Лиферанти и забушанти

Лиферанти и забушанти

20 јуна 2015

Darko Momić 4656Пише: Дарко Момић

Један српски писац, који се у својим дјелима углавном бавио Првим свјетским ратом, добро је примијетио: „Када Срби крену у рат, прво иде пјешадија, потом коњица и артиљерија, па штабови и команде и на крају лиферанти и забушанти, а кад се рат заврши и почну дијелити заслуге, онда иде обрнутим редом“. Ове ријечи написане су прије скоро 100 година, али исто правило важило је и у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. Гледали смо лиферанте и забушанте како стоје у првим редовима и наплаћују ратну одштету, а за њима позадинце који се ките ордењем, док су они који су ишли директно на непријатељски метак обично завршавали заборављени и остављени од цијелог друштва да бију животну битку.

Нажалост, много је случајева да борци не заврше на маргини друштва, већ прођу много горе јер буду присиљени да се пред правосудним институцијама бране од лажних свједока и монтираних оптужби за ратне злочине. Понављам по ко зна који пут – сви који су одговорни за ратне злочине треба да одговарају, а они који су одговорни за злочин у Сребреници треба да труну у паклу. Иза ових ријечи не постоји никакво „али“ јер се злочин не правда другим злочином, тако да сви који злочин у Сребреници правдају тврдњама да је он посљедица злочина које су починиле хорде Насера Орића, нека једу г…а. И тачка!

Међутим, овдје није ријеч о Орићу, његовом хапшењу у [вајцарској и тензијама изазваним на тај начин, већ о срамотном односу институција Српске према „злочинцима“ из властитих редова. Зар Анте Готовина за званични Загреб није био херој од „Бљеска“ и „Олује“, преко скривања по шпанским љетовалиштима, до осуђујуће, па на крају ослобађајуће пресуде пред Хашким трибуналом?! Зар Насер Орић, поред живих свједока његових злочина и упркос криминалном досијеу, и даље није „ел команданте“ за готово цијели бошњачки корпус?! Зар Атиф Дудаковић није пред камерама наређивао паљење и убијање, а да то федералним властима не смета да га грчевито бране од судског процесуирања?!

А с друге стране?! Чине ли институције Српске било шта вриједно помена да српским командантима (о обичним војницима да и не говоримо) помогну да се одбране од оптужби за ратне злочине?! Не чине ништа, вјероватно зато што у институцијама углавном сједе они који су до те привилегије дошли послије рата!

(ПрессРС)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u