МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Да подигнемо Туђману споменик усред Београда и да му се захвалимо

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Да подигнемо Туђману споменик усред Београда и да му се захвалимо

9 децембра 2018

Пише: Мирослав Лазански

Књижевници величају „хероја над херојима” и „кормилара нације”. Политичари пореде оно што је он урадио са делима Бизмарка и Черчила. Сликари га сликају како као Бог силази с неба испред светог хоризонта. Безбројни уметници величају га на безбројним прославама: на Дан оружаних снага, на Дан домовинског рата, на Дан палих хероја, на Дан победе, увек постоји неки повод да се изрази захвалност „великом сину хрватског народа”. Истина, неки су ти датуми прослава сада уједињени, али Фрањо Туђман, бивши комуниста и генерал ЈНА, први председник Републике Хрватске изван Југославије, шеф партије ХДЗ, врховни командант хрватске војске, некадашњи председник „Партизана”, почасни председник свих могућих фондација и удружења и даље је отац свих Хрвата. Оно што није успео да уради фашистички вођа, србомрзац и зликовaц Анте Павелић, шеф хрватске вазалске државе по милости Хитлеровој  у периоду 1941–1945. године, Туђман је окончао.



Размишљам ових дана, после 100 година од оснивања Југославије и 100 година како смо уједињени у вештачку државу Југославију, размишљам како нам је ето требало целих 100 година да схватимо како смо се заје… Што сада гласно и јасно на све стране ламентирају, после 100 година, готово сви наши историчари, доктори наука и многи академици. Који су се, наравно, родили пре 100 година и то су све и тада знали. Само нису, сироти, имали прилику да то и јавно кажу. Па су, у међувремену, позавршавали основне и средње школе, факултете и докторате у тој вештачкој држави Југославији, бавили се политиком и били чланови КПЈ, заузимали разне фотеље по угледним научним институцијама и лепо живели. И тако то целих 100 година. И сада су после 100 година одједном сви прогледали. А да врате све дипломе са жиговима те мрске државе, или су се можда школовали илегално и по шумама, или само у иностранству?

Дакле, да ли игде у свету постоји нека интелигенција, или део те елите, која прогледа после 100 година? Или је то могуће само у Србији? На сваких 100 година прогледамо? Ко да дочека следећих 100 година провиђења нека јави? Или, ко је то у некадашњој Југи први прогледао?

Нико у време Тита, мало њих после Титове смрти. Многи после 1991. године, највише њих после 100 година од дана уједињења. Рецимо да је Фрањо Туђман, код Хрвата популарни Францек,  од свих активних и пензионисаних генерала ЈНА први прогледао и почео са рушењем Југославије, која је ето била велика српска заблуда. Што значи да нам је Францек помогао да прогледамо и да се ослободимо наших југословенских заблуда. Што значи да би требалo да му будемо захвални на том буђењу, које је ето било и крваво са убијеним и протераним Србима из Хрватске, али боже мој, део српске интелигенције то уопште не спомиње када говоримо о 100 година од вештачког уједињења. Односно да новији српски проблеми и трагедије не проистичу из вештачке Југославије, већ из рушења те вештачке прве и друге Југославије. Да није срушена краљевина Југославија никада не би било Јасеновца, да није срушена СФРЈ не би било егзодуса Срба из Хрватске и са Косова. Сада разматрати је ли Краљевина Србија 1918. године могла територијално другачије да се заокружи јесте питање шта би западне државе, победнице, тада подржале: етнички или историјски принцип? Или комбинацију једног и другог принципа? Начело народности владало је у Европи у првој половини 19. века и било је супротстављено начелу краљевина. Уместо Европе краљева формирала се тада Европа народа. Тешко је сада, после 100 година, са сигурношћу рећи да ли би савезници 1918. дозволили краљевини Србији да се прошири и на БиХ и на делове Далмације без обзира на снагу победоносне српске војске. Јер, Италија је била жестоко против територијалног ширења Србије на запад. Наравно да су бивши делови Аустроугарске, Словенија и Хрватска, страховали од статуса поражених у рату и да је то био и један од разлога њиховог уласка у државу СХС, а после Југославију, али свако је 1918. имао неку своју рачуницу. Српска је била најпоштенија, сви југословенски народи напокон у једној држави. Да је међу тим народима било разлика у историји, вери, култури и мотивима заједничког живота, све то стоји. Али, постоје државе у свету које чине различите вере, историје и народи, па се не распадају.

