Љубав је била Љубишин живот

Љубав је била Љубишин живот

12 септембра 2017

“ЉУБАВ је најважнији предуслов свакој срећи, и једна од најснажнијих људских емоција. Сећам се првих стихова који су ме понели на студијама, а написани су још пре две и више хиљада година. Песник Салинас је певао: “Људска чесмо лепа, изворе задовољства дражег од свију, округла водо, жено нага, зар ћу једнога дана престати да те гледам…”! Или Оскар Давичо са својом “Ханом”: “Чим сам јој видео прса над вагом кроз излог, између пресечене наранџе и сапуна, …заволео сам је што је најлепша, …што је сва као уста пуна!” Или једноставни стихови о пријатељству Матије Бећковића: “Два пријатеља што се сваког дана састају испред ‘Три листа дувана’”, говорио је Љубиша Самарџић за “Новости” у својим бројним интервјуима.

Легендарни глумац који је обележио српски и југословенски филм и учинио га значајнијим у европским оквирима, преминуо је у петак, 8. септембра, у 81. години. Током каријере дуге близу шест деценија увек је истицао да је упркос огромном успеху остао скроман, достојанствен и свој, да се љубави, части и поштењу учио у својој породици, и да за њега све почиње из куће, дворишта, огњишта…

– Одрастао сам у рударској породици, отац нас је прерано напустио, остала су деца и самохрана мајка са пензијом. Као најстарије дете гледао сам како се мајка довија, а не кука, дивио се њеној вештини да нам укусно спреми попару, намаже хлеб машћу и алевом паприком, и ми нисмо очајавали! Већ тада сам схватио да се једино животним сазнањима, радом и поштовањем хлеба и људи, човек може измакнути од беде, чемера и сиромаштва – истицао је Љубиша.

Један од најпопуларнијих и најцењенијих филмских стваралаца на овом простору говорио је да истинске уметнике морају да занимају превасходно поражени, унижени, унесрећени, они који живе у тескоби сопствене судбине, који не могу да зауставе точак историје, и не умеју да спасу своје животе.

– После свега што сам открио и осетио у овим мојим дугогодишњим токовима живота, јесте да је све ситно и безначајно, осим Човека. Тај Човек био је остао свет мојих интересовања, и свашта сам научио од филма. Пре свега, да и сам будем бољи, и да на свет гледам топлијим очима. Зато је моја инспирација увек био Човек, а стваралаштво не може без мотива, појава, без хероја и антихероја. Али, свему томе је услов и основ животни рам.

Љубишин животни рам увек је била његова породица – супруга Мирјана, ћерка Јована, син Драган чију прерану смрт никада није преболео, унуци…

– У мом животу љубав је била пресудна. Заволео сам прелепу и премладу Миру, из честите грађанске породице. Водио сам, дакле, рачуна с ким почињем заједнички живот. Освајао сам је стиховима Јесењина, верујући да је она жена мог живота, и нисам се преварио. Мира је расла у породици која поштује дом, књигу, музику, позориште, али понајмање филм! Венчањем, унела је у мој разбарушени живот унутрашњи ред и мир, неопходан за каријеру глумца. Дивио сам се њеном односу према деци, мени, пријатељима, смислу за лепо, комуникацији с другим људима… Ћутала је када нисмо имали, и када смо имали, знала је да другима подари радост и помоћ, и све је увек чинила срцем, искреношћу. И, ето нас, толико деценија заједно, јер је све своје врлине унела у наш заједнички живот и посао. Мира ме је спасавала од свега, од других, и од мене самог – и онда када сам превише летео, и када сам од туге за сином мислио да више не могу да живим, и када сам мислио да нешто лако могу да урадим, и када сам се спотицао о сопствене снове. Ако икоме ишта останем дужан у овом животу за мало више пажње и речи топлине које у пребрзој свакодневици нисам стигао да дам, то ће бити само моја вољена Мира – говорио је глумац који је ликовима које је играо у близу сто филмова и ТВ серијала очаравао генерације и генерације гледалаца, и кога данас оплакује публика читаве некадашње Југославије.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u