МАкедонски сценарио

МАкедонски сценарио

10 маја 2017

Пише: Никола Врзић

Најпре је, прошлог четвртка, у македонском Собрању зајечала химна Албаније, а онда се тамо, ове среде, завијорила и заставица Албаније (две заставице, да будемо прецизни, у кабинету председника Скупштине Македоније у који се тог дана уселио Талат Џафери). А упад гневних Македонаца у њихову а све више Џаферијеву скупштину, прошлог четвртка увече, имао је ефекта само утолико што је потврдио оно што смо све време и знали, да Талат Џафери, његов партијски шеф из Демократске уније за интеграцију (ДУИ) Али Ахмети и њихов коалициони партнер Зоран Заев, лидер Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ), имају отворену, директну и нескривену подршку Сједињених Америчких Држава и Немачке, НАТО-а и Европске уније.

А то ће рећи да САД и Немачка, НАТО и ЕУ, подржавају изливање Албаније преко њених граница, дакле, Велику Албанију. А то даље значи да се налазимо усред проблема који није само македонски и још мање има везе са заинтересованошћу за даљу судбину лидера ВМРО Николе Груевског, већ се директно тиче и Србије. И сви који су у стању да устврде супротно, или чак да подрже оно што се сад дешава у Македонији, а видећемо да има и таквих, или су безнадежно и трајно неспособни да разумеју свет око себе, или пак сасвим свесно Србији желе да учине оно што Македонији управо чини Зоран Заев.

ПОЗАДИНА КРИЗЕ

Позадина кризе позната је. Све почиње још у првој половини 2014, након парламентарних избора које Зоран Заев одбија да призна јер их је изгубио. Шест месеци касније, почетком 2015, уследиће „афера прислушкивање“ – Заев објављује снимке прислушкиваних разговора Груевског и његових сарадника који сведоче о њиховој склоности корупцији – за њом и вишедневне демонстрације за којима ће уследити такозвани договор из Пржина, договор о повлачењу Груевског с премијерске функције почетком 2016. и о одржавању ванредних парламентарних избора. Током 2016. избори ће, на захтев Заевљевог СДСМ-а, у два наврата бити одлагани, у међувремену се тамо догодила и шарена револуција, а онда, коначно, и избори, 11. децембра прошле године. Највише гласова освојио је ВМРО, али није успео да се договори са албанским партијама о састављању парламентарне већине. Албанске су се партије пак у Тирани, под покровитељством премијера Албаније Едија Раме, договориле о заједничкој платформи – преносимо текст Тиранске платформе, објављене на сајту РТС-а – коју је прихватио Зоран Заев и тиме себи обезбедио скупштинску већину. Председник Македоније Ђорђе Иванов, међутим, одбија да Заеву повери премијерски мандат изграђен на Тиранској платформи, а посланици ВМРО-а, успешно користећи законске могућности, блокирају избор председника Собрања, место значајно утолико што је председник Собрања властан да председника републике обавести о постојању скупштинске већине, чиме се и покреће процедура избора новог премијера.

Ситуација је кулминирала прошлог четвртка када је, после споменутог запевања албанске химне у македонској скупштини, већина прекршила процедуру и, на незаконит начин, за председника Собрања изгласала Талата Џаферија. Уследио је упад незадовољних демонстраната у Собрање, полупане су главе Зорана Заева и неколицине његових посланика и партнера, ништа опасно по живот, на улицама Тетова за то време фотографисали су се наоружани Албанци, мирисало је на увођење ванредног стања, али ванредно стање није уведено. ВМРО је саопштио да не признаје избор Џаферија, али зато су Џаферија, и то одмах, како рекосмо, признале Сједињене Државе, Немачка, Европска унија и НАТО, чији је генерални секретар Јенс Столтенберг ове среде рекао да је „став НАТО-а да демократски процес мора бити поштован и да већина у парламенту има право да одлучи ко ће саставити владу“.

„Спутњик“ ће открити и да је кључеве кабинета председника Собрања Џаферију дао Неџбедин Ибраими, заменик генералног секретара македонске скупштине, а Џафери је у кабинет који је запосео одмах унео и албанске заставе, и састао се са амбасадором ЕУ у Македонији Самуелом Жбогаром. А на улицама Скопља и других македонских градова настављени су протести против власти Заева и Албанаца коју Запад подржава.

