Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
S obzirom na to da je Bela kuća zaključila i saopštila da je ruski predsednik Vladimir Putin „kriv“ za obaranje malezijskog aviona iznad ratne zone u Ukrajini i ponovila da sa EU i G7 radi na uvođenju novih sankcija Moskvi, lakše se diše.
Jer, svako normalan zna da se po istinu i objašnjenja, kao i po smernice pravilnog razmišljanja, ide u Vašington. Doduše, mnogo pre nego što je Vašington definitivno zaključio da je Putin, mora biti, kriv za obaranje malezijskog aviona, Toni Bler je istog trena kada je ta stravična vest obišla svet, uskliknuo da je Putin kriv. Iako je Bler onomad ubeđivao britanski parlament i javnost da Sadam Husein ima, majke mi, hemijsko i biološko oružje kojim će da uništi svet, čime je i Britaniju uvukao u rat protiv Iraka, kao da mu se to odjednom zaboravilo, pošto je pronalaženje novog svetskog zlikovca broj jedan, neuporedivo važnija stvar. To što je zbog korupcije i laži retko omražen u svojoj zemlji, nije, međutim, sprečilo britanske medije da ga zdušno podrže – kampanja protiv Rusije i naročito Putina u zapadnim medijima dobila je razmere histerije – a Putin je proglašen za manijaka, psihopatu i ubicu beba, u pojedinim novinama proglašen je za novog Hitlera, sve u maniru proizvodnje svetskog zlikovca broj jedan, što je postupak kakav smo mi već gledali, doduše, pre dvadeset godina. U savremenom svetu, očigledno, kriv je onaj kome Amerikanci ne dokažu ništa. Bog istine ima poznatu adresu.
Ali to i dalje ništa ne menja – istina stanuje u Vašingtonu i strogo kontrolisanim medijima. Što bi rekao Johan Hojzinga: „Istorija je u 20. veku postala oruđe laži na nivou državne politike“, a u 21. veku to postaje još očiglednije. Pitajte Libijce, Sirijce, Palestince, Iračane.
Premeravanje sveta odvija se pred našim očima, ali istina je na naslovnim stranama zapadnih novina i vodećih globalnih TV mreža. A ti mediji, na primer, ovih dana prilično ignorišu brojne proteste građana Amerike protiv izraelskog divljanja u pojasu Gaze. Naravno, jer je istina koja je servirana čovečanstvu, da su Palestinci krivi za sukob, i da je njihovih nekoliko stotina poginulih u odnosu na nekoliko iraelskih žrtava, nevažno. Mediji postaju zona sveopšteg mentalnog i moralnog inženjeringa. Pa čak i kada je i najvećem laiku jasno da tragedija malezijskog aviona ne odgovara jedino Putinu, spinovanje „istine“ se nesmetano nastavlja, jer je svetu potreban onaj koji je kriv. Metoda „drž’te lopova“ ponovo radi.
Zvanična verzija tako postaje pitanje sudbina čitavih naroda, a ključna vašingtonska istina je da za bilo koji rat, propast, muke, nesreće, smrti, pljačke i prevare – Amerika ne može biti kriva. Topuz, i pečat na istinu drži ista ruka, pa u tom smislu nije besmisleno da se podsetimo da je i Srbija pre nekoliko godina potpisala dokument u kome se zaklinje u sve na svetu da nijedan američki vojnik, šta god da uradi na teritoriji Srbije, ne može za to da odgovara. Sasvim logično – zašto bi ikada odgovarao onaj koji nikada i ni za šta ne može biti kriv?
Čak i kada se jasno prepoznaju nedoslednosti vašingtonske istine, ne može im niko ništa, jači su od sudbine. Na primer, američki ambasador u Srbiji, pre nekoliko dana je, na jednom predavanju srpskim omladincima, prilično žestoko opalio po srpskoj vladi, zamerajući joj što nije jasno i glasno ustala u odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. To jest, što nije napala Putina i Rusiju.
Premijer Vučić je bio zapanjen, i poručio je američkom ambasadoru da je Srbija od početka nastupala sa stanovišta nepovredivosti teritorijalnog integriteta svake zemlje, pa i Ukrajine. A onda su se iz američke ambasade izvinili zbog omaške ambasadora.
Ovo je dokaz da se mora pažljivo razgovarati sa onima koji drže istinu u svojim rukama. Da nije tako, neko bi se setio da američkom ambasadoru postavi pitanje – kako se toliko zalažete za teritorijalni integritet Ukraine, vi koji ste svojim bombama, pretnjama i ucenama, srušili teritorijalni integritet Srbije i napravili nezavisnu državu Kosovo? Ali, kad se sa vlasnicima istine razgovara, istina, logika i argumenti se ne pominju. Nedoslednost i dupli standardi teme su za one male narode koji su na svojoj koži osetili vašingtonsku istinoljubivost.
