МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Ко још верује Американцима?

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Ко још верује Американцима?

28 фебруара 2016

66183_lazanski.jpg.688x388-q85-crop-upscale_fПише: Мирослав Лазански

Које доказе Вашингтон може да понуди Београду а да јавност Србије поверује како амерички авиони заиста нису убили двоје претходно отетих српских држављана у Либији? Наиме, ако Пентагон тврди да су српскe таоцe претходно убили отмичари, па су онда накнадно пребачени и подметнути на место које је бомбардовала америчка авијација, таква теза има безброј лоших места. Да ли су то отмичари унапред знали коју ће локацију бомбардовати Американци, па су пребацили већ убијене српске држављане на то место? И шта би тиме отмичари добили? Двоје мање, или више, отетих и убијених људи у Либији, да неће то можда побољшати, или смањити „углед” отмичара-терориста?

Или су терористи-отмичари одмах кад су чули да су амерички авиони бомбардовали околину Сабрате пожурили да убију наше држављане и онда их мртве пребаце до бомбардоване локације? Немају другог посла? Или желе да се Американци извињавају Србима? Па су убили Слађану и Јовицу тако да изгледа као да су погинули у бомбардовању? Са толико и толико истовремених рана по телима? Или је у целу причу ускочила нека страна моћна тајна служба да би нашкодила нашим одличним односима са Американцима?

Ја апсолутно верујем лекарима са ВМА, јер бољих стручњака за ратне ране од њих и нема у овом делу Европе. Ако они кажу да су ране настале од последица бомбардовања, онда је то тако, па макар и Пентагон тврдио другачије. Изузев, ако отмичари-терористи немају своју авијацију и по потреби бомбардују логоре где држе отете цивиле.

Наравно, дозвољавам могућност да Американци нису знали да се на локацији коју су бомбардовали налазе и српски држављани. У том случају се каже: извините, грешка, платићемо обештећење породицама. Као што су учинили у случају бомбардовања зграде кинеске амбасаде у Београду у ноћи између 7. и 8. маја 1999. када су погинула и три кинеска новинара. Председник САД Бил Клинтон прво је говорио о „трагичној грешци”, да би неколико дана касније функционери Пентагона и ЦИА признали да је то била „двострука грешка” америчких обавештајних служби на темељу чијих података су и бирани циљеви. Од тада су САД исплатиле Кини 28 милиона долара на име одштете за уништену зграду амбасаде и 4,5 милиона долара члановима породица погинулих новинара.

Кина је светска суперсила и могла је да добије од Америке такво обештећење. Србија нема такву позицију, али ни случајеви нису исти. У Београду је бомбардована кинеска амбасада, што је било неспорно, у Либији су терористи прво отели наше држављане, скривали их, а онда су их амерички авиони бомбардовали. Американци сада могу да се „ваде” разним причама и да нам ради објашњења понуде разноразне сателитске фотографије и видео-снимке. Треба ли тим доказима веровати? Не, јер имамо искуство из агресије НАТО на СР Југославију 1999.

Случај воза у Грделичкој клисури најбољи је доказ како се монтира прича уз помоћ видео-снимака. Амерички борбени авион бомбардовао је воз број 393 на линији Ниш–Ристовац 12. априла 1999. у Грделичкој клисури. Објашњење генерала Веслија Кларка, команданта НАТО-а, било је „да је задатак пилота био да сруши мост, а када је пилот у делићу секунде схватио да на мост улази воз, више ништа није могао да учини, јер ракете су већ биле активиране и то је била колатерална штета”.

На конференцији за новинаре 13. априла 1999. НАТО је објавио два снимка са камера на бојевим главама испаљених ракета које су погодиле воз. Први снимак траје 4,304 секунде и има 129 слика, други снимак траје 5,438 секунди и има 163 слике. Но, НАТО је објавио видео-снимке само прве и треће ракете које су погодиле воз, снимци друге и четврте ракете нису објављени да би се прикрило време протекло између појединачних погодака. Снимци су скраћени, односно убрзани, и то нису реална времена између лансирања и погодака, без обзира да ли је реч о ТВ вођеним ракетама АГМ-130, или о „маверику”.

