Милијарду долара за богату ризницу египатске културе

Milijardu dolara za bogatu riznicu egipatske kulture

4 februara 2019

NAJVEĆI muzej na svetu posvećen jednoj civilizaciji uskoro će biti otvoren za posetioce. Smešten u pustinji, nedaleko od piramida u Gizi, Veliki egipatski muzej (GEM) u Kairu osvaja svojom monumentalnošću.

Ispred zdanja, koje zauzima 483.000 kvadratnih metara, a čija izgradnja košta više od milijardu dolara, novinare iz Srbije dočekao je direktor muzeja dr Tarik Tavfik. Posetu muzeju organizovala je Ambasada Egipta u Beogradu.

– Ovo je naš poklon – rekao nam je Tavfik. – Ako vam se dopadne projekat, prenesite taj entuzijazam.

Svečano otvaranje muzeja planirano je za sledeću godinu, ali još se ne zna tačan datum. Odrediće ga predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi.

– Otvaranje muzeja biće veliki događaj ne samo za Egipćane, već i za ceo svet – uveren je Tavfik. – Zato moramo da vodimo računa da se ne preklopi sa još nekim važnim događajem.

Kroz staklo gledamo Gizu i piramide, udaljene svega dva kilometra. Ulazimo u veliku riznicu koja čuva najdragocenije faraonsko blago. Ovde su prevezeni Tutankamonovi štapovi i žezla, kočije, nakit, presto, samrtna postelja, zatim 3.200 godina star kolosalni kip drevnog kralja Ramzesa Drugog…

– Zahvaljujući najsavremenijim tehnologijama posetioci će imati nezaboravno iskustvo, a eksponati najbolju zaštitu – nastavlja Tavfik. – Ovo će biti muzej 21. veka, otvoren ne samo za našu kulturnu baštinu, već za nasleđe iz celog sveta. Imaćemo dečji muzej, edukativni centar za mlade i odrasle, veliki konferencijski centar, moderan bioskop, pozorište… U muzejskom kompleksu biće 28 prodavnica i deset restorana.

U GEM je prebačeno na hiljade eksponata iz Egipatskog muzeja u Tahriru i iz drugih muzeja i arheoloških lokaliteta širom zemlje, kako bi se prikazali razni periodi drevne egipatske civilizacije. Oko 50.000 eksponata biće u stalnoj postavci, a toliko predmeta naći će se u modernim depoima za arheološke studije i istraživanja. Prvi put pred publikom pojaviće se čak 30.000 eksponata! U novom muzeju nalaze se eksponati iz najstarijih vremena, do grčko-rimske epohe.

– Većina arheologa i egiptologa je uzbuđena i s nestrpljenjem očekuje ostvarenje velikog projekta. Ali, ne samo oni, uzbuđeni su i restauratori. Izgradili smo najveći konzervatorski centar na svetu, sa 17 specijalizovanih radionica i laboratorija – govori Tavfik. – Već smo uspostavili saradnju sa drugim državama u Africi, a pripremamo se da osvojimo Evropu. Naša država je mnogo investirala u ovaj projekat.

Stručnjaci analiziraju sve artefakte iz drugih muzeja, pa su tako pronašli i davno zaboravljene predmete. Prvi put na istom mestu biće okupljeno oko 5.000 artefakata iz najznačajnije zbirke – grobnice mladog kralja Tutankamona. Sala u kojoj će se nalaziti dragocenosti biće sedam puta veća od sadašnje u starom muzeju u centru Kaira.

Posmatramo restauratore dok pažljivo vraćaju stari sjaj oštećenim predmetima. Neki od njih konzerviraju mumije, drugi pomoću pincete sa šiljatim vrhom, polako slažu sićušne perle na ogrlici. Obnavljaju živopisnu i zamršenu tkaninu sa perlama koja se nalazila iznad drvenog podnožja u Tutankamonovoj grobnici duže od 3.000 godina. Restaurirali su i njegove sandale stare 3.500 godina, koje su obnovljene novom tehnikom uz primenu specijalnog lepka, kao i njegov donji veš koji liči na palmin list.

– Egipatski muzej pretrpan je eksponatima, koji ne mogu da dođu do izražaja – objašnjava Tavfik. – U novom muzeju biće dovoljno prostora da zablistaju u punom sjaju. Posetioci muzeja moći će da vide odjednom čitavu Tutankamonovu kolekciju.

Ali, Egipatski muzej u centru Kaira i dalje je „utočište“ za većinu drevnih egipatskih otkrića, arheološkog blaga i nezaobilazna tačka na mapama turista iz celog sveta. Velika atrakcija starog Egipta, pogrebna maska Tutankamona, sačinjena od deset kilograma zlata i dragog kamenja, još je u njemu.

Ispred zgrade u živopisnom parku ograđenom visokom crnom ogradom od kovanog gvožđa pozlaćenih vrhova zatičemo stotine stranaca, ali i Egipćana. Masivna ograda kao da odvaja današnji svet od drevne istorije Egipta. Na ulazu prolazimo ozbiljan pretres, što izaziva veliku gužvu. Pozdravlja nas direktorka Sabah Abdel Kasem. Zastajemo ispred ploče koju su pronašli Napoleonovi vojnici u selu Roseta pomoću koje je Francuz Žan Fransoa Šampolion dešifrovao hijeroglifsko pismo. Na njoj su ispisana tri ista teksta na tri različita jezika: hijeroglifima, demotskom i grčkom.

Proveli smo u muzeju tek nekoliko sati. Da bi se pažljivo pogledali sve eksponate potrebno je nekoliko meseci. Na drugom spratu je Tutankamonovo blago. Zbirku najmlađeg egipatskog faraona čuvaju pomoću lasera i specijalne zaštite, zbog koje foto-snimci, obično, ne uspevaju. U jednoj sobi prikazan je život na Nilu u vreme Srednje dinastije, dok sobe starog kraljevstva sadrže predivne statue i posmrtne maske iz Gize i Sahare. U staklenim vitrinama smešten je originalan nakit, a izloženi su bumeranzi, gravirani štapovi faraona, vaze, ćupovi od finog alabastera, bokali… Fascinantna je i Kraljevska soba mumija u kojoj se nalaze tela jedanaest najpoznatijih egipatskih faraona. Mumija Tutankamona, koji je preminuo 1324. pre n. e. u 20. godini, posle devetogodišnje vladavine, nije među njima. Neće je biti ni u novom muzeju. Ostaće u njegovoj grobnici u Dolini kraljeva, jer je previše krhka za transport.

VIKEND SA FARAONIMA

– RADUJEM se što će uskoro krenuti čarter letovi iz Beograda za Kairo – kaže direktor Velikog egipatskog muzeja. – Građani Srbije moći će da provedu vikend u Egiptu, da uživaju u piramidama, Tutankamonovom blagu, sfingama… i da se već u ponedeljak ispunjeni pozitivnom faraonskom energijom vrate na posao.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *