ЛАЗАНСКИ ОТКРИВА највећи блеф НАТО-а током злочина 1999.

ЛАЗАНСКИ ОТКРИВА највећи блеф НАТО-а током злочина 1999.

13 марта 2019

Пише: Мирослав Лазански

На 20. годишњицу агресије НАТО-а на СР Југославију још увек постоје дилеме да ли је НАТО планирао и да ли је уопште тада био у стању да изведе и копнену инвазију на нашу земљу? За коју су се, иначе, највише залагали Британци. Односно, како би текао развој догађаја да није било војнотехничког споразума у Куманову?

Трећа фаза ваздушних удара НАТО-а обухватала је како војне тако и цивилне циљеве, све у настојању да се сломи морал становништва и присили политички врх СРЈ на капитулацију. Истовремено су у јавност западних земаља пуштане вести како је план копнене инвазије НАТО-а у завршној фази. Улогу убеђивања Слободана Милошевића како је то реалност одиграли су, нажалост, и неки тадашњи југословенски генерали. Ствари су, ипак, стајале битно другачије. Главни проблем НАТО-а у било којој верзији копнене офанзиве против СР Југославије биле су логистика и географија. Из Албаније, у то време, према Косову ишла су само два лоша пута. Македонија је јавно саопштила да неће дозволити употребу своје територије за копнени напад на СРЈ, иако је Скопље тада било разапето између амбиције да постане члан НАТО-а и спознаје да би напад на Југославију из Македоније изазвао хаос у Македонији.



Из Хрватске и из БиХ тешко се стиже до Космета, јер тај су простор браниле снаге југословенске Друге армије. Проблеми за НАТО били су и у Грчкој, јер лука у Солуну била је често блокирана.

Британци су онда предложили план општег напада из свих могућих праваца: из Мађарске дуж Дунава према Војводини, из Хрватске и Босне дуж Дунава и Саве према Београду, из Албаније и Македоније према Космету, из Бугарске према Нишу и Бору. Управо због могућности истовременог напада НАТО-а по свима, војска Југославије је по принципу кружне одбране главнину својих снага и стратешку резерву држала јужно од Београда, западно од реке Мораве, северно од Космета, источно од Црне Горе, око Крагујевца и Краљева.

Радикалан план инвазије НАТО-а предвиђао је концентрацију трупа у Мађарској, али је проблем био транспорт снага преко неутралне Аустрије и Словачке, која тада није била чланица НАТО-а. Генерали у Вашингтону и у Лондону знали су да су југословенске снаге подручје између Дунава и Тисе минирале, да на том простору Београд има снажне противоклопне снаге, да су Нови Сад и Зрењанин јаке тачке отпора на путу ка Београду. Један правац удара НАТО-а требало је да иде ка Сомбору подржан и нападом из правца Вуковара. Но, ту је Дунав велика препрека, посебно на његовој јужној страни, која има стрме клисове, што отежава приступ нападачу. Осим тога, Војводина је испресецана речним токовима и каналима, а успешан модел одбране на том простору против непријатеља, који је и бројно и технички супериоран, бивша ЈНА је годинама припремала и увежбавала.

Коначно, ту је и питање Београда. НАТО је разрађивао два модела за напад на Београд: модел Берлина и модел Будимпеште. Оба су модела скопчана са дуготрајном опсадом и тешким разарањима града. Тешко да би то прошло у свету и у Европи на крају 20. века.

У плановима НАТО-а за напад на Београд спомињала се и 10. брдска дивизија армије САД, која је тада била стационирана у Тузли и која би преко Бијељине требало да крене ка Београду подржана са две оклопне дивизије НАТО-а које би ишле из Мађарске. Трећа дивизија НАТО-а кренула би директно из Хрватске и била би пешадијска.

НАТО генерали су процењивали да би Југославија у подручју Војводине могла за одбрану да постави укупно пет дивизија плус неке мање додатне јединице, док би за одсудну одбрану могле да се привуку још две дивизије, као и још једна из стратешке резерве.

НАТО би у нападу на том делу целокупног кружног фронта, или основице, имао у првом ешалону четири дивизије, док би две дивизије морао да постави ради одбране Македоније и Албаније за случај југословенског контранапада. Дакле, капацитети и потенцијали НАТО-а у јуну 1999. нису били довољни за копнену агресију радикалног карактера, јер за тако нешто било је потребно најмање 12 дивизија са пуном логистичком подршком. Да би се немачка војска припремила за ударе против Југославије из правца Мађарске требало би јој четири месеца, Американцима и Британцима шест месеци. То је временски норматив довлачења снага и логистике и време првог распоређивања по правцу могућег борбеног наступања.