Да ли је крај југословенске историје, посебно на Балкану и што се тиче Србије, замењен сада поновним рађањем географије? Косово? Да размисле о томе критичари вештачке државе. Потпуно разумем разочараност српске интелигенције првом и другом Југославијом. Слажем се, два пропала брака и никада више било каква државноправна веза са комшијама и суседима. Али не треба сада тако сурово пуцати у леш Југославије. Она је дефинитивно мртва и сеирити, посебно после 100 година, над мртвацем није пристојно. Осим тога, ако смо живели у југословенској заблуди, а Хрвати и Туђман нас тога ослободили, да не причамо више онда о сецесији северних република.  Да подигнемо Туђману споменик усред Београда. И да на њему пише: „Захвалност за будућност”…

(Политика)

KOMENTARI



12 коментара

  1. Cp6a says:

    Мирославе, није ти неки штос. Увредљив је.

  2. Deda Micko says:

    Uh, al je duhovito? Kad samo ne bismo znali ko je autor.

  3. rajko says:

    Ne bih da branim nikog, pogotovu lenju, komformističku elitu, ali moram reći da je mreža oko Srba i medju Srbima toliko vešto ispletena da je bilo jako teško razlučiti istinu od laži. Čak i kad neki pojedinac progleda, pronadje se način da se njegov glas ne čuje. Protiv takvih su korišćene sve zamislive i nezamislive metode, na stotine, možda i hiljade njih. Najblaža je korumpiranje, onda idu uvijene pretnje, uzgredne ucene, razne sitne i krupne neprijatnosti na poslu, u autobusu i susedstvu, optuživanje za izmišljene grehe i greške, izvlačenje neprijatnih pojedinosti iz pojedinčeve biografije i podsvesti, ismevanje, izolacija, etiketiranje najrazličitijih boja i sadržaja, napadi na zdravlje pojedinca ili njegove porodice, nerazjašnjene saobraćajne nesreće u kojim pojedinac ponekad pogine, a ako i preživi izadje sa uganućem jezika i mozga. Ako ništa od toga ne uspe, nameste mu "zgodaciju", dobru ponudu ili šansu da ode u inostranstvo. Nesrećnik ovu ponudu zgrabi kao izlaz pobegne glavom bez obzira i u inostranstvu se zauvek utopi kao anonimni stranac bez "svojstva", prošlosti i autoriteta. Svako od nas je možda mogao da učini za nijansu više i onda bi nam sad verovatno bilo mnogo bolje, ali trebalo je unapred znati kuda sva ona politika ide. Plan je bio toliko čudovištan, satanistički, zlikovački da je normalan čovek čak i kad bi se našao na putu spoznaje pravih motiva njegovih tvoraca zaključivao da mora da je potpuno šenuo kad mu je tako nešto uopšte moglo pasti na pamet. I ponovo se vraćao u kolotečinu u kojoj je negovana velika tolerancija prema nepravdama, ludilima, naopakim odlukama i svemu ostalom štetnom i pogrešnom. Ni sad, posle toliko godina, nije lako objasniti ono vreme, a onda je to bilo gotovo nemoguće.

  4. Maksa says:

    Sve je lepo rekao, Jugoslavija je bila velika nesreca po Srbe, da nismo ispali budale iz II svetskog rata bi izasli u grupi pobednika a NDH kako Hitlerova miljenica bi potpala pod Ruse.

  5. Miraš says:

    Lazanski živi u svom ličnom procesu korisnih transformacija Jugoslavija - EUslavija. Nažalost nije jedini u tome. Smeta mu opasnost da sistem u koji se udobno smestio da ga naruše neki drugi ljudi u svom procesu potpunijeg progledavana.