Istinu govoreći, mi ne znamo šta će biti sledeća vašingtonska istina, ali izgleda da ćemo morati da se povinujemo ovoj, za koju će biti žrtvovani mnogi narodi.
I upravo zbog istine i Boga istine, ona čuvena Kenedijeva rečenica, danas, kad pogledamo američkoj istini u oči, dobija gotovo jezivo značenje:
„Ne pitaj šta ova zemlja može da uradi za tebe, nego šta ti možeš da uradiš za nju.“
(Novosti)
Istina je u snazi novca sa kojim raspolaže silnik.U ovom slučaju to je USA.Ona kao privilegovana, što je sebi sama obezbedila, štampa bezvredne, bez stvarnog pokrića u zlatu, dolarske novčanice i distribuira ih širom sveta kao,što su to radili do pre par decenija Nemci sa markama.Ali Nemci su izmisli Euro i na taj način se spasili bankrotstva.Sve dok imaju mogućnost da nekontrolisano štampaju US dolare i sa njima korumpiraju ceo svet, amerikanci će moći da se ponašaju kao bahati silnik od kojih strepe nezaštićeni, naj češće mali narodi.Novcem se kupuje mišljenje javnog mnenja, intelektualaca, političara, državnika. Scenario je već davno prepoznatljiv.Mi smo ga takođe privilegovano dobro osetili.Nema ni malo stida i griže savesri od naših intelektualaca i političara, čak i vojnih lica koji su bili plaćani, a i sada su na platnom spisku američke administracije, najčešće preko javno objavljenih dobijanja novčanih nagrada iz sumnjivih američkih fondova.Ako se ikad oduzme mogućnost Vašingtonu da nekontrolisano i neograničeno ubuduće štampa tu nazovi svetsku valutu gospodina „Dolara“ i tako se obezbeđuje USA da dominira u svetu tehnologijom, naukom, snagom vojne sile, tad će se moći suditi i svakom amerikancu koji je diljem sveta bilo kada učinio bilo kakvu nepravdu i zlo stanovništvu širom planete Zemlje.
SLAZEM SE UPOTPUNOSTI SA OVIM MISLJENJEM.SAMO OVAKVI CLANCI NEMAJU TEZINU AKO NISU OBJAVLJENI I NA ENGLESKOM JEZIKU.MOZDA NA TAJ NACIN ISTINA DOPRE I DO OBICNOG NORMALNOG ZAPADNJAKA.
@ZLAJA. Ne bi ovaj članak imao efekta na zapadnu publiku, jer oni ironiju i ruganje ne bi shvatili.
PAŽLJIVO… O POKOJNIKU ;;; „SVE NABOLJE“, … ničija nije do zore gorela,,,… Svu pamet i sreću im želim… Ommm
PROBLEM SE POJAVIO SA IDEJOM GASNE RUBLJE JER TI MOĆNICI USA IMAJU POKRIĆE ZA JEDAN OD 7 ŠTAMPANIH DOLARA PA AKO U BUDUĆNOSTI DOĐE DA SE GAS PLAĆA DOLARIMA SA POKRIĆEM NASTAĆE HAOS TO JE SUŠTINA PROBLEMA
KAO UVEK PAMETNO I DEFINISANO RECENO, A POSEBNO MI SE OD BOBE SVIDJA DEFINICJA EU: „PICNUTI CONCENTRACIONI LOGOR“ U KOJEG OVI MALOUMNICI HOCE DA IDU, A ETO NEKADASNJE KOMSIJE I OKUPATORI, AUSTRIJA HOCE DA IZLAZI….VALJDA SHVATILI DA JE GAVRILO PRINCIP SA PRAVOM POKRENUO SRBIJU KA SLOBODI I PRVOM SVETSKOM RATU….
Žikica Marković
nadveza:
ne samo to nego smo pristali i uveli njihova zaštitna pravila kojima sebe i svoje interese isključujemo. Da je suprotno jer bi sledila moguča kazna i kojeg tipa, što je alternativa uceni i imamo li je. Takose treba razmišljati
Tipicna debilka, a ja mislim kad bi ona shvatila koliko je glupa da bi od tog saznanja mogla naprasno da umre!!!
