МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Господо у Сарајеву и у Мостару, тражили сте, имате…

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Господо у Сарајеву и у Мостару, тражили сте, имате…

4 децембра 2017

Пише: Мирослав Лазански

Прича о Мостару је прича о мосту, било да је реч о турским субашама, било девојкама из групе „Мостарске кише”. Вековима је стари мост опстајао, спајајући у котлини две обале плаховите, опасне и лепе реке. Неретва је бујала и опадала, град уз мост непрекидно је растао, а Мостар без старог каменог моста није могао бити Мостар каквог смо га сви познавали. У прошлости газили су мост и казанџије и кожари, и калфе и трговци, песници и војници, муслимани, Хрвати и Срби вековима су прелазили са једне обале на другу. Као дечаци Мостарци су сањали да се једног дана попну на ограду и пред задивљеним погледима окупљеног света мајсторски, елегантно скоче у Неретву, доказујући да су постали мушкарци. Они најсмелији на главу, „ласту”, они мање вешти на ноге. А требало је бити прецизан и погодити место испод моста где је одговарајућа дубина, јер одмах поред су камене хриди.

На мосту су се рађале љубави, али и умирале. Онда је дошао рат и лудаци нису поштедели ни људе у Мостару, а ни њихов мост. Данима је тужно стајао налик на страшило, обавијен крпама, старим аутомобилским гумама и летвама, не би ли га барем то сачувало од рушења, од погодака граната и ракета. Није вредело, срушио га је дипломирани уметник са чином хрватског генерала. Онако, уметнички, као прави драматург. И још све то снимио камером.

И сада суд у Хагу каже да је стари камени мост био легитиман војни циљ. Јер су преко њега могли да прелазе војници, Хрвати или муслимани. Тенкови и камиони сигурно не. Суд у Хагу, који треба да допринесе помирењу, зближавању и заједништву некадашње браће, аминује рушење моста који их је некада спајао…

Босна и Херцеговина била је Југославија у малом. Тако се увек говорило, тиме су се у БиХ и поносили. Процењивало се да би распад СФРЈ најкрвавије могао да се одигра управо у тој централној југословенској републици. Све се знало, а ипак догодило се. Према попису становништва из 1991. БиХ је имала 4.354.911 становника, и то 43,7 одсто  муслимана, 31,3 одсто Срба, 17,3 одсто Хрвата и 7,6 одсто Југословена, од којих су највећим делом били Срби, или деца из мешовитих бракова.

Рат не почиње првим метком, уосталом то и није пресудно значајно, рат је избио оног тренутка када је политичком вољом муслиманског и хрватског вођства поништен принцип равноправности трију конститутивних народа у БиХ, одбачен консензус, као раније договорени и једини демократски начин одлучивања о виталним питањима политичког организовања у условима дубоких међунационалних подела. Рат је избио у БиХ када је практично суспендован парламентарни живот, чиме је цео један народ, Срби, „искључен из игре” и грубо лишен могућности да се политичким средствима равноправно бори за остварење својих основних права. Ако данас бошњачки политичари у Сарајеву тврде да је у БиХ до Дејтона важио устав СР БиХ, онда је морао да важи и принцип конститутивности и консензуса сва три народа. Јер, по уставу СР БиХ, та БиХ није била унитарна и још мање грађанска држава, већ Социјалистичка република БиХ, а сви уставни пројекти стварања некакве грађанске и унитарне БиХ, на чему су инсистирали муслимани-Бошњаци, а у почетку из тактичких разлога и Хрвати, имали су за циљ обезбеђење државно-правног оквира за властиту доминацију, пре свега над Србима у БиХ. Конститутивност Срба у СР Хрватској и у СР БиХ управо је и била унета у  уставе тих република да не би дошло до националног надгласавања. Нема конститутивности, ето нама рата.

Шестог и седмог маја 1991. у Загребу на тајној седници Савета за народну обрану, присуствовали су Стјепан Кљујић, председник ХДЗ БиХ, и Мухамед Ченгић, лидер СДА, разматрано је присаједињење БиХ Хрватској, а већ 25. маја 1991. формиран је Главни одбор за обрану муслимана на нивоу СФРЈ у чији су састав ушли између осталих и Алија Изетбеговић, Мухамед Ченгић, Салем Шабић, Ирфан Ајановић, Сулејман Угљанин, Русмир Махмутчехајић. Почиње илегално формирање и наоружавање муслиманских „зелених беретки” и „Патриотске лиге”. То је још 1991. година када Срби у БиХ још верују у Југославију. На митинзима у градовима БиХ у чвор су заједно везане заставе СДА и ХДЗ-а. У неким градовима и заставе Саудијске Арабије.