Одговарајуће копнене снаге за радикалну инвазију на СР Југославију, на просторима око наше земље, НАТО у јуну 1999. није имао. Четири, или шест месеци довлачења тих снага значи ући у јесен и зиму, а на таквим теренима тешка борбена техника не долази до пуног изражаја. Све приче и шпекулације о копненој инвазији биле су производ психолошког притиска и специјалног рата дезинформацијама како би се утицало на Београд.

(Спутњик)

KOMENTARI



12 коментара

  1. Vesko says:

    Za kukavicluk se placa skupo! Ali imacemo prilika za oslobodenje jos.

    • Gardista says:

      5.ta kolona je 5.og Oktobra stupila na snagu i tad je jaka vojska Jugoslavije pretopljena u US stilu za 5 kg pecenja. Kad su pretopili svu tehniku tenkove t55 i ostalo, vratili kljuceve US Stil-a.

  2. Goran Swe says:

    Dragi Lazo, bili su spremni da krenu iz Mađarske i vrlo bjesni ako bi do toga i došlo, pa bi izuzetno puno razarali i uništavali Beograd itd. Bio sam tad par dana u društvu tek penzionisanog generala iz West Point-a u trećoj zemlji, potpuno lud a naizgled intelektualan lik je treći dan rekao da namjeravaju i da sravne Beograd kad do njega dođu iz Mađarske. Nenormalno nas mrze, isto kao i Ruse i mi im "partneri" nikad nećemo biti ni za šta. I jasno je da se neće smiriti dok Stboja ne bude potpuno slomljena i nebitna.

  3. Boško says:

    "Sve priče i špekulacije o kopnenoj invaziji bile su proizvod psihološkog pritiska i specijalnog rata dezinformacijama kako bi se uticalo na Beograd." I uspelo je. Naravno pod pretpostavkom da je sve ovo što Lazanski priča tačno.

  4. rajko says:

    Kakva sila! Kakva moć! Kakva spremnost! 19 zemalja nema dovoljno snaga za invaziju na malu Srbiju! A ovamo prete i sad kad imaju daleko manje snage. Strašno. Imali su samo nuklearni otpad koji su hteli da po svaku cenu prospu po Srbiji. To je bio njihov najvažniji cilj. Kako je to sramotno! Skoro isto onoliko sramotno koliko i muratovo iživljavanje na nemoćnima. Bar 90% zločina počinio je nad staricama koje žive same. Murat=nato.

    • Velika Metla says:

      рајко,управо тако! Прича ми човек да су на пријему,радној вечери,кад је бомбардовање Србије прекинуто,један француски генерал изјавио дословно овако,"хвала Богу што је било ово бомбардовање,па испразнисмо магацине од оних отрова"! То знам јер је један високи официр напустио наци-нато истог часа када је сазнао чуо ово шта је овај француски несој од генерала изговорио!

  5. Budi Bog s nama says:

    Malo je čak i elektronskog papira i terabajtova da se ispiše šta je sve tu bilo u igri jer neće puno toga da se otkrije osim onoga što smo doživeli, nego gde beše Lazanski u dane agresije nešto se nije javlja ni pre ni dugo vremena posle, pa zar se on sada setio da komentariše? Nego pogledajte dragu našu madam Olbrajtovu zar ne liči na onaj lik isklesan u kamenu pronađen kod lepenskog vira? Začetak i kraj ljudske civilizacije. Neka nam se dragi Bog smiluje pored naših milostivih anđela koji nas zakriliše.

  6. Vladimir says:

    Pa kad pricamo o madam Olbrajt,to hazarce se krilo na Banovom brdu,1942,eh,takve su gestapovci rado hvatali.Namerno hazarce,ne jevrejce.

    • Velika Metla says:

      Владимир,баш тако! А наивни Срби је штитили! Уместо да је пошаљу тамо где јој је и било место! И данас имамо ми њих које "гајимо" као змију у недрима,али србска наивност и глупост нема граница!

    • samostalan says:

      Ma, ja, Jevreji su zlato bozje, krivi su samo Hazari, upecao si se na Lucicevu masonsku budalastinu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u