МАЛАГУРСКИ ОБЈАСНИО: Ево како је из Србије испумпано 53 милијарде долара!

МАЛАГУРСКИ ОБЈАСНИО: Ево како је из Србије испумпано 53 милијарде долара!

30 јула 2016

boris_1387274871_720 malagurskiГодине 2001., у „Финанце & Девелопмент“-у, магазину Међународног монетарног фонда, објављен је чланак у којем је наведен податак да што су институције неке земље у развоју слабије, то је прилив капитала страних инвеститора већи.

ММФ ову чињеницу није навео као критику политике довођења страних инвестиција, већ ју је оправдао тезом: „да нема страних инвестиција, те земље би вероватно биле још сиромашније.“1 Порука ММФ-а је јасна: Ако желите да странци инвестирају, ослабите државне институције. Хвалоспеви политичара о страним инвестицијама које слушамо од тада до данас никада не спомињу шта они, заправо, значе за државу: Урушавање и ограничавање моћи домаћих институција ради визионарског државног циља да наша земља не буде још сиромашнија.

Сиромашни остају сиромашни, а на то иде и камата

Можда би визија да ће сиромашни засигурно остати сиромашни била прецизнија, ако узмемо у обзир да готово све владе Србије од 2001. јефтину радну снагу у Србији наводе као једну од главних предности за стране инвеститоре. Поставља се питање: Због чега је мит о користи од страних инвеститора толико уверљив ако су урушене институције и јефтина радна снага основни мамац за њихово привлачење? Пардон, то је само први од многих мамаца.

Предраг Митровић, стални судски вештак Виших судова Републике Србије за економско-финансијску област, измерио је колико је укупно издвојено средстава за подстицање равномерног регионалног развоја, пословања привредних субјеката, конкурентности и ликвидности привреде и повећања запослености у Србији од 2009. до 2015. године.

У периоду од 2009. до 2012., у време владе Мирка Цветковића 9,80 милијарди евра подстицајних средстава није било довољно да покрене привредну активност и повећање запослености у Србији

„Више од 18 милијарди евра,“ наводи Митровић и додаје да су та средства „добрим делом потрошена на субвенције страним инвеститорима”. У периоду од 2009. до 2012. године, у време владе Мирка Цветковића 9,80 милијарди евра2 подстицајних средстава није било довољно да покрене привредну активност и повећање запослености у Србији. Штавише, дошло је до смањења укупног броја привредних друштава за 2,6% и броја запослених за 6,2%, као и повећања броја привредних друштава која у Србији послују са губитком (за 3,3%) и повећања броја неликвидних привредних друштава за чак 14,6%.

У периоду од 2012. до 2015. године, влада Александра Вучића на исти начин и по истом моделу “троши” још 986.791.123.000 динара или 8,220 милијарде евра3 и исказује исте негативне ефекте у остваривању кључних циљева развоја Србије,“ наводи Митровић.

Динкићев експеримент

Овај експеримент је започео Млађан Динкић, који је спроводио тржишну фундаменталистичку политику привлачења страних инвеститора по сваку цену, иако је доказано да стране инвестиције не помажу раст економије, по најутицајнијим студијама Хадада и Херисона из 1993. године4 и Аиткона и Херисона из 1999. године5.

Уместо да извуче поуке из ових студија, Динкић је одлучио да крчи терен за инвеститоре. Пример за то је обућарска индустрија у Врању – девастирана током деведесетих када је пропала чувена “Коштана”, али обновљена почетком двехиљадитих, када су се домаћи предузетници организовали и, уз скромну подршку државе, покренули нове фабрике и оживели производњу обуће – која је цветала, све док Динкић није дошао на бриљантну идеју да доведе италијанску фирму „Геоx“.

Неки ће рећи: „Мало здраве конкуренције не може да шкоди“, али док су домаће фирме од СИЕПА-е, Агенције за промоцију извоза и страних улагања, добијале око 2,800 долара по радном месту, „Геоx“ је добио преко 12,400 долара по радном месту. Уз то и бесплатно земљиште, бесплатне прикључке за струју и воду и још безброј других погодности које осим „Геоx“-а добијају и многи други страни инвеститори. Тако држава не само да је субвенцијама покрила добар део трошкова страном инвеститору, већ му је погазила конкуренцију у виду домаћих привредника.