To je to,ali kome to reci sa efektom i ko za to mari
NAJVEĆE ZLO SAVREMENOG SVIJETA JE AMERIKA SA POSLUŠNIM POLTRONIMA
Veliki živući lingvista-humanista i filozof, NOAM ČOMSKI-Amerikanac u jednom svom intervju-u između ostalog kaže: „…da ne idemo dalje od kraja drugog svijetskog rata SVE AMERIČKE PREDSJEDNIKE TREBALO BI IZVESTI PRED MEĐUNARODNI SUD I OSUDITI IH ZA RATNE ZLOČINE I ZLOČINE PROTIV ČOVJEČNOSTI“.Iz cjelokupnog izlaganja može se zaključiti da je mislio na inscenirane lažne „Istine“ na osnovu kojih je slao svoje“MILOSRDNE ANĐELE“ u „HUMANA OSLOBAĐANJA“, Nikaragva, Irak, Avganistan,Jugoslavija_Kosovo, Liban, Sirija, sada preko Ukrajine hoće Rusiju. Na svu sreću čovječanstva pojavi se, poslije mnogo destljeća, od Boga nadahnuti umni velikan PUTIN koji toj, ako Bogda ukoro, bezglavoj američkoj nemani argumentovano viknu NJET !!!.
ЕКОНОМСКИ И КОЛОНИЈАЛНИ РАТ
Док се на почетку 21. века воде бројни колонијални ратови и Сједињене Америчке Државе успостављале нови колонијални поредак, иза тога је велики економски рат, који већ дуже потреса планету. У суштини је економски рат покретао бројне сукобе, локалне ратове, тако да је читав 20. век, пренет у наредни и обележи многим ратовима великих размера по простору, учесницима и жртвама, иза којих су победници успостављали светски поредак.
Привидни мир је увек, по времену био краћи од периода ратова, када су .економски интереси великих светских економија били покретачи тога. За сада се није пронашао модел успостављања трајнијег мира, јер је у човеку од самог рођења животињска похлепа била и остала циљ његовог живота. Човек се не може лако ослободити те своје наопаке и урођене особине. Све је подредио да се у његовом животињском чопору то одржи. „Мудрост“ је и сама део тога у човеку, због тога се никако не може ослободити похлепе. Веома су ретки, били, а и сада, људи који су се ослободили те људске патологије. Они су ти, који су успостављали неку равнотежу у људским скупинама, али, нажалост, већи део људског друштва се држи тог животињског инстикта.
У основи, људска друштва и људи између себе, делили су се на насилнике, који су све чинили да оне друге подчине. Насилник је увек имао у рукама средство да би помоћу тога жртву нагонили да га мора слушати. Да се не бавимо свим сазнањима о даљој прошлости, јер би нас то удаљило од теме, коју желимо да објаснимо.
Садашњост је веома оптерећена крупнм саможивим интересима, како код појединца тако и сваке средине, а то човечанству намећу велика друштва и државе, посебно оне, које се намећу као сила. Пошто се људска друштва сврставају у мање или веће државе, са посебним интересима организовања и начина живљења. Изнад свега тога је заједнички интерес.наметнут од владајуће елите.
Често слушамо како „они“ чине ово или оно. Све изгледа да „они“ једноставно пролазе некажњено за своје поступке и честа убиства. „Они“ су ти који диктирају понашање многих и „они“ су ти који повећавају порезе, шаљу многе да гину у ратовима од којих земња нема никакве користи од тога, али имају „они“. Чини нам се да су „они“ изван свачијег домашаја. Далеко од очију у сенци. Сваки период има своје представнике чија су имена веома позната, а и њихово време обележило је неку епохо, која се у наредном времену смењије новом елитом светских моћника, са новим нехуманим циљевима уз стално повећавање многих невиних жртава за које се „они“ не гоне, све са циљем учвршћивање „њихових“ интереса и моћи. Веома су организовани и верни организацији и њеним циљевима. Основна „њихова“ завера је противу Бога и човека, која укључује поробљавање већине људи који опстану на земљи пошто тим просторима као вихор протутње ратови, сиромаштво, болести, масовна међусобна убиства и требљење. У обавештајним круговима се учи како се нешто може најбоље скрити, а ти су људи и њихов иструмент. Зато се тешко може доћи до налогодавца.
„Они“ су осмислили бројне институције, организовану силу, монетарни систем на највешем нивоу, помоћу којег граде економски глобални светски систем. Доносе дугорочне и краткорочне планове светског поретка, који је под њиховом контролом. Господари су над „међународним организацијама“ и „они“ са њима управљају. Служе се митом и корупцијом на највишем нивоу, где новац служи као средство управљања свим токовима.
