Лепота је у оку посматрача

Лепота је у оку посматрача

19 септембра 2018

Пише: Филип Родић

ЗАМИСЛИТЕ да високи полицијски функционер изађе у јавност са тврдњом да статистике о криминалитету које су плод рада МУП-а нису тачне, јер их демантује анкета о перцепцији криминала у јавности. Ко може имати боље податке о природи и броју кривичних дела, полиција, или насумично анкетирани грађани? Ако су у праву лаици, ако полицијски подаци, иако несавршени, нису најмеродавнији, онда то значи да ни њихов рад није добар.

Управо овакав маневар извела је, говорећи на једној од трибина „Београдске недеље поноса“, саветница повереника за заштиту равноправности Татјана Јокановић. Она је, преноси Бета, рекла да „истраживања повереника показују да 12 одсто грађана припаднике ЛГБТ+ заједнице види као најдискриминисаније у друштву, а да од укупног броја притужби 6,6 одсто стиже због дискриминације на основу сексуалне оријентације“. Нормално би, ваљда, било да се из овог поређења извуче закључак да је перцепција јавности искривљена и да је формирана на основу предрасуда, без упоришта у стварности. Овакво неслагање чињеница и општег утиска би, чини се, пре требало да буде основ за истраживање узрока толико погрешне слике у јавности, него било чега другог. Није ли занимљиво зашто обични људи верују да су геј особе дискриминисане двапут више, него што то у стварности јесу? Зар не би било интересантно открити да ли се ради о плоду медијских манипулација и пропаганди, или нечега другог? У очима Татјане Јокановић, не. Њен мислени склоп за ову дискрепанцију не може наћи други одговор осим да су званични подаци њене институције погрешни: „То је доказ да се таква дискриминација ретко пријављује и ми морамо да подстакнемо дијалог у друштву, јер су различита тумачења плод неразумевања“. За њу је, дакле, лаичко мишљење засновано на субјективном утиску некакав „доказ“, док је званична статистика заснована на објективним подацима (иако несавршеним) погрешна.

О КАКВОМ се истраживању и статистици овде ради? Верујемо да је реч о истраживању јавног мњења „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ из 2016. на узорку од 1.200 људи узраста старијег од 15 година и о Редовном годишњем извeштajу пoвeрeникa за 2017. У анкети се, у поглављу исправно названим „Перцепција заступљености дискриминације према различитим групама грађана/ки“ (кључна реч „перцепција“) наводи да испитаници верују да су најдискриминисаније групе Роми (23%), па ЛГБТ особе (12%), жене (9%) и сиромашни (6%), док су све остале групе наведене у мање од пет одсто случајева. То је, дакле, перцепција. Званична статистика, произашла из рада повереника, даје сасвим другачију слику. На основу притужби најдискриминисанија група људи у Србији су инвалиди (18%), па они на основу старосног доба (11,8%), пола (11,2%), здравственог стања (10,1%), националности (9,8%), брачног и породичног статуса (7,6%) па тек онда, на седмом месту, ЛГБТ са 6,6 одсто притужби.

ИАКО је могуће да се дискриминација против ЛГБТ особа „ретко пријављује“, као што то каже Јокановићева (а питање је на основу којих реалних параметара је дошла до тог закључка), исто тако је могуће да се не пријављују ни сви случајеви из других дискриминисаних група, питање је какав је то „доказ“. Зар на основу добијених резултата Јокановићевој не би било природније да изрази потребу за организовањем „дијалога у друштву“ о проблемима осталих дискриминисаних група које су, очигледно је, у јавности невидљиве, за разлику од оне чију дискриминисаност јавност перципира у двоструко већем броју него што она то (судећи по раду повереника) јесте?

Ако прихватимо тврдњу Јокановићеве да се овде ради о некаквом „доказу“, једино што је истински доказано јесте да њена институција не ради добро свој посао и да су у очима заштитника равноправности неке чињенице равноправније од других. Баш као што би и у случају криминала погрешна полицијска статистика била знак да МУП не ради добро свој посао, што би изискивало оставке и смене, исто је и у случају повереника за равноправност. Да не би било неравноправности и дискриминације, и епилог би морао да буде исти – смене и оставке.

(Новости)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u