„Медени лист“ из Парагваја

„Медени лист“ из Парагваја

11 маја 2017

Бели рафинисани шећер можете да замените и прахом од стевије (Stevia rebaudiana) за заслађивање кафе, чајева и слаткиша. Ова изузетно вредна петогодишња грмолика биљка се у Парагвају, земљи порекла, користи чак два миленијумима.

Због слатког укуса јужноамерички староседеоци је зову „лист слатког меда“. У њиховој култури користи се за заслађивање хране и пића, лечење рана, дијабетеса и хипертензије. Због укуса је веома тражена широм света. Нажалост, не трпи ниске температуре па се у зимском периоду мора смештати у топле просторе.

Осушено лишће стевије је 40 пута слађе од вештачког шећера, а екстракт чак 400 пута. Има осам слатких гликозида а гликемијски индекс јој је на нули. Не садржи калорије ни угљене хидрате, а пребогата минералима и витаминима. У земљама у којима се гаји, веома се води рачуна да се лишће убрано у јесен добро осуши на сунцу, а затим самеље у прах. Само уколико се поштују ова правила, састојци ће бити искоришћени у потпуности. Од праха се добија и екстракт који такође има широку примену.

Када се праве топли напици, стевија у праху би требало да се дода 30 минута пре конзумирања. Уколико се припрема у хладној води, овај природни заслађивач требало би да одстоји 24 сата да би ослободио све хранљиве састојке. Термостабилна је тако да подноси температуре и до 230 степени Целзијусових, зато је одлична за кување и печење у рерни.

За разлику од шећера, стевија не доводи до каријеса и препоручује се особама и са високим крвним притиском, као и гојазнима. Као лек се користи за снижавање шећера у крви и лечење дијабетеса, а снижава и холестерол, јача имунитет, побољшава варење и убрзава рад црева. Позитивно утиче и на рад штитасте жлезде, спречава анемију, јача кости и успорава остеопорозу, елиминише токсине из организма. Поспешује зарастање рана, уништава кандиду и друге гљивице, благотворно делује на кожу.

Но, без обзира на њену делотворност, индустрија вештачких заслађивача је покушала да је потисне не наводећи довољно убедљиве аргументе за то. „Угроженим“ произвођачима је одговарало да се законски забрани јер стевија као дар природе не може да се патентира, није скупа као заслађивачи и зато је доступнија, а нема ни контраиндикације ако се користи свакодневно.

Након скандала са вештачким заслађивачима сахарином и цикламатима, за које се тврди да изазивају малигне туморе, јапанска влада је повукла мудар потез и дозволила да се стевија увози и дистрибуира у сировом стању, како би била још јефтинија и доступна баш свим потрошачима. На јапанском тржишту у индустрији заслађивача стевија има више од 50 одсто удела. Верује се да ће ово бити једна од најважнијих биљака будућности, као савршена и економична замена за бели шећер, а тиме и незаобилазни део прехрамбене индустрије.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u