СЦЕНАРИЈИ КРИЗЕ

Даљи развој ситуације незахвално је прогнозирати, па ћемо само укратко изложити могуће правце. Ђорђе Иванов, председник Македоније и једини несумњиво легитимни орган власти у тој земљи, може да настави да одбија захтеве Запада, Албанаца и Заева да Заеву додели премијерски мандат, а може и да попусти. Ако попусти, готово је: Велика Албанија улази на мала врата у Македонију, уз све могуће последице које то са собом носи. У првој варијанти међутим, судећи по начину на који је изабран Џафери – насиљем над законом, дакле – могуће да ће сличан метод, уз доследно саслужење Запада, бити примењен и у оваквом случају, тако што ће скупштинска већина изгласати Заева за премијера, што ће Запад одмах и признати. У том случају, поставља се питање како ће реаговати Македонци који протестују, и да ли ће њихова реакција изазвати контрареакцију Албанаца.

Први сценарио опаснији је на дужи рок јер Македонци неће тако лако пристати да остану без државе а тек што су је добили, други сценарио опаснији је на краћи рок због могућности избијања сукоба одмах, а не касније, оба су опасна јер значе да ће Македонија бити нестабилна, а то значи и дестабилизацију читавог Балкана. Најбоља варијанта за смиривање страсти – нови избори – уједно је, нажалост, и најмање вероватна, јер на то неће пристати ни Заев ни Албанци.

АБОЛИРАЊЕ СОРОША

Али шта је уопште довело до овакве ситуације? Не постављамо ово питање зато што мислимо да одговор није очигледан већ због објашњења Димитра Бечева из Атлантског савета из Вашингтона, објашњења које ће затим, као папагаји, почети да понављају и овдашњи експерти за демократију сличног кова. Укратко, тврди Бечев, греше сви који тврде да је „реч о завери да се Македонија претвори у бинационалну државу, уз помоћ Запада и злокобних играча из сенке попут филантропа Џорџа Сороша“. Већ је посреди „патологија македонске партијске политике. Груевски се плаши затвора… Прави разлог је: Груевски не жели да буде у опозицији“. А Тиранска платформа, наводи даље Бечев, „Груевском је послужила као изговор“.

На сасвим сличан начин догађаје у Македонији објаснили су и Весна Пешић и Ђорђе Вукадиновић на Н1 телевизији. „Преко такозване Тиранске платформе покушава се да политички проблем претворе у етнички проблем, јер један аутократа не жели да сиђе са власти, не жели да преда власт, а облачи се у етнички, национални сукоб“, устврдила је Пешићева, док је Вукадиновић појаснио да су прошлонедељни догађаји били „последњи трзаји Груевског и клике око њега да по сваку цену задржи власт. С тим да се они сада не боре за Македонију, већ за свој имунитет и амнестију.“

У чему се састоји проблем са оваквим објашњењима? Пре свега, покушај Бечева да одговорност за македонски сценарио скине са Сороша и Запада и пребаци је на Груевског постаје сумњив чим се обрати пажња на чињеницу да Бечев ради за организацију – Атлантски савет – коју финансира управо Џорџ Сорош и њему слични филантропи. Затим, овакво објашњење постаје и још сумњивије када се подсетимо да је Запад био директно умешан у сваку досадашњу фазу македонске кризе; од достављања оних прислушкиваних разговора Зорану Заеву (сам Заев је то признао пред камером сакривеном у кабинету Николе Груевског), преко подршке демонстрацијама (дугогодишњи директор Сорошеве организације у Македонији Владимир Милчин РТ-у је 2015. отворено признао да ова организација „финансијски подржава садашње догађаје у Македонији“) и преко изнуђивања оставке Груевског и ванредних избора, до подршке коалицији изграђеној на Тиранској платформи. И најзад, и сам Димитар Бечев признаје да је Груевски одбио Тиранску платформу („ВМРО-ДПМНЕ освојио је највише гласова, али није могао да формира коалицију зато што није желео да прихвати услове ДУИ-а и остатка албанског блока“), а треба подсетити и да је Груевски већ пристао и да напусти премијерску функцију и да се одрже ванредни избори, а предложио је СДСМ-у после избора и да подржи његову мањинску владу, само да се Заев одрекне Тиранске платформе. Не чини све то Груевског шампионом демократије, наравно, али показује да Тиранска платформа није само изговор већ суштина онога што се тренутно догађа у Македонији и околини.