Биле су две очите „мањкавости” тих снимака: одсуство разних ознака које се појављују на видео-снимцима удара по другим циљевима и нелогичан крај видео-снимка који мора да се заврши „белином”,  јер је бојева глава експлодирала и уништила и камеру на њој. „Белине” на снимцима није било. Први видео-снимак од појаве локомотиве у кадру, од 1,688 секунди до последње слике пре поготка ракете у 3,970 секунди снимка, протекло је значи 2,282 секунде, што значи да је воз по НАТО-у прошао најмање 263 метра за 2,282 секунде, што значи да је воз у Грделичкој клисури ушао на мост брзином од 115 метара у секунди, односно 415 км на сат. Према „гугл“ даљинару то је још већа брзина, односно 153 метра у секунди, односно 552 км на сат.

И то је по НАТО-у био кључни разлог зашто пилот није уочио воз на мосту и зауставио лансирање ракета, јер српски возови иду 415, односно 552 км на сат. Машиновође, Бобан Костић и Горан Микић су касније изјавили да је воз ишао 65 км на сат. НАТО је на конференцији за новинаре 5. маја 1999. изјавио како је гађан мост „Капитарци”, односно то је био мост Копитарце код Владичиног Хана, двадесетак километара северније од моста у Грделичкој клисури. Фотографије приложене за мост Копитарце биле су фотке из Грделичке клисуре.

И какве онда ми доказе о трагедији наших држављана можемо да очекујемо од Вашингтона?

(Политика)

KOMENTARI



12 коментара

  1. bb says:

    Ja im verujem.Kina je zmaj od papira.Brojno ljudstvo i nista vise.A ovi sluzbenici su trgovali oruzjem to vec svi znaju.Onaj gore ne pita ciji pasos imas.Umlati te kao sniclu pa ti misli.

  2. SRBIN says:

    PROTEST 4 MART – NIŠ – Okupimo sve anti-NATO snage u Nišu! Pozivamo sve rodoljube, anti-NATO snage, sve građane Niša, Leskovca, Vranja, Prokuplja, svakog sela, varošice i opštine naše južne Srbije – da se u subotu, 4.marta okupimo zajedno na Trgu Kralja Milana u 16 časova i pošaljemo poruku da je ustao jug Srbije! Nakon velikog skupa u Beogradu, anti-NATO protest u Nišu je poruka vlastodršcima da se borba protiv okupacije širi celom Srbijom! Srbija nije NATO kolonija! VIDEO - https://www.youtube.com/watch?v=EhDDB4qOmlU

  3. pozuri polako says:

    Okupimo se u Nisu da bi pokazali monstrumu i svetskoj nakazi otkacenoj sa lanca,koja tumara svetskim prostranstvima, da smo ga prepoznali,da se vise ne moze da skriva iza bajkovitih prica o demokratiji, slobodama,ljudskim pravima. Okupimo se da bi im pokazali da su nistarije, ubice,jahaci apokalipse i da smo sve to prepoznali u maskiranom mutantu koji ima nameru da unisti planetu.

  4. SRBIN says:

    Stojanović sa „Srpske liste“: Glasali smo za Tačija jer nam obećao mesta u vlasti Okupirane teritorije – „Zamenik kosovskog premijera“ Branimir Stojanović ocenio je danas da je vreme za preuzimanje odgovornosti i da je dosta bilo izgovora kako se ne bi primenilo ono što je dogovoreno Briselskim sporazumom, kao i da je sada krajnje vreme za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Stojanović je za RTS izrazio očekivanje da će sada ratni zločinac Hašim Tači koji je sinoć izabran za „kosovskog predsednika“, a koji je učestvovao u svim procesima u Briselu, da preuzme odgovornost u vezi sa onim što je dogovoreno pred medunarodnom zajednicom, između ostalog i u vezi sa formiranjem Specijalnog suda i ZSO. „Očekujemo da se sprovede i ono što je deo koalicionog sporazuma oko naše zastupljenosti na ključnim mestima. Dobili smo garancije i očekujemo da se to sprovede“, istakao je Stojanović.