Спровођење неолибералног Вашингтонског консензуса, економске политике стабилизације, либерализације и приватизације, Динкић је, међутим, правдао његовом популарношћу. „Цела Европа га је спроводила док је он био актуелан током деведесетих и почетком двехиљадитих,“ рекао ми је 2012. године у интервјуу за филм “Тежина ланаца 2” и додао да „не можете исту економску политику да спроводите целог живота, јер онда сте будала.“

Занимљива дефиниција речи „будала“ од човека који, уместо да је помагао домаћој производњи, не само да је субвенцијамама покривао добар део трошкова страним инвеститорима, већ је за њихову душу немилосрдно газио конкуренцију у виду успешних домаћих привредника. Но, кад је и Динкић схватио да је та мода у целом свету прошла, поставља се питање због чега се у Србији и даље пропагира мит о страним инвеститорима као спаситељима домаће привреде.

Митровић наводи да се новац за субвенције прибавља „продајом (приватизацијом) друштвених предузећа и легалним задуживањем код искључиво страних кредитора, док се из Србије нелегалним каналима износе милијарде евра.“ Та истраживања поткрепљује и вашингтонска непрофитна организација „Глобал Финанциал Интегритy“, према којој је „од 2002. до 2013. године из Србије изнето 53,708 милијарди долара или близу 4,476 милијарди долара годишње.“6

Држава пропада, ко профитира?

Логично је да страни инвеститори праве профит тамо где послују, али овде се не ради само о томе. Ако узмемо у обзир да је, по многима, најуспешнија страна инвестиција – куповина аутомобилске индустрије у Крагујевцу од стране Фиата – 2013. године довела до извоза 117,000 возила вредних 1,5 милијарди евра, а да је Србија, која има 33% власничког удела фабрике Фиат у Крагујевцу, остварила нето добит од само 9,7 милиона евра, тј. да би након уложених 400 милиона евра у фабрику од стране Србије овим темпом требало преко 120 година да се врате уложена средстава7, учешће државе у привлачењу инвеститора се своди на финансирање њиховог профита. Шта имају политичари од свега тога?

За омогућивање страним инвеститорима да перу новац у Србији и износе огромне количине новца из ње, политичари добијају разне погодности (забележено је да је један премијер Србије током свог мандата примио 150 поклона од представника страних држава и компанија8)

За омогућивање многим страним инвеститорима да перу новац у Србији и износе огромне количине новца из ње, политичари од њих вероватно добијају разне погодности (забележено је да је један премијер Србије током свог мандата примио 150 поклона од представника страних држава и компанија8), а сигурно добијају драгоцене политичке поене, јер, нажалост, неким грађанима је за нијансу већа плата (спонзорисана од стране државе) и гламур страних речи и назива светских брендова било довољно за многе да прогласе Динкића и све који се сликају поред њега за економске магове.

Када политичарима задужених за заштиту имиџа страних инвеститора у очима јавности промакне неки немилосрдан напад на мит који су створили, није необично да у одбрану мита прискочи и држава из које потиче инвеститор.

Рецимо, представник амбасаде Јужне Кореје се није либио да изврши директан притисак на један медиј са националном покривеношћу када је, заједно са представником фабрике „Јура“, на састанку на “Хепи” телевизији запретио озбиљним контрамерама због епизоде моје ауторске емисије „Револуције“ која се бавила „Јуром“, емитована почетком јула 2014. године. „Неће бити репризе, скини емисију са јутјуба“ – био је сиже закључка тих разговора који ми је пренет. Наравно, емисија је и даље на јутјубу, јер сам одбио да учествујем у њиховој цензури.

Наш злочин је био тај што смо дирнули у свету краву српске економске политике и дозволили двојици радника „Јуре“ да проговоре о кршењу права на синдикално организовање и о условима рада у тој фабрици, од претњи трудницама до забрањивању одласка на WЦ. Због залагања за права радника у јужнокорејској фабрици у Србији, угрозили смо националне интересе Јужне Кореје, па су радници који су проговорили у емисији експресно добили отказ, а изостанак било какве реакције наших државних органа на кршење Уставом гарантованих права открио је политику Србије по рецепту ММФ-а. Страх од паковања кофера инвеститора био је и остао већи од страха да ће српски радник морати да носи пелене на радном месту.

Срећом, има оних који се не боје у Србији. Тако је Предраг Митровић истрпео тужбу која је против њега поднела фирма „Џинси“ из Лесковца због оптужби на рачун те фирме током једне конференције за штампу 2013. године.