Другим речима, да суштина овога што се тренутно догађа у Македонији заиста јесте жеља Николе Груевског да остане на власти, као што тврде и Димитар Бечев и Весна Пешић и Ђорђе Вукадонивић, Груевски би први прихватио Тиранску платформу, јер је најпре њему и понуђена.

ПОДРШКА С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ

Имајући све ово у виду, противљење садашњем развоју догађаја у Македонији нема баш никакве везе са изненадном заљубљеношћу у лик и дело Николе Груевског и забринутошћу за његову даљу судбину – баш као што је, у овом тренутку, сасвим неважно што су његове владе признале независност Косова и Метохије, гласале за улазак Косова у Унеско… – већ је реч искључиво о противљењу стварању Велике Албаније, том пројекту Запада који није само антимакедонски већ, по самој својој природи, и антисрпски. А то даље значи да сви који данас подржавају Зорана Заева – баш се истакла Демократска странка, која сматра да је „апсолутно неопходно да се омогући парламентарној већини да формира владу“, „Не дај се, Заев!“, ускликнуо је на твитеру Балша Божовић, „Пуна подршка за Заева и пријатеље из СДСМ“, поручила је потпредседница ДС-а Тамара Трипић – дакле све оно што споменусмо значи да сви који данас подржавају Заева заправо подржавају Велику Албанију на овим просторима. Из незнања или с предумишљајем, свеједно.

А ако је с предумишљајем, реч је о двоструко злој намери према нашој земљи. И зато што се подршком Заеву кандидују за српског Заева код својих и његових западних пријатеља, и зато што, замућивањем стварних узрока македонске кризе, ометају способност наше јавности да се припреми за збивања која нам прете.

Но на страну с њима, него шта нам је чинити? У овој ситуацији, у којој Запад директно ради на стварању Велике Албаније, и само безумни оптимиста може да се нада да ће се то ограничити на територију Македоније, у ситуацији у којој је само питање тренутка када ће Косово добити своју војску, у ситуацији у којој нам је управо Македонија јасно показала да попуштање води једино ка уношењу албанских заставица у кабинет председника македонске скупштине. Дакле, шта нам је чинити? Пре свега, све што је у нашој моћи да се очува мир, укључујући и безубе реакције на отворене провокације. И док чувамо мир, да учинимо све супротно од онога што смо радили док смо нашу војску уништавали по НАТО стандардима. Да се наоружамо као да ћемо сутра морати да се бранимо, јер само такви, добро наоружани тако да никоме не падне на памет да нас нападне, можемо да се надамо да заиста нећемо бити доведени у ситуацију да се бранимо. Спремајмо се за рат да бисмо сачували мир, или макар своју слободу, или макар оно што нам је од ње још остало. Све друго представља, у најмању руку, неодговорност која је равна велеиздаји.

Тиранска платформа
Ми, представници албанских политичких странака у Македонији: Демократска унија за интеграције, Коалиција Беса, Алијанса за Албанце (Демократска партија Албанаца);

Поштујући слободну и демократску вољу коју су албански бирачи испољили на ванредним парламентарним изборима 11. децембра 2016. године;

У духу Охридског споразума, демократије и потребе да се испуне нормативне обавезе које проистичу из уставних амандмана;

Афирмишући заједничке програмске и стратешке оријентације Албанаца и свих грађана Македоније;

Привржени напретку и дугорочној стабилности Македоније;

Вођени заједничким опредељењем за мир, стабилност, безбедност, међунационалну кохабитацију, у духу једнакости и достојанства, у складу са европским и међународним конвенцијама, религијском хармонијом и сарадњом у земљи и региону;

Одлучни, без алтернативе, за интеграцију у НАТО и Европску унију;

Слажемо се о међусобној подршци заједничкој политичкој агенди која предвиђа постизање следећих циљева током следећег, или било којег наредног, мандата владе:

Постизање пуне равноправности, у складу са Охридским споразумом и Уставом
Стриктно спровођење мултиетничког принципа у Уставу Републике Македоније, у којем ће Албанци бити признати као државотворно становништво. Подршка било којој законској уставној иницијативи која јача етичку једнакост албанске популације.

Постизање пуне језичке једнакости, употребу албанског језика на свим нивоима власти и гаранције о употреби тог језика као основног уставног права. Устав Републике Македоније треба да дефинише да су „македонски језик и његово ћирилично писмо и албански језик и његово писмо званични језици Републике Македоније“.