Такав свет садашњице већ дуго потреса глобална криза система, и дуго траје. Нико се не бави правим поступцима да свима буде лакше, већ свака држава има свој циљ који није примењив за све. Из ове ситуације, поремећених односа на светском нивоу, „они“ имају свој циљ, који није исти за све. Већ дуго траје велики економски рат, којег воде велике светске економије међусобно и веома су агресивни према малим али значајнм, од интереса, срединама и економијама. И ту су веома агресивни, средства се не бирају. Борбе се воде за тржишта, јер без тржишта неће бити ни производње. Урушавају производњу мањих економија. Њихова тржишта преузимају велике компаније добро умрежене и зависне од главних газда у систему глобалног света.
За међусобно разрачунавањем моћни увек стварају кризна подручја, изазивају грађанске ратове. Ривали на том подручју се међусобно оптужују. Обично се лако нађе жариште које се користи за разрешавање међусонох односа, као што је грађански рат у Украјини, који све више се приближава и прети да прерасте у ратни сукоб у којег САД гураа ЕУ, а то, како смо видели сви и не прихватају. Ово вруће лето 2014-то, неће бити лето одмора и предаха већ лето великих регијоналних скупова у трагању за новим светским поретком, где велики не планирају да губе. На Балкану, где се сучељавају многи интереси САД , Немачке и Русије и, води борба да се ривал потисне са тог подручја. Немачка, као и кроз читав прошли век, наставила је са својим израженим интересовањем за властитом колонијом. У том циљу су бројни самити, јер је привредна сарадња целог региона југоисточне Европе мала, и мања од једног процента немачке спољне економије.
После хрватског самита у Дубровнику крајем августа, Немачка (Меркелова) сазива балкански самит у Берлину. Идеја о том регионалном скупу потекла је од албанског премијера Едија Раме (земље коју су немци прву ставили под своју контролу), одакле је и кренуо талас разбијања СРЈ. Оргганизатор тог јединственог скупа, немачко министарство за привреду и енергију, планирало је дискусију на тему пројеката из области енергетике, технологије и инфраструктуре. Укратко, разговор о економској сарадњи на простору западног Балкана и о промоцији малих и средњух предузећа, претпоставља се да ће се на овом плану постићи успех. Јасно се показују намере Немачке, да спречи нагли пораст сарадње Србије и Русије на овом плану, како би на српским просторима успоставили сопствену контролу развоја у будућности. Наравно, због тога је Србија увек на мети Немачке, и њој се намећу неприхватљиви ултимативни услови и Србија уцењује, одлажући њен пријем у ЕУ. .Доста сумњи да ће се све ово позитивно решити. Неко мора да промени своје понашање.
ВЕЛИКИ ЕКОНОМСКИ И КОЛОНИЈАЛНИ РАТОВИ
((ДРУГИ ДЕО)
Покретач ових ратова је нови германски амерички лоби у Америци, формиран од снага избеглих из Европе по завршетку Другог светског рата и касније. Ове снаге врше снажан утицај на државе порекла старог континента. Све им је подређоно и та спрега је нови колонијални поредак, који је наметнут америчкој администрацији, која је и сама постала оруђе тих снага, на штету Америке. Цео процес доста дуго то потврђује и доводи у сумњу званично тумачење свега што се на тим просторима догађа.
Само лаику није јасно оно што се догађа и намеће другим државам и државицама у Европи. Поред окупационих односа, ту је свеопшти притисак да се мења историјска истина, како би се у будуће наставило на лажном, да граде нова историјска сећања са германима у центру. То ново би по њиховом би обележило нову творевину звану Европска унија.
Почело је то много раније и на српском простору, лако организовано окупљање преживели, потомака и симпатизера ратних немачких савезника у Другом светском рату, и покренут процес добро финансиран од Сороша и влада, преко својих дипломатских представника, да се на просторима балкана потисне истина оба рата, а посебно, како се приближавао 28. јули 2014. дан када Срби обележавају стогодишњицу почетка Првог светског рата бележи се кулминација тог лажног престављања прошлости.
Сасвим једноставно су покренули тему да су срби криви за избијање Првог светског рата, покушавајући да случај у Сарајеву потпуно преокрену у своју корист Срби и Србија прогласе..кривима за тај рат.
Настала је велика помама па су на обе стране отпочеле припреме те прославе: германи да оптужују србе и србију, припремајући, уз помоћ савезника у Другом рату, подизање споменика Фердинанду у Сарајеву. Срби трагају по архивама да докажу своју невиност у том рату и одбране част Србског народа, и свечаност у Нишу да се подсете на те веома тешке тренутке за србски народ.