Ко штити грађане од страних инвеститора

„Изнео сам прву јавну критику пословања страних инвеститора у Србији засновану на анализи података Агенције за привредне регистре и говорио о условима рада и нељудском опхођењу страних „газди“ према обесправљеним радницима“, наводи Митровић и додаје да „нажалост, и поред опомене пред отказ на послу, изнетих вештачења и доказа у судском спору, као и ослобађајуће пресуде, нико никада од државних органиа није то што је изнето искористио ради заштите интереса државе.“

Баш чудно. Као да држава треба да штити наше грађане од страних држава и групација које их угрожавају. Нисмо ли зато и војску десетковали?

Јасно је да су урушавање институција, промоција јефтине радне снаге, давање субвенција, бесплатних земљишта и прикључака странцима, уништавање домаће конкуренције, гледање кроз прсте око нелегалног извлачења новца из земље и кршења права радника рецепт за профит страних инвеститора, али није ли циљ да и Србија извуче ту неку корист?

Финска је од 1930. до 1980. године сваку компанију која је имала више од 20% удела у власништву странаца класификовала као „опасну компанију.“ Опасну по интересе Финске и њених грађана, наравно.

У 19. веку, САД су стриктно ограничавале стране инвестиције у банкарству, шпедицији, рударству и шумарству, а Јапан и Кореја су забрањивале стране инвестиције у производњи. Данас би их ММФ карактерисао као „непријатеље слободног тржишта“, али њихове мере су упалиле – све те државе су данас богате.

монеy-05Од 2002. до 2013. године из Србије изнето 53,708 милијарди долара или близу 4,476 милијарди долара годишње

У истраживачкој студији „Фореигн Цапитал анд Ецономиц Гроwтх“ аутора Прасада, Рајана и Субраманиана из 2007. године, прецизно се доказује да “земље у развоју које су се ослањале мање на страни капитал, имале су бржи економски раст.“9 Логично је да се грађани неће бавити стручним анализама овог типа, али је дужност домаћих економиста и политичара да сагледају чињенице и престану са кобном праксом потчињавања државних интереса себичним, деструктивним и понекад морбидним захтевима страних инвеститора.

У супротном, од ионако урушених државних институција ће остати само љуштура, економија ће наставити да стагнира, демократски систем ће до краја да се обрне наопачке тако да грађани служе интересима политичара, а радничка права ће се спустити на ниво пре победа радничких покрета у 18. и 19. веку.

KOMENTARI



8 коментара

  1. Jovan says:

    Kapa dole Borisu Malagurskom! Svaki komentar u vezi njegove analize ekonomske pljake kolonije Srbije iz doba Jure(zemlje robova) je suvisna.

  2. ajduk s says:

    Naklon, Borise! Brate, trošiš se bez veze, kome pričaš!? Potapaju nam crkve, seku zapise a mi ćutimo i kriziramo bez Farme, Parova...Što bi Platon rekao za demonkratiju- Vidiš ona tri čobanina, dok oni mogu da nadglasaju mene i Sokrata, ja u demokratiju ne verujem!

  3. milutin says:

    SVE JE TO TACNO ALI NEPOTPUNO.NEKA AUTOR TEKSTA ODGOVORI KO JE I ZASTO UNISTIO SDK I TIME ONEMOGUCFIO KONROLU KRETANJA NOVCA, DA BI OD PROSTORIJA DRSKO OTETIH OD TE USTANOVE SIROM SRBIJE ``UREDBOM ``NAPRAVIO ``POTJEMNKONOVA SELA``- NACIONALNE STEDIONICE- KOJE SU TRAJALE SAMO DOTLE DOK SE U SRBIJU NISU NA MALA VRATA USTOLICILE PROZAPADNE BANKE. NASE BANKE SU NEOPRAVDANO DIKTATOM MMF-A -UKINUTE POSTO SU NATERANE DA PRIKAZU NEGATIVGNI SALDO. JUGOBANKA, BEO -BANKA, AGRO banka itd.PRESTALE SU DA DALJE KREDITIRAJU ZELEzNICU, SM. ZELEZARU, BO ,VISKOZU , PETROL INDUSTRIJE U PANCEVU, DA NE NABRAJAM DALJE I TIME DOVELE OVE ZNACAJNE INSTITUCIJE SA VISE HILJADA RADNIKA U TOTALNI BANKROT.TAKO OBEYVREDJENI GIGANTI SU ONDA PRODAVANI I STRANIM I NASIM TAJKUNIMA ZA ``DINAR``a pare dobijene od tih transakcija, preko londonskog i Pariskog kluba MMF-a SU SKONJENE OD KIPRA, LONDONA PARIZA I BONA SVE DO RUSIJE ODAKLE IM SE GUBI SVAKI TRAG!GDE SU MILIJARDE NASIH DEVIZNIH SREDSTAVA, I U CIJIM SU SADA DZEPOVIMA,ZNA TAJNI KRUG BITANGI KOJE SE I DALJE KRIJU I PROTIV KOJIH SE NISTA NE PREDUZIMA!KO CE PRVI DA IH PROZOVE_?ILI JE SVE TO SPREGA KOJA TRAJE_