Свеобухватна расправа о застави, химни и држаним симболима Републике Македоније, тако да државни симболи одржавају мултиетничко друштво и етничку једнакост.

Усвајање Резолуције у Парламенту Републике Македоније којом би се осудио геноцид над албанским народом у Македонији од 1912. до 1956. године.

Постизање економске једнакости и друштвене стабилности, посебно кроз једнак регионални развој
Успостављање новог механизма, у форми државних комитета за финансирање општина, усмерених ка праведнијем доношењу одлука о државним фондовима у корист општина.

Формирање Министарства за политички систем и односе међу заједницама, као тела одговорног за права заједница и интензивирање економског и друштвеног развоја у запостављеним подручјима.

Постизање једнаке заступљеностима у безбедносним службама, војсци, обавештајним службама и судству.

Постизање једнаког представљања на свим нивоима власти, као и државним агенцијама и друштвеним предузећима.

Јачање владавине права, као претпоставке за напредак у евроатлантским интеграцијама.

Спровођење реформског плана, у складу са споразумом из Пржина, Прибеовим препорукама, Хитним приоритетима реформи које је предложила Европска комисија, као и препорукама Дијалога о придруживању са ЕУ.

Подршка непристрасном раду Специјалног тужилаштва, без политичких и етничких предрасуда.

Расветљавање случајева и судских поступака „Сопот“, „Бродец“, „Монструм“ и „Куманово“ преко истражних комитета, или независног међународног тела.

Стварање духа поверења у функцији добрих међуетничких односа, као кључне претпоставке политичке стабилности земље.

Афирмативне мере како би се обезбедило финансирање албанских културних институција на локалном и националном нивоу.

Формирање централне институције за усавршавање језика заједница, укључујући обуку преводилаца, уредника и лектора.

Решавање проблема имена, у сагласности са европским вредностима и начелима међународног права
Усвајање Заједничке обавезујуће резолуције у Скупштини Републике Македоније која ће обавезати Владу Македоније да ради активно у циљу решавања спора око имена.

Укључивање Албанаца у радне групе за директне преговоре са Грчком.

Добри односи са суседима
Укључивање Албанаца у радне групе за директне преговоре са Бугарском.
Сарадњу са Косовом и Албанијом око интегрисаног управљања границама.
Отварање нових граничних прелаза.

Брза интеграција у НАТО и Европску унију.

Постизање горенаведених тачака отвориће пут Македонији ка интеграцији у НАТО и отворити преговоре о чланству у ЕУ.

Постизање ових циљева биће надгледано преко успостављања Округлог стола албанских парламентарних странака.

Округли сто албанских парламентарних странака ће функционисати на принципу ротације и служиће као платформа за хармонизацију политичких акција и транспарентну комуникацију са међународним партнерима Македоније, тражећи превасходно подршку ЕУ и међународних институција.

Округли сто ће утврдити рокове за постизање горенаведених циљева, у сагласности са законима и Уставом Републике Македоније.

(Печат)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Konor says:

    Ako Zaev odbije da izadje na nove izbore, onda to znači samo jedno: da je na protekle izbore izašao sa svesnom namerom da obmane gradjane Makedonije izašavši na njih sa jednom politikom, a odmah posle izbora zauzevši sasvim suprotni kurs i potpisavši koalicioni sporazum zasnovan na antidržavnoj i ratničkoj tiranskoj platformi, te treba preispitati njegove namere i ne samo političku, nego i krivičnu odgovornost. Dakle, ako Zaev odbije da izadje na ponovljene izbore, sam je sebe deklasirao i suspendovao sa svih političkih funkcija i više nema šta da traži u makedonskoj politici. Ljudi u Srbiji koji mu pružaju podršku se u suštini zalažu za legitimizovanje laži svuda, pa i u Srbiji i oni takodje nemaju šta da traže na našoj političkoj sceni. Kakve su to demokrate V. Pešić i Dj. Vukadinović ako polaze od toga da je dozvoljeno izmamljivati glasove birača lažnim predstavljanjem. Time se ruše osnovni principi demokratije, čak i sve civilizacijske norme. Kako od gradjana očekivati da govore istinu i postupaju pošteno ako se političari zalažu za pravo političara da lažu i varaju? Istina je preduslov svake demokratije i svakog poretka. Odsustvo istine neminovno vodi u haos.

  2. Petar says:

    Ovo je priča o dr. Zaevu i mr. Hajdu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u