Објављују се изјаве актера тог рата: „Ја вас шаљем у нови рат против једне мале, али врло храбре нације“ – рекао је цар Вилхелм други. „Србија се борила очајнички и славно, не узимајући у обзир никакве интересе осим својих, а са страшним последицама по себе“ Винстон Черчил, енглески политичар. Србији су понуђене помоћи у оружју, санитетском материјалу, болничком особљу обући и одећи, знајући да су Срби у непосреднм балканским ратовима доста искрвавили и да ратне ране нису залечене. Када је Ђенералштабу србсаке војске понућена обућа, каквом су биле опремљене друге војске у том рату, Срби траже 2 милијона опанака, што је енглезе изненадило. али су им изашли у сусрет.
Фермаршал Мекензи: „Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе“, што се на крају и догодило.
Србски краљ Петар Карађоршевић. „Кад моја отаџбина пропада, мој народ гине, зар ја смем да преживим ту несрећу“. Дуго су се младе генерације поносиле својим краљем, читајући о његовом војничком понашању у време када је србска војска кренула на југ на познати марш преко Албаније све до Крфа. Нема озбиљнијег младог човека ни једног интелектуалца, који није са уживањем и поносом читао „Трилогију“ Стевана Јаковљевића, и није могао бити равнодушан оним што је овај врстан србски посац у свом историјском роману написао. Исти одјек је одиграла и, сада игра, књига Алчибалда Рајса, који је дао најбољу оцену о србском човеку, али и о његовим малим изродима, које је он оптужио у тој књизи.
По завршетку Првог светског рата француз Франше д`Епере је изрекао: „Само је српски војник могао да издржи ово ратно чудо. Слабо храњен, али високо моралан и пун осећања дужности, храбар и ретко истрајан у непрекидним маршевима и борбама, надирао је пун поуздања и вере у успех“ Да ли има и једног Србина, који се овим не би поносио? Ми смо били и остали мали народ по броју живих, а веома велики по броју мртвих, чији су животи испреплетани у нашим жовотима. Морамо се сећати оних који су животе давали да би ми били слободни људи. На њиховим тековинама и њиховим жртвовањем ми градиму своју будућност. Тешко народу ако се у његовим редовима роди издајник. Зато, Срби издају осуђују и ни један издајник не може да оствари циљ, па и својим лажима приказан патритизам, овај народ има четворе очи. Прошлост га је научила да мора бити опрезан, борбен и истрајан, да би преживео. А увек је преживео ма колико му непријатељ био бројно већи и имао опасније оружје. Зато је своју борбеност градио на изреци: „Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунаку“.
Ако обратимо пажњу на оно: да морамо бити опрезни, борбени и истрајни, није порука само док рат траје. Та порука још више је вредна у миру, јер нам непријатељ не прилази као непријатељ. Он је заоденут плаштом лажног пријатеља из интереса. Морамо се чувати лажног и неискреног пријатеља, посебно онога, који нас је до јуче: сатанизова, уцењивао и уцењује, бомбардовао под лажним изговором – такав пријатељ никада нам не може бити.
ВЕЛИКИ СРПСКИ РАТОВИ У СЕНЦИ ЊИХОВИХ ПОДЕЛА
(Писано 28.јула 2014.)
Баш онако како су нам се преци делили и понашали у Великим српским ратовима, који су за једне били ослободилачки, а за друге нису. У наслеђе оставили су нам и велике поделе.
Делимо се око истине, коцкамо се жртвама у оба рата, само да би задовољили сопствену таштину и свако да покаже свој траг. Мало ко истиче истину да су велики пријатељи и савезници, подељених срба, умели вешто „да ратују кад год се то могло, туђом крвљу“, коко то наводи Бранислава Ковачевић у својој књизи „Била је једном једна варош“, на страни 119 и наставља: „и да су ипак знатно даље од Југословенских граница него Хитлерова Немачка, у чије коло су се већ биле ухватиле Мађарска, Румунија, Бугарска, и којима су понуђени делови Југославије, уколоко ова не потпише Тројни пакт“ – у предвечерје Другог светског рата.
