvalio mu na pobedi.

Ovekovečena ratna scena

Srpska vojska je, u toku Prvog svetskog rata, u svom sastavu imala ratne fotografe i slikare. Jedan od njih, Samson Černov, našao se na položaju Garevica, kod Darosave (srez Kolubarski), u trenutku kad je kraljević Đorđe od jednog kamenog bloka i nekoliko sanduka za municiju svom ocu napravio sedište odakle je posmatrao bitku.

Kad se kralj smestio i kroz dogled počeo da posmatra položaje ispred sebe, kraljević Đorđe uzeo je sekcije topografske karte gledajući gde se trenutno nalaze. Priključili su mu se komandant armije Stepa Stepanović i kraljev ađutant, potpukovnik Knežević. Zatim je prišlo još nekoliko oficira iz štaba armije.

U tom trenutku prišao je Černov i načinio nekoliko snimaka. Nije mogao ni da pomisli da će ti snimci ući u srpsku istoriju pod nazivom „Kralj Petar na bojištu”. Jedan od snimaka je ubrzo objavljen u francuskom listu „Ilustrasion”, a zatim i na jednoj od razglednica francuskog izdanja.

Uvidevši kakav je utisak na srpsku vojsku, kao i na svetsku javnost, kralj Petar ostavio boravkom u prvim linijama fronta, srpska vlada odlučila je da ovu fotografiju upotrebi kao predložak za poštansku marku koja će svakome omogućiti da se uveri kako je kralj lično prisustvovao bitkama za oslobođenje i na taj način podigao moral stanovništva. Tako se prvi put dogodilo da na jednoj srpskoj marki osnovni motiv nije portret vladara do pojasa, već ratna scena ovekovečena na fotografiji Černova.

Ujedno, ova marka je jedinstvena u svetu, ne zbog osobenog dizajna, već činjenice da nijedan drugi vladar nije čeznuo da u svom foto-albumu ima fotografiju s prve linije fronta.

Idejno rešenje za poštansku marku, izrađeno na osnovu Černovljeve fotografije, poslato je u London, preduzeću „Bradbury, Wilkinson & Co”, od koga je ubrzo prispeo probni otisak poštanske marke u bakrotisku. Međutim, srpska vlada nije bila zadovoljna ponudom (neodgovarajuća cena i tiraž), te su Černovljeva fotografija i idejno rešenje poslati u Državni zavod za izradu poštanskih maraka u Parizu. Tu su izrađeni klišei za izradu maraka, koji su dostavljeni u Niš, gde je bila izmeštena srpska Državna markarnica.

Bilo je predviđeno da se izradi serija poštanskih maraka s vrednostima: 5 para (svetložutozelena), 10 para (cinober), 15 para (sivocrna), 20 para (smeđa), 25 para (plava), 30 para (tamnomaslinasta) i 50 para (crvenosmeđa), u tabacima od po 100 komada. Međutim, dogodilo se da je u štamparski ram za izradu maraka s vrednošću od 25 dinara, na trideset trećem mestu ubačen kliše za marku od 15 para, pa se pojavio jedan broj maraka od 15 para koje nisu bile sivocrne, već plave, što im daje posebnu vrednost.

Oktobra 1915. godine marke su iz Državne markarnice prebačene u centralni Depo maraka koji se nalazio u Kruševcu. Depo je počeo distribuciju maraka. Zbog slabog prometa, marke su poslate samo poštama u Gornjem Milanovcu, Ribarskoj Banji, Podujevu i Krivoj Palanci. Kako je neprijatelj prodirao sve dublje prema centralnoj Srbiji, Depo je premešten u Prištinu.

U Prištini se s ovim markama dogodio još jedan slučaj koji ih čini jedinstvenim u istoriji srpske filatelije. Pošto u prometu nije bilo dovoljno sitnog novca, doneta je odluka da se građanstvu umesto sitnih novčanih apoena izdaju poštanske marke, takođe vrednosni papiri. Tako su poštanske marke prvi i jedini put u srpskoj istoriji imale ulogu novca. I u Prizrenu, gde je Depo kasnije prebačen, nastavilo se s ovom praksom.

Povlačenjem srpske vojske, Depo poštanskih maraka dospeo je u Peć gde je odlučeno da se sve preostale poštanske marke unište, odnosno spale, jer je bilo nemoguće da se preko albanskih gudura prenose metalni kovčezi i kase s njima.

Ovde nije okončana priča o poštanskim markama s likom kralja Petra na bojištu. Neprijateljski vojnici došli su do izvesne količine ovih maraka u prištinskoj i prizrenskoj pošti, kad su osvojili ta dva grada. U njihove ruke došli su i klišei koji su ostali u zaplenjenoj Državnoj markarnici. Kasnije je bilo pokušaja falsifikovanja, odnosno štampanja u različitim bojama. Tako su se ove marke i njihovi falsifikati našli na filatelističkom tržištu u okupiranoj Evropi.

(Frontal.rs , Politikin zabavnik)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Jovan Cvetković says:

    Vostani Serbije.Verujem u Boga i u Veliku Srbiju.Gde je zrno klicu zametnulo,tu i neka plodom počine.Nek krvca srbska žeže me i pali za kralja i otadžbinu.Živeo kralj Petar III Karađorđević!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *