Малишане треба приволети да рачунају

Малишане треба приволети да рачунају

26 фебруара 2019

Сабирају без муке, одузимају уздишући. Множење им иде од руке, и таман помислимо – дељење је то исто, само обрнуто, кад оно – шкрипи ли шкрипи. Воле деца да мере, али не и да претварају мерне јединице једну у другу. Текстуални задаци су углавном на листи неомиљених, јер треба то прочитати, размислити, поставити и решити, па још и онај досадан одговор написати. Али има и оних који фантастично промишљају и закључују, па просто останеш без текста.

Овако о односу ђака према математици, која је одувек имала карактер баука, за „Живот плус“ говори Мирјана Тркуља Пераћ, учитељица ОШ „Слободан Бајић Паја“ из Брестача. Јер, није тајна, и никада није ни била, да се овај предмет још од нижих разреда основне школе препознаје као „нешто тешко, досадно, мучно“. Више је ученика који математику доживљавају као препреку која може да се прескочи само уз много труда, вежбања и стрпљења. Па и суза. Да ли тај успех у савладавању зависи и од учитељице и може ли она већ у првом разреду да примети (не)афинитет малишана према математичким операцијама? Наша саговорница каже да на самом почетку изгледа као да ће математика већини бити омиљени предмет.

– Када крену у први разред, деца се сусрећу са уопштеним стварима (мање-веће, тање-дебље, дуже-краће), које воле и углавном већ знају – наводи учитељица. – Није им проблем ни учење бројева до десет, који је број већи, који мањи. Међутим, када крене сабирање и одузимање, већ почиње да се примећује разлика – нека деца то и даље лако решавају, нека морају да размисле, док има и оних који тешко долазе до решења. Од другог полугодишта, како се компликује градиво, примећује се велика разлика у његовом савладавању и многим ученицима математика дефинитивно постаје терет.

Али Мирјана не одустаје од тога да их „приволи“ да је ипак заволе. Како је математика њена љубав, труди се да је деци представи као забаван предмет који ради за њих, јер им тренира мозак.

– Говорим им да вежбама јачамо и повећавамо мишиће да би били лепши и згоднији, док нас математика тера да размишљамо и тако тренирамо мозак да би био већи и паметнији – каже Мирјана Тркуља Пераћ.

На папиру се, каже, придржаваш прописа и захтева система, а у пракси дајеш све од себе да деца ствари разумеју и схвате. То је Мирјана научила од свог наставника Бранислава Милошевића, који је њену заинтересованост за математику претворио у љубав.

– Да он није био такав, ја не бих била ово што сам сада. У то време млад, пун разумевања и симпатичних фора, открио ми је свет у којем сада живим, а то је подучавање деце уз много љубави, на занимљив начин, на обострано задовољство. Знам да је у време када сам ја била ђак приступ углавном био другачији, да је многима математика била тешка и досадна, али моја прича показује да је и пре 30 година било добрих, иновативних наставника који су мењали свет – каже саговорница.

А она посвећено настоји да промени свет генерација које тренутно седе или ће седети у школској клупи. Свесна је да је математика многима баласт, али их учи да га „преведу“ у нешто савладиво и неоптерећујуће. Обрадује се када међу тим окицама угледа оне које засијају баш на часу математике.

– Тренутно се трудим да нашу школу укључим у републичко такмичење „Кенгур“, јер имамо много сјајних математичара. И поред тога што нисмо учествовали, прошле године сам копирала тестове са такмичења и радила их са децом која бриљирају у математици. Сматрам да је веома важно што пре препознати њихов таленат и интересовања и оснажити их за додатни рад и вежбање – каже учитељица Мирјана.

САБИРАЊЕ УЗ РЕПОВАЊЕ

Увек се трудим да пронађем везу између градива које обрађујемо са појмовима из свакодневног живота, а неретко све то повежем са неком шалом или песмом. Управо сам сину прваку објашњавала како ја предајем мојој деци у школи, јер видим да му треба више времена када одузима. Напишем на табли 6+3=9 и онда певам у реп фазону: „Шест плус три једнако је девет, девет минус три једнако је шест.“ Док певам, руком показујем смер лево-десно, да виде да је то повезано. Син ми је на све то рекао: „Моја учитељица не зна да репује“ – прича кроз осмех учитељица.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u