Пажљиво читајући ову вредну књигу откривамо где су се, у прошлости, налазили познати богаташи, генерали, политичари, књижевници тог времена и тумачи догађаја између ова два велика рата. Јесте, да је Први светски рат, по српски народ био веома крвав и дуг, када је страдало преко милијон људи. Оставио је иза себе, после санације бојишта, бројне костурнице, страдалих у том рату, са обе стране. Било је то обележје где су се водиле битке тог рата. Свако то место је историја за себе. Али, када се ради о Другом светском рату, који је обележио и своје битке и бојеве, своја страдања и своје јаме, логоре и насилно превремено умирање, стара подела је учинила своје. Губитници тог рата су дошли у позицију, због стварања ЕУ, која настоји да се прошлост преиначи, и изврше крупне промене у до сада важећим историјским догађајима, подесе за себе повољним измишљеним истинама, .рехабилитују немачки савезници у том рату, који су видно награђени од самог формитања те Уније. Око србије плете се нова историја данас. Доста је то слично ономе, како је то Хитлер применио пре напада на краљевину Југославију, а после поништења потписаног Тројног пакта, догађајима 27. марта 1941. године.
Док се ово пише, на многим местима у Србији и у иностранству, обележава се стогодишњица почетка Првог светског рата. И, свако је остао на својим позицијама. У Србији се доста пише и говори. Покрећу се многа питања, ко зна по који пут у прошлости, да би се „истина“ приказала, гледана бројним очима, писана разним схватањима, употребљена у разне „добронамерне“ сврхе, и као увек, са расхолом и сукобима. Докле ће све то трајати? Србија и срби нису тренутно у стању да одговоре на своје питање, јер се не слажу. А зашто се не слажу? То они морају сами да одговоре и нађу решење, али без уплитања са стране. Како то урадити у садашњем времену, када су се над Србијом надвили тамни облаци нове колонијалне борбе у светским размерама, а Србија, као да је у средишту различитих њихови интереса, нових господара – нових колонија. Ма шта говорили, све што се догађа задњих неколико деценија на овим балканским простором, показује друге намере и циљеве великих сила. Све је подређено интересима крупног лихварског капитала, великих економија, онда и данас. Жртве су обични људи и државице, које никако да буду слободне, јер су се нашле на путу светске мафије и господара над туђим животима, а који не знају за милост, када су им интереси у питању. Да би остварили циљ, они су ти који производе сукобе у државама, како би сломили отпор и остварили своје циљеве. Док се таква људска друштва лако удружују и хомогенизују, друге завађају и спречавају да исто ураде.
Српски народ мора превазићи себе, јер се нашао у великој опасности да буде истребљен у међусобним сукобима, намтнутих од страног господара.
imajuci u vidu da su rusi velemajstori defanzive i da veoma dugo i uporno mogu da cute meni se cini da je ovaj krvavi pir tek poceo. na zalost opet ce biti prolivene reke nevine krvi. rusija je velika zemlja i oduvek je stradao ruski narod ali i opstajao ma kakva sila da ga je spopadala i treba imatu u vidu da oni zapravo nemaju izbora osim da se sacuvaju i odrze a ko prezivi pricace. na veliku nesrecu svih umesanih i „pomocnih odreda“ u vidu politicara malo su ispustili iz vida da rusija na celu drzave nema pijanog idiota sa baburastim nosom vec ozbiljnog, rekao bih veoma ozbiljnog i prekaljenog kgb – ovca koji je jako dobro obucen da su potrebne zrtve neophodne i da se na kraju price pita samo i iskljucivo pobednik. ovo je na zalost i posredno prilika da posle remija u siriji rusija preuzme vodecu ulogu u svetu i pocne polako da zauvek smanjuje uticaj sad i satelita na globalnom nivou. tu priliku nece nikako propustiti pogotovo sto za sad ima laufera viska a jos uvek zvanicno nije ni metak opalila. nevolja je utoliko veca sto se sve to desava u ruskom dvoristu a prici tako blizu mecki na rupu nikako ne garantuje da ce se uljez izvuci ziv ili makar neostecen. sve u svemu kada se uzme u obzir koliko je zapravo velika ova drzava potpuno idiotski pominjati nekakve sankcije?! narodu koji opstaje na tanjiru bilo kakve krane dnevno nemoguce je pretiti. podseticu i na to da je putin pre nekoliko godina uveo kategoriju tacnije obnovio kategoriju „unutrasnjeg neprijatelja“ sto jasno govori o zavrsenim spiskovima nepodonih. naravno da to ostavlja gorak ukus u ustima pravdoljubivog i slobodarskog sveta ali kada je opstanak ili makar opsti interes u pitanju takve rekao bih radikalne mere su jednostavno neophodne. uvek se pokazalo se da tajming nekako ida na ruku onima koji umeju da cekaju a ne treba posebno pominjati ko u ovoj situaciji ima svo vreme ovog sveta.
