Милена Павловић Чучиловић: Мушкарци више нису „јача половина“

Милена Павловић Чучиловић: Мушкарци више нису „јача половина“

13 марта 2017

14-kul-muskarci-vise-(1)_620x0

МЛАДОЖЕЊИНО „не“ и свадба која се није догодила, али су се четири жене, ипак, добро провеле – тема је нове представе на репертоару Београдског драмског. Комедија „Женска посла“ глумице Милене Павловић Чучиловић (у режији Марка Јовичића) премијерно ће бити изведена 14. марта на Новој сцени БДП.

Текст је настао по мотивима комада „Тестостерон“ Андреја Сарамоновича, а разлог да се посвети баш оваквој причи ауторка је нашла у савременим мушко-женским односима:

– Данас су улоге често замењене, па полови губе идентитет. Мушкарци више нису „јача половина“. Еманципацијом жена и њиховом могућношћу да раде послове за које је потребна мушка енергија и принцип, ситуација се умногоме променила. Због другачијих улога и партнерских односа (мужа и жене, оца и мајке), највише пати породица – истиче Милена Павловић, која игра и једну од улога.

Зато су, како каже, растанци постали све учесталији. Све је мање спремности за компромис, а развод је готово нормална ствар:

– Јунакиње ове приче нашле су се на свадби која је пропала. Огорчене су на мушки пол, али кроз разговор увиђају да и саме греше и да је за све боље ако се врате пређашњим улогама. Коначно, ми једни без других не можемо.

Иза наше саговорнице је двадесетак улога у театру на Црвеном крсту, али и дванаест режија у матичној кући, Краљеву, Српском народном позоришту, „Пужу“, „Дорћол плацу“. Два пута је радила драматизације и адаптације Џулијана Барнса, као и роман о животу Вирџиније Вулф. Када бира наслове које ће поставити на сцену, углавном бира мале форме:

– То су једноставне људске приче које свако разуме и које имају поенту. Лако ми је да радим с колегама из куће јер ме знају као глумицу и имају у мене поверења. Не намећем ауторитет, волим да се екипа добро осећа, мада сви морају да знају зашто смо се окупили. Коначница је, ипак, редитељска.

У свом филмском опусу два пута је имала прилику и срећу да глуми у филмовима оца Живојина Павловића, „Дезертеру“ и „Држави мртвих“:

– Док је тата био жив нисам ни знала да ћу се бавити режијом. Али, гледајући његове филмове усвајала сам и начин размишљања – у сликама, бојама, променама ритма, разноликости ликова, темпу и музици. Црпела сам инспирацију не само из очевих филмова већ и из оних које смо заједно гледали, као и књига на које ми је скретао пажњу. Од Ралета Миленковића, пак, учила сам кадрирање режије у театру. И позориште има свој крупан план и масовне сцене. У „Пужу“ сам се „издриблала“, учећи од Цаце и Бранка.

Уз ауторку, у представи играју и Данина Јефтић, Сандра Бугарски и Татјана Кецман. Сцену и костим осмислила је Сташа Јамушаков.

ПРИЗНАЊА

Милена је добитница више театарских и филмских награда на фестивалима у Ужицу (Југословенски позоришни фестивал), Вршцу (Позоришна јесен), Новом Саду (Дани СНП-а), Београду (Позориште Звездариште), Нишу (Филмски сусрети), као и Награде ФИПРЕСЦИ. Двоструки је добитник Награде „Татјана Лукјанова“ БДП-а и Годишње награде Београдског драмског позоришта.

KOMENTARI



Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u