КУСТУРИЦА: „Највише смо трпели због обавештајних служби са истока и запада”

КУСТУРИЦА: „Највише смо трпели због обавештајних служби са истока и запада”

3 марта 2019

На Фесту је у суботу, 2. марта, у Главном програму ван конкуренције, приказан филм „Пепе, један узвишени живот“ Емира Кустурице, који је истакао да је бивши уругвајски председник Хосе Мухика урадио паметну ствар када је учинио „уступке соросевској Америци“ и за узврат су му дозволили да развија економију.

„Делује као да је имао чаробни штапић, али Американцима није стало до крава него до нафте. То је његова срећна околност. Да има нафту, то би Јенкији узели под своје, посебно после Сирије коју су изгубили и Ирака који полако губе, а он је успео да направи успешан политички компромис у корист народа“, рекао је Кустурица на данашњој конференцији за новинаре.



Мухика је, додао је Кустурица, признао геј бракове, легализовао употребу марихуане у сврху лечења и тим „политичким маневрима је купио Американце“ и довео до повећања стопе привредног раста и смањио сиромаштво са 22 на седам посто.

Кустурица је истакао да је Мухика очарао свет својом појавом и да је умео да се обрати и домаћици и интелектуалцу, није лагао и све што је говорио било је поткрепљено емпиријом.

„Он се жртвовао за своју нацију, а потекао је из уличне борбе за ту власт. Он је отимао људе, наплаћивао то киднаповање, али не као Чеда Јовановић у Београду, већ на другачији начин. Он је био милитантни политичар. У затвору је провео 13 година и једно време је живео у јами разговарајући с мравима. Изашао је из затвора када је пала хунта и наставио да се бави политиком на исти начин, али није имао оружје у руци. Садио је цвеће и волео своју жену. Он је светац с пушком“, рекао је Кустурица.

Славни редитељ примећује „врло занимљиво ново стање које је настало обновом градива у Латинској Америци где САД обнављају државне ударе, а Уругвај, који се налази на југу, још није на јеловнику“.

„Зато је занимљивије погледати овај филм о јединој територији на којој је остварен идеал. Посебно је занимљиво видети реакције на филм на Куби која је остала оно што је била. Сви су очекивали да ће се распасти смрћу Фидела Кастра, па се то није десило. Људи у друштвеној хистерији предвиђају будућност и најчешће промаше“, истакао је Кустурица.

Каже да му је драго што је завршио филм и да је био на муци како да структуира ту причу, па је одлучио да све што је било значајно у Мухикином животу исцрта у последња 24 сата његовог председниковања.

„Сам крај филма сугерише једну идеализовану формулу да председник једне државе преда ленту, 200.000 људи му аплаудира и онда са својом женом оде на виски у један бар, што је незамисливо, не само у Србији него ни у Европи. Замислите (Емануела) Макрона да је отишао са својом женом на пиће или вечеру, шта би му се десило да га притом нико не прати?“, рекао је Кустурица.

Он је објаснио да се у филму сударају тренутне политичке идеје, његово одушевљење свим људима који су чврсто и тврдо бранили своје принципе и оно чему је остао веран, а то су „идеализоване форме не само уметности него и у људским заједницама“.

„У Уругвају је на најбољи начин учињен спој социјализма и капитализма“, оценио је Кустурица.

Примећује да је историја Србије потпуно другачија и да смо „највише трпели због чињенице да су обавештајне службе и са истока и запада, углавном са запада, пресецале наш прогрес“.

„Наша историја нема тај латински занос, антиимперијалистички. Тешко се може пронаћи стабилан период у нашој историји, а и ми смо на путу направили кућу, док је њихова кућа изван магистралног пута“, оценио је Кустурица, издвојивши патријарха Павла као једини узор који се може упоредити са Мухиком.

Филм је, каже, за њега изражавање примарних емоција и сматра да разлика између реакција у Буенос Ајресу, Венецији, Хавани и Београду на филм о Мухику не може бити велика, јер је реч о човеку који је обавио своју социјалну мисију на начин на који никоме није пошло за руком.

Говорећи о Фесту, Кустурица се присетио да је почетком седамдесетих година доста времена провео у Дому синдиката (данас Комбанк дворана), и то је за њега био први сусрет са светском кинематографијом.

„Ужасно ми је драго што је Фест поново у тој сали. Мислим да су фестивали сигурна кућа за филмове, у времену када се мења форма њиховог приказивања и када филм улази у барокну фазу у којој филмове праве мање они који су завршили занат, а више они са добрим идејама и који добро пишу. Фестивали у тој гужви филмова остаће и у будућности сигурна кућа за филмове“, истакао је Кустурица и поменуо гледања поноћних пројекција које је на Фесту организовао Душан Макавејев.

Кустурица ће од септембра у Монголији снимати филм „Бели облак Џингис-кана“.

(Тањуг)

KOMENTARI



2 коментара

  1. samostalan says:

    Medijski bolesnik Kusta ne moze da provede dva minuta bez lutepanja i naklapanja, o cemu god, sve on zna.

  2. samostalan says:

    U vreme sankcija i najveceg propagandnog rata protiv srpskog naroda Kusta je dobio dve najvece filmske nagrade jer je Srbe prikazao kao retardirane majmune. Nesto nisam primetio da su mu tada radile o glavi strane sluzbe. Pre ce biti da je propagandnom matricom svojih filmova odradio upravo ono sto su te sluzbe i htele. Otuda nagrade.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u