Горане, потпуно сам са Вама сагласан.Велика и неспојива разлика између САД, као државе и њеног унутрашњег уређења. Посебно истичем, која се скоро није променила од свог настанка па до данас. У којој су људска, а посебно демократска права, фарса.Мито и корупција, којом се служи, увек богат део друштва, где је све на продају и све се може купити. Држава у којој се лако може скрити сваки злочинац и криминалац. Зато истичем, да у њој тренутно највећу моћ има немачки лоби, који своја искуства и моћ намећу земљи порекла.
Слушајући излагања Путина и Медведева, у време њиовог боравка у Београду, обојица су истицала опасност од новог фашизма, и потребу да се мора покренути антифашизам, да би се свет сачувао.Није то ни мало наивно речено. И САД би морале да о томе размишљају и престану бити оруђе фашизма.
Хладни рат нису Руси покренули ни у прошлости, а посебно сада. Њега покрећу оне економске снаге, које и не могу опстати без тога, јер на томе почивају сви њихови планови, који немају осећај да су им уста пуна крвавог новца, по томе се малобројна олигархија разликује од већине подређених који им служе. Та болест захватила је многе земље, у којима већина ради и ствара, а мањина присваја и одлучује.
“Дивљи запад” отпочео је свој продор на “Дивљи исток”, али не сада. Траје то дуго. Зауставити се може само економски. То ће се десити, када украјинци, комплетно, схвате да им руски народ није непријатељ. Русија, и не жели да се служи истим средствима са којима се служи изопачени Запад. А они прижељкују људску кланицу, коју су изазивали цео претходни век. У овој ратној игри не учетвује само америка, већ и њени сателити, а могуће је да са овим управља фашистики лоби, јер оно што се догађа сада у Украјини смрди на догађаје пред почетак Другог светског рата, коко је Хитлер применио на граници према пољској. Сетимо се тих давних догађаја и како је све то почело.
Знамо и како је завршило.
СУМРАК И ТАМНА СТРАНА ЉУДСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Док једна острашћена и издвојена мала скупина људских злотвора држи све под својом контролом, веома дуги низ година, човекова врста је у сталном крвавом сукобу на свим меридијанима. Шта је повезало све те људске злотворе, који не признају државне границе, који су изнад свих закона и свих држава, који имају власт над другима у свим областима: политике, религије, трговине и индустрије, банкарства, осигурања, рударства, трговине дрогом, групу која никоме не полаже рачуне осим својим члановима!?
Та тамна страна људске скупине се, не случајно, вековима покреће се са истих простора, вођена истим идејама, острашћена, лака на оружју, лажна и малоумна, грамжљива, која постаје опасан паразит своје врсте на планети Земљи. Ту издвојену скупину на свим меридијанима, где се стално бележе сукоби и ратови, краси ореол лажног и примитивног људског изрода, умишљеног да му је све дозвољено. Само их погледајте чиме се ките? Увек су окружени добро наоружаним и увежбаним чуварима њихове китњасте сподобе, иза које се крије лажна личност. Њихова људскост у сопственој средини је лажна, ако се такав не понаша и према другима ван своје средине. Али се, не случно, издвојила и удружила веома мала скупна, која се, уз примену силе, лажних људских права, која то заводи помоћу својих инсттитуција, и намеће то већем делу свог окружења, постаје тамна страна људске заједнице, која срља у самоуништење, јер паразит сопствене врсте уништава врсту, ако разум не овлада људска врста ће сама себе прогутати.
Издвоји се један моћан савез, неравноправних чланова, који је од самог почетка стварања постао опасан реметнички орган на планети. Тамо, где је он присутан као нечији „савезник“. у решавању конфликта, које и сам изазива да би створио привид и разлог свог присуства, мира нема. Сама та чињеница говори о опасној и, за човечанство погубној скупини, која за рачун веома мале и издвојене групе моћника, обавља прљав задатак.
Није случајно у предњем ставу наглашено да је тај скуп неравноправних чланова, јер се све чешће догађа да су одлуке „главног“ и њему ближих у том савезу на штету већег дела неравнопрацних чланова, који пружају отпор, јер су им животни интереси угрожени. Дуги низ година, и у време дуготрајног колонијалног рата, којег воде САД посебно на просторима Европе, Азије и Африке, да би се учврстиле као „супер сила“ није у складу са већим делом тог савеза. Ту настаје и тамна страна будућих светских односа. Посебно у Европи, где се годинама заузимају ратне бусије, формирају базе са јасним циљем, постављају „ракетни штитови“ са веома опасним пуњењем, под измишљеним изговорима о некој, вероватно ван земаљкој агресији, али јасно намењеној, да се Руска Федерација изолује, ослаби, јер им постају непремостиви привредни конкурент, који се као плима шири на све стране. Овом експанзионистичком привредном развоју главног конкурента, када су угрожена „права“ САД, логика говори: ако се нешто не може решити дипломатским и политичким средствима, потеже се оружје и претње до есклалације рата и великих сукоба, рачунајући да ће у тим ратовима, као и до сада, коалиција Запада бити победник. Изгледа да је томе дошао крај, јер се планови САД у Европи не спроводе како је то замишљено, па се актуелни председник САД Барак Обама обраћа Европљанима и износи своје незадовољство.