  5. bb says:

    Sto u Nis?Sta ima tamo?Na dedinje se ide,tamo je glava.

  6. MERI says:

    Amerikancima nije lako verovati, ali kad naprave kolateralnu štetu oni to obično i objave. Američke izjave se razlikuju u zavisnosti odakle stižu: Pentagon je rekao najpre da dvoje srba nisu poginuli od njihovog bombardovanja. Zatim je američki ambasador rekao da se ogradjuje od izjave Pentagona i da američka administracija (civili) ima drugačiji stav!?!?! Ko je bombardovao u Libiji i ko je od amerikanaca tamo neposredno- američka vojska. Što se tiče američkih civila pitanje je da li njih uopšte sada ima u Libiji,jer je američka ambasada u Libiji zatvorena 2014.godine. Možda su u nekoj meri prisutni jedino pripadnici CIE ili neke njoj slične organizacije. Čudno je to što je u pitanju jedna zemlja, a dva različita izveštaja u startu. Znači uvid i dokaze šta se tamo stvarno desilo najverovatnije najpre ima Pentagon (vojska). Sve zavisi kakve dokaze još iznesu nakon završene istrage, koliko su ti dokazi uverljivi.

  7. U R O S says:

    Mediji: Đurić predao Tačiju "neki pisani dokument" Priština -- Zamenik premijera Kosova Hašim Tači sastao se u jednom restoranu na periferiji Prištine sa direktorom vladine Kancelarije za KiM Markom Đurićem. To je prenelo više medija na albanskom jeziku. Prištinski dnevnik "Zeri" i portal "Infokus" naveli su da je Đurić Tačiju predao neki pisani dokument u kome, navodno, stoje zahtevi koji su nadoknada za glasove koje bi srpski poslanici dali Tačiju na vanrednoj sednici Skupštine Kosova kako bi on bio izabran za predsednika Kosova. Isti izvori naveli su da se Đurić sa Tačijem sastao prilikom povratka iz Goraždevca. Predsednik Srpske liste Slavko Simić rekao je juče za agenciju Beta da je na jučerašnjoj sednici Prdsedništva Skupštine Kosova zahtevao da koalucioni partneri Srpske ispune svoje obaveze iz koalicionih sporazuma, kao i iz Briselskog sporazuma.