  4. namćor says:

    "Što bi Platon rekao za demonkratiju- Vidiš ona tri čobanina, dok oni mogu da nadglasaju mene i Sokrata, ja u demokratiju ne verujem!" Sjajan citat! Ne mogu opisati koliko sam zahvalan za njega. Sublimira moje shvatanje današnje "demokratije"! Odnosno, diktaturu mediokriteta (kojima je, uvek, bilo lako manipulisati)!

  5. Павле says:

    OD SVIH KREDITA, KOJI SU NAVODNO DODELJENI SRBIJI , 80 % NIKAD NIJE NI USLO U SRBIJU !!!!! ZA OVAJ PODATAK SVI NA VLASTI OD 200O GODINE ZNAJU DOBRO I ZATO CUTE I JEDNI DRUGE CUVAJU DA SE NEKO NE IZLANE I SVE NJIH NE POVUCE U SEPTICKU JAMU .... A NAROD KO NAROD , POLAKO NESTACE I NIKOM NISTA ....

  6. svetijovan says:

    Svbe ovo sto je gopodin Malagrski napisao je tacno, ali kako promeniti postjuce stanje i dalju placku Srbije. Znam da u Srbiji ima dovoljno pametnih ljudi i dobrih strucnjaka u svim oblastima, pa i u ekonomiji, ali pitam se ko ima petlju da nesto poduzme da se ovo stanje promeni. Mnogi koji bi nesto i poduzeli znaju da bi naisli na ogroman otpor politickih mocnika, i svih onih koji od ovakvih manipulacija imaju velike koristi. Ali je sigurno da upadamo u sve vecu bedu i beznadje. Pre svega sto nam ode iz zemlje strucan kadar i mladi ljudi u kome je buducnost. Neznam kako ovaj problem resiti, ali sigurno je da resenje postoji. Medjutim to iziskuje velike drustvene promene na svim nivovima drustva. Pre svega resiti se svih onih bivsih i sadasnjih politicara i tajkuna koji su doveli do ovog stanja, zatim resiti se MMF, svetke i evropske inveticijone banke, i svih bitangi i prevaranata koji su doveli do ovakvog stanja. Ali neznam dali nas narod ima vise snage za ovakve promene, jer je vecina upala u stanje menaholije i nema vise snage za borbu, i mnogi se sklanjaju (istina ko ima priliku) u inostranstvo. Ali ja jos zivim u ubedjenju da se moze nesto promeniti u pozitivnom smislu. Neka nam je Bog na pomoci.

  7. Pera says:

    U tekstu provejava misao da su svi radili nestrucno, pogotovu dinkic. Sustina je da su oni svi nauceni od robovlasnika da pljackaju svoj narod i to im je nagrada za trud. Uz pljacku podrazumeva se silno zaduzivanje kod glavnih bankara, cionista, a poenta je da 80 % kredita strpaju na svoje racune u inostranstvu, a samo 20 % udje u zemlju i najcesce se i neupotrebi namenski. Onaj psihic nije shvatio ozbiljnost robovanja, pa je hteo sa nemcima malo da ocijuka, i popio metak. Pa valjda svi znamo cemu sluze savetnici tipa blera i slicni ? pa dinkici je imao oko 100 stranaca u ministarstvu finansija, koji su mu govorili kako da unistava zemlju ! Godinama su ta goveda setala po ministarstvu i nikad nisu hteli da pozdrave i otpozdrave na srpskom, a nasa goveda ko goveda, svickala se i pozdravljala na tom zivotinjskom engleskom jeziku.

  8. sinisa says:

    Bravo Pero, ne moze se reci bolje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u