Алија Изетбеговић у својој књизи „Исламска декларација”, која је објављена 1988. између осталог пише: „Наш циљ је исламизација муслимана, наш пут је веровати и борити се. Ислам није само религија. Први и најважнији закључак јесте непомирљивост исламских и неисламских система. Нема мира и коегзистенције између исламске вере и неисламских друштвених и политичких институција. Држава мора да представља израз муслиманских концепата и религије. Када будемо имали 52 одсто становништва у држави имаћемо исламску државу. То је оно за шта ћу се борити”. Алија Изетбеговић је у СФРЈ осуђен на затвор због припадања фундаменталистичкој организацији „Фида Иван-е Ислам”, и као аутор манифеста којим се залагао за рушење СФРЈ.

Господо у Сарајеву и у Мостару, здушно сте рушили СФРЈ, и Хаг вам је баш на дан СФРЈ написао нову историју. Тражили сте, имате…

(Политика)

KOMENTARI



11 коментара

  1. Djuka says:

    Treba napomenuti da su Srbi dali nacrte za obnovu i rekonstrukciju mosta i na taj način simbolično još jednom doprineli zbližavanju sva tri naroda.

  2. Meda says:

    Napišite imena ubica, ovako sve je rekla kazala, bar za nas koji malo više znamo o Tome!

  3. goran says:

    Lazo, kako su Migovi, ucis li da pilotiras???

    • Ahmed says:

      Nije on za tebe Lazo, majmune.

  4. Trifun says:

    I da li su te informacije na kojem su sluzbe sjedile 25 godina jer ja to prvi put da ovo cujem, bile dostupne odbrani u tom kvazi sudu u Hagu? I zasto niko nikada nije pisao i pricao o tome sve ove godine???? Sumnjam da su 'srpske' odnosno antisrpske komunisticke sluzbe takoder ucestvovale u toj raboti iz sopstvenih interesa koji se razilaze sa interesima srpskog naroda i drzave. Nema nazad.

  5. Slavko says:

    Znači poenta je da svaka srpkinja rodi desetoro a da država to finansijski i ekonomski podrži i da na nas za 20-30 godina bude 30-35 miliona i neće balije ustaše i šiptari moći nos da promole iz svojih rupa.

  6. мила says:

    Добар текст,али бих да се осврнем на мишљење нашег интелектуалца,Душана Зуровца о Старом мосту изнесено у књизи :"Запис из мостарске тамнице".Наиме Душан је почетак рата провео у окупираном Мостару ,па је онда пребачен у логор.Он наводи да су заробљеници радећи за њихову "здружену" војску ишли преко Старог моста на коме су биле поковане даске које су га као бајаги штитиле.Они су сагети пролазили испод тих дасака,а на излазу су их сачекивали и дочекивали ударцима што шакама,што лопатама или палицама,чиме се стигло.Кад је Стари мост срушен он је написао да му је драго да је срушен тај симбол српског стзрадања(а Срби су страдали и градећи га).Дакле не ради се ни о каквом симболу братства и јединства.

  7. ilija says:

    Mostar JE SRBSKI GRAD I KRAJ U Mostaru je Srbska Mnastir i Crkva stara -700- godina zasto srbske teretorije i zemlja mora ici kod ustasa u ruke ko je krivac iz Begrada i odgovoran za predaju mostsara ustsam to treba objaviti

    • Djordje says:

      Srpski Ilija,da ti se ne rugaju ustaše i balije.Gde su Srbi iz Mostara,Sarajeva,Sanskog Mosta...

  8. Masha says:

    Bravo Lazanski, kratko i jasno. Postovanje.

  9. Kulak says:

    Jugoslaviju je uništio HRVATSKI NACIONALIZAM.Da nije bilo HRVATSKOG NACIONALIZMA Jugoslavija bi sigurno postojala i dan danas.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u