  8. SRBIN says:

    Kампања је већ увелико почела. И то како је почела!? Једна од кључних карактеристика је организовани удар на патриотску опозицију. За свега две недеље појавило се седам текстова пет различитих аутора на ову тему. Више је него очигледно да се акција координира из једног центра. (Можда тај центар има стари српски назив - Деливери јунит?) А шта то значи? Систем "деливери јунит" (у преводу "јединице за испоруку") формиран је почетком године на основу некадашњег модела рада кабинета британског премијера Тонија Блера који функционише помоћу тимова који су задужени за повезивање свих институција које су ангажоване на истим пројектима. Овакав модел уређења кабинета премијера је израђен на основу ангажовања консултантске куће "Tony Blair Associates", чије су трошкове ангажовања у Србији покрили Уједињени Арапски Емирати. Главни координатор пет стручних тимова у оквиру система "деливери јунит", формираних у кабинету премијера Србије Александара Вучића, је, према незваничним сазнањима, изабран, али представници власти његово име још држе под велом тајне. Поготово ако се овој акцији додају и драматичним тоном интониране изјаве Зоране Михајловић и Ивице Дачића како ће се „позабавити“ патриотским снагама „због будућности наше деце“, односно да су то партије које шире „опасне идеје“. Тако дођосмо до тога да је залагање за чвршћу сарадњу са Русијом „опасна идеја“. Тешко је сетити се да је тако нешто организовано против ванпарламентарних снага у историји модерне Србије. Још је теже назрети због чега се то ради, ако анкете јавног мњења тој политичкој групацији дају 6-8,5 посто. Посебно ако се има у виду да су, судећи по изјавама челника овог савеза и свих до сада публикованих ставова, представници овог блока много више удаљени од еврофанатичне опозиције, него од делова власти који, макар и само вербално, показују неку жељу за формулисањем политике која ће Србију очувати као суверену земљу, којом ћемо се више ослањати на искрене савезнике у свету. Углавном, намећу се два одговора. Први је да патриотски блок стоји много боље него што то анкете показују и да се режим уплашио. Други је да се (стара-нова) власт спрема за ново непочинство у Народној скупштини и да им због тога сведоци не требају. Без присуства посланика који ће се супротставити споразумима из Брисела или „IPAP аранжману“ са NATO, све је глатко пролазило кроз Народну скупштину претходне две године. Барем што се формално-процедуралне стране тиче. Сигуран корак у нове „победе“, са поштеним и провереним кадровима – за добробит Србије Нико да постави питање уставности, да уложи амандман, да користи легитимно право опструкције усвајања одређених решења, како би макар скренуо пажњу јавности на штетност одлука које се доносе. Шта то још може бити учињено у наредним годинама? Прва ствар се везује, наравно, за Косово. Без обзира на све покушаје да се од шире јавности сакрије, Поглавље 35 је врло јасно. Као и сви претходни документи који су долазили из Брисела и Берлина. Од Србије се очекује да потпише „правно обавезујући“ споразум са лажном државом Косово, који ће подсећати на споразум између две Немачке. Такав споразум би отворио врата чланству такозване Републике Косово у ОУН, после чега ће питање билатералног (не)признавања постати ирелевантно. Да се ка овом сценарију, показује и последња изјава председника Николића како је Београд спреман да и даље „признаје посебност Косова“. Друга ствар се тиче уласка Србије у NATO. Када је о наступу NATO на Балкану реч, у наредних годину и по дана нас очекује жесток притисак. Србија није само занимљива као евентуална чланица, већ и као страна која неће правити проблем око пријема БиХ или војних акција Алијансе у источној Европи (читај: против Русије). Теме чланства у NATO и потписивања „завршног споразума“ са Приштином су међусобно повезане. Уколико дође до првог, треба брзо очекивати и ово друго,НАТО секретара је аеродрому лично дочекао Вучић, са погачом и суљу – као со су нам потребни. Трећа ствар је нови пакет споразума са ММФ-ом и уопште наставак погубне економске политике. Оно што се формално називало опозицијом је било спремно да поставља питања Вучићу о суштински безвезним ставкама расходне стране буџета (шта то мења у нашој економији ако Влада има пар десетина возила више или мање или ако потроши пар милиона динара годишње на путовања!?), док се ММФ није смео узимати у уста. Наравно, зато што се ради о „клијентима ММФ-а“, заступницима исте политике, коју су од 2008. спроводили Мирко Цветковић и Млађан Динкић, а данас то чини Александар Вучић. Ни та тема уопште није отварана у Народној скупштини током претходне две године, као да о томе и нема шта да се расправља. Какви су резултати те политике? Војислав Коштуница је отишао и иза себе оставио 8.78 милијарди евра дуга (да подсетимо, када је дошао на чело Владе Војислав Коштуница, дуг је био око 12 милијарди), Мирко Цветковић 15.4, а данас је то невероватних 25.2 милијарди (од тога, република Србија дугује 24.8 милијарде, а јединице локалне самоуправе 430 милиона евра). Само за последњих годину дана дуг је повећан за 2 милијарде евра (при томе, у последњих годину дана је смањен дуг јединица локалне самоуправе). Иако је Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у бруто друштвеном производу ограничено на 45 одсто