Милутин постао Мујо

Милутин постао Мујо

11 јуна 2017

На малом простору, као да је дуборезац, Лабуд Драгић (на слици) је у роману „Кукавичја пилад“ растумачио зашто је Црна Гора у последњих сто година истовремено и Бијела Гора и Зелена Гора, зашто је њена бела страна увек српска, а она друга, зелена, бива туђа и отуђена.

Ово је рекао академик Миро Вуксановић на јучерашњем округлом столу који је организовао Одбор за српски језик СКЗ посвећен овом роману (у издању Задруге) који је добио награде „Момо Капор“, „Печат“ и најновију, „Исидора Секулић“. У средишту приче је судбина комитског покрета у Црној Гори, за време Првог светског рата и неколико година касније.

Говорећи о једном од главних јунака романа, по имену Мујо Башовић, Вуксановић је указао како је овај унук првог дробњачког сердара, добио име по деди, Милутину. Међутим, да би га одбили од чини и враџбина, сакрили су га под турским именом Мујо, који је постао лупеж и разбојник, убица стрица.

За овакве романе обично се каже да се више не пишу, али се не објашњава и зашто. Зато, јер нема храбрости да се напишу, истакао је Петар Арбутина. Вредност „Кукавичје пилади“ Јелена Јовановић Симић је видела у оригиналним, стилским решењима писца, чије дело представља мозаички текст у коме су елементи слагани у јединствену композицију. Милош Ковачевић посебно је анализирао необичан, како је навео, хибридни језик романа, о коме су говорили и Часлав Николић, Јасмина Арсеновић, Марија Благојевић, Марко Паовица, Јелица Стојановић…

KOMENTARI



Један коментар

  1. goran says:

    Crna Gora nije ozbiqna tema za literaturu. To je vec dokazao rovacki provincijalac Beckovic.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u