  6. теоретичар says:

    Лазански професионално теоретише, мада је такво теоретисање лакше прихватити од мене, јер нисам професионалац. Лазански је полусловенац и нема шансе да осећа као Србин 100%. И Јешић је полухрват и нема шансе да је за Србе. Радио и помало отимао, не знам да ли још увек, у Србији и паре однео у Хрватску. Полутани су били значајни ослонац Титове диктатуре... Е, али ја се сећам 1974 и свога првог контакта са диктатуром Тита, сећам се Ранковића и свега што није прошло. Мој отац комуниста је тада кратко рекао да ће нас Устав 74. на крају коштати многих трагедија. Југославија је већ тада била дужна ондашњих 18 милијарди долара, Срби су почели да беже са КиМ, српске фабрике у деловима где живе Срби у Хрватској су почеле да се затварају...Није тачно што Лазански каже да смо се освестили после 100 година. Све се то знало, али нико није смео ни да писне, иначе би завршио на Голом Отоку ако не успе да побегне преко границе. Мени је брат провео на Голом Отоку двеипо године и вратио се да се никад више не опорави. Ја сам био само мало "неприкладан" и знао сам да ланем насупрот противљења и савета мога оца. Згромили су ме баш оним методама како је рајко написао и једва сам живе главе извуко. Лазански је чедо титоизма и његове речи су само злоупотреба тога што нико није хтео да га пензионише, а није ни био од неког значаја. Диктатура тада је била прекривена са много јоргана, школе су испирале деци главе са "пионири малени" али Срби су у себи носили тешки осећај да су зајебани, само једноставно нису смели. Као што рече "рајко" у горњем коментару. Тако је то било. А не што Лазански данас захваљује некој Југославији и дипломама. Сачекајте мало и ви данашњи интелектуалци још бар једно 50 година. Онда ћете видети отрежњење, јер није све ни готово. Неће Срби тек тако прогутати баш целу жабу за чега нас тренира и Лазански. Запад то тачно зна и зато не попушта притисак. Али ништа није вечно, па ни Запад а видели смо на примеру Турске.

    • Steki says:

      Znas ti gde zivis. Pa sve zemlje zive na principu jugoslavije. Pa mislis svugde vlada diktatura. A i kako su nemci nastali? Ujedinjenjem vise germanakih plemena. Rajnam je tekla krv tetonaca saksinaca bravaraca koji nisu hteli da se izjasnjavaju kao germani. Naknadna pamet je nesto najgore jeb#s curu pa ti sada ne valja. Ima Srpska poslivica ne pljuj bunar iz koga si pio i upravu je Lazanski svi tj koji kazu da je juga lahna drzava neka.vrate diplime jer su zavrsili u laznoj drzavi najgora osobina licemerstvo bilo km lepo u jugi jmali funkcije pare j sada odjednim ne valja pa ako.ti nije valjda sto sj uzivoa sto si uzkmao novac iz te lazne drzave...

  7. Kulak says:

    Problem je Srba što su se jedino oni (ne svi,ali znatan deo Srba) zalepili za to nekakvo jugoslovenstvo.Ostalima,a posebno hrvatima to je bio samo prelazni period da dođu do vlastite nacionalne države,etnički očišćene.Ja spadam među Srbe koji su one naše ljude koji su se izjašnjavali kao "jugosloveni" smatrali budaletinama.Poput bezveznog ljubiše ristića i sličnih "jugoslovena".Vreme je to nepobitno potvrdilo.

  8. Portopranco says:

    Da je Jugoslavija velika i opasna zamka za Srbe,meni je prvi rekao moj djed po ocu,Srbin iz Benkovca.U gradu u Dalmaciji u kome sam proveo djetinjstvo,kao jugoslaveni su se izjašnjavali jedino Srbi.A onima drugima to nije padalo na pamet.

    • ralence says:

      Храбри четовођа Петар Совиљ из Лике гардиста у Краљевој Гарди храбро се борио против Усташа и Комуниста са Вером у Бога,Краља и Отађбину. После свега што се дешавало имао је право кад каже да је Југославија била гроб Српском Народу.

      • Pastrovic says:

        Kojeg i cijeg kraja? Jugoslovenskog, a blentava Srbadija i dalje vice "za Boga, Kraja i Otadzbinu"!? Koju i ciju Otadzbinu, za ime bozije? Zato su se borci JKVuO trudili da uniste one istinske cetnike pod komandom vojvode Koste Milovanovica Pecanca. Niko da drekne i da kaze "kus stoko"!

  9. Kulak says:

    Sreća je da mlada generacija Srba nema veze sa jugoslovenstvom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u