Милијарду долара за богату ризницу египатске културе

Милијарду долара за богату ризницу египатске културе

4 фебруара 2019

НАЈВЕЋИ музеј на свету посвећен једној цивилизацији ускоро ће бити отворен за посетиоце. Смештен у пустињи, недалеко од пирамида у Гизи, Велики египатски музеј (ГЕМ) у Каиру осваја својом монументалношћу.

Испред здања, које заузима 483.000 квадратних метара, а чија изградња кошта више од милијарду долара, новинаре из Србије дочекао је директор музеја др Тарик Тавфик. Посету музеју организовала је Амбасада Египта у Београду.

– Ово је наш поклон – рекао нам је Тавфик. – Ако вам се допадне пројекат, пренесите тај ентузијазам.

Свечано отварање музеја планирано је за следећу годину, али још се не зна тачан датум. Одредиће га председник Египта Абдел Фатах ел Сиси.

– Отварање музеја биће велики догађај не само за Египћане, већ и за цео свет – уверен је Тавфик. – Зато морамо да водимо рачуна да се не преклопи са још неким важним догађајем.

Кроз стакло гледамо Гизу и пирамиде, удаљене свега два километра. Улазимо у велику ризницу која чува најдрагоценије фараонско благо. Овде су превезени Тутанкамонови штапови и жезла, кочије, накит, престо, самртна постеља, затим 3.200 година стар колосални кип древног краља Рамзеса Другог…

– Захваљујући најсавременијим технологијама посетиоци ће имати незаборавно искуство, а експонати најбољу заштиту – наставља Тавфик. – Ово ће бити музеј 21. века, отворен не само за нашу културну баштину, већ за наслеђе из целог света. Имаћемо дечји музеј, едукативни центар за младе и одрасле, велики конференцијски центар, модеран биоскоп, позориште… У музејском комплексу биће 28 продавница и десет ресторана.

У ГЕМ је пребачено на хиљаде експоната из Египатског музеја у Тахриру и из других музеја и археолошких локалитета широм земље, како би се приказали разни периоди древне египатске цивилизације. Око 50.000 експоната биће у сталној поставци, а толико предмета наћи ће се у модерним депоима за археолошке студије и истраживања. Први пут пред публиком појавиће се чак 30.000 експоната! У новом музеју налазе се експонати из најстаријих времена, до грчко-римске епохе.

– Већина археолога и египтолога је узбуђена и с нестрпљењем очекује остварење великог пројекта. Али, не само они, узбуђени су и рестауратори. Изградили смо највећи конзерваторски центар на свету, са 17 специјализованих радионица и лабораторија – говори Тавфик. – Већ смо успоставили сарадњу са другим државама у Африци, а припремамо се да освојимо Европу. Наша држава је много инвестирала у овај пројекат.

Стручњаци анализирају све артефакте из других музеја, па су тако пронашли и давно заборављене предмете. Први пут на истом месту биће окупљено око 5.000 артефаката из најзначајније збирке – гробнице младог краља Тутанкамона. Сала у којој ће се налазити драгоцености биће седам пута већа од садашње у старом музеју у центру Каира.

Посматрамо рестаураторе док пажљиво враћају стари сјај оштећеним предметима. Неки од њих конзервирају мумије, други помоћу пинцете са шиљатим врхом, полако слажу сићушне перле на огрлици. Обнављају живописну и замршену тканину са перлама која се налазила изнад дрвеног подножја у Тутанкамоновој гробници дуже од 3.000 година. Рестаурирали су и његове сандале старе 3.500 година, које су обновљене новом техником уз примену специјалног лепка, као и његов доњи веш који личи на палмин лист.

– Египатски музеј претрпан је експонатима, који не могу да дођу до изражаја – објашњава Тавфик. – У новом музеју биће довољно простора да заблистају у пуном сјају. Посетиоци музеја моћи ће да виде одједном читаву Тутанкамонову колекцију.

Али, Египатски музеј у центру Каира и даље је „уточиште“ за већину древних египатских открића, археолошког блага и незаобилазна тачка на мапама туриста из целог света. Велика атракција старог Египта, погребна маска Тутанкамона, сачињена од десет килограма злата и драгог камења, још је у њему.

Испред зграде у живописном парку ограђеном високом црном оградом од кованог гвожђа позлаћених врхова затичемо стотине странаца, али и Египћана. Масивна ограда као да одваја данашњи свет од древне историје Египта. На улазу пролазимо озбиљан претрес, што изазива велику гужву. Поздравља нас директорка Сабах Абдел Касем. Застајемо испред плоче коју су пронашли Наполеонови војници у селу Росета помоћу које је Француз Жан Франсоа Шамполион дешифровао хијероглифско писмо. На њој су исписана три иста текста на три различита језика: хијероглифима, демотском и грчком.

Провели смо у музеју тек неколико сати. Да би се пажљиво погледали све експонате потребно је неколико месеци. На другом спрату је Тутанкамоново благо. Збирку најмлађег египатског фараона чувају помоћу ласера и специјалне заштите, због које фото-снимци, обично, не успевају. У једној соби приказан је живот на Нилу у време Средње династије, док собе старог краљевства садрже предивне статуе и посмртне маске из Гизе и Сахаре. У стакленим витринама смештен је оригиналан накит, а изложени су бумеранзи, гравирани штапови фараона, вазе, ћупови од финог алабастера, бокали… Фасцинантна је и Краљевска соба мумија у којој се налазе тела једанаест најпознатијих египатских фараона. Мумија Тутанкамона, који је преминуо 1324. пре н. е. у 20. години, после деветогодишње владавине, није међу њима. Неће je бити ни у новом музеју. Остаће у његовој гробници у Долини краљева, јер је превише крхка за транспорт.

ВИКЕНД СА ФАРАОНИМА

– РАДУЈЕМ се што ће ускоро кренути чартер летови из Београда за Каиро – каже директор Великог египатског музеја. – Грађани Србије моћи ће да проведу викенд у Египту, да уживају у пирамидама, Тутанкамоновом благу, сфингама… и да се већ у понедељак испуњени позитивном фараонском енергијом врате на посао.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u