Током недавног сусрета са Обамом.шеф НАТО-а Андерс Фог Расмусен није могао да сакрије чињеницу да се Европљани у ствари плаше најновијег ескалирања сукоба у Украјини, а та ескалација управо је иницирана од стране Вашингтона и НАТО-а – преносе светски листови. .
Опремање украјинских оружаних снага тешким наоружањем совјетског порекла, које је још преостало у хангарима бивших чланова Варшавског уговора, а сада чланица НАТО-а, али, још важније, „несебичном финансијском помоћи“ (говори се о 23 милиона долара) коју је Вашнгтон пре неки дан упутио Кијеву – јављају извештачи.
Све су ово јасне намере САД да се убрза окончање овог сукоба у своју корист, а за поменуту помоћ очекује се веома јасна противуслуга. А оно, што се љути Обама на Европске чланице НАТО-а, а и оне пузавце и лактароше, од којих очекује да у овој ескалацији сукоба на линији фронта преузму на себе. Када обичан човек упозна ово стање љигавих међудржавних и људских односа, схвата колико бедних људи управљају њиховим животима, а они су немоћни да то промене, јер читав затамљени део људске заједнице управља токовима људског чопора
СВЕТСКА ПОЗОРНИЦА ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ
Оно што нећете наћи на трећој страници „Политике“(елетронско издање) од 1. августа 2014. догађа се, али личи на „светску позорницу“, да не поверујеш. Да не говорим о ономе што је објављено, доби се утисак као да САД воде крвави рат у Гази. Пројектили који падају међу становнике у Гази, и одмах експлодирају, носе етикете амричких фирми. Оруђа којим су испаљене су америчке производње. Послуга, која их послужује су плаћеници, а могуће и јевреји, и нису свесни за кога су ти пројектили намењени, где експлодирају и кога тамо убијају. Они то не виде и не осећају. Елементи су дати са америчких сателита, који и без посаде надзиру територију Газе, а онај, који за тренажером управља тим системом и диригује опаљивање је негде у некој америчкој бази, ту на том простору. Ово није рат, ово су игрице, намењене произвођачима свих тих справица, оруђа и муниције, који добро наплате сваки такав пројектил и сви у ланцу, који од нечије несреће хране своју децу и живе без гриже савести. Тај су задатак добили и он им је плаћен. Ту су бројни фоторепортери. Си-Ен-Ен да све то на време сниме и најкраћим путем пошаљу уреднику да то објави. И сви они за свој вредан посао су добро плаћени, а „Си-Ен-Ен је јуче емитовао снимке из Газе после неуобичајено дугог увода. Водитељ је прво упозорио гледаоце да ће предстојећи снимци бити узнемирујући, али и да Си-Ен-Ен тим прилогом не жели да било шта каже о било чијој кривици, већ само да покаже колико је тежак живот за обичне становнике енклаве. Потом је приказано како амбулатна кола стижу до једне зграде и како се у тренутку када лекари и техничари излазе да помогну повређенима у претходном нападу, чује се друга експлозија, па је помоћ потребна и онима који су дошли да другима укажу помоћ“
Шта каже Бела кућа?
Бела кућа осуђије страдање цивила у Гази, али одобрава нове испоруке муниције Израелу, јер ће им подметнути да јевреји крвае своје руке, да би Америка опрала свој злочин. Ту је и Генерални секретар УН да потврди како су јевреји за то криви, а не улази у оно што је свима познато, колонијални ратови САД су средство да се запосли и производи, а пре свега оно што се и највише плаћа, а то није намењено да се од тога живи и преживи, већ је намењено да другога убије, а за то убиство се добија и посебна награда (читајте репортаже из рата у Ираку, како су снајперисти на свом снајперу урезивали рецке и бројали своје жртве, такмичећи се ко ће више убити недужних људи, јер ће бити награђен).
Не догађа ли се то на просторима где живе арапи и јевреји, а дошљци управљају системом за убијање и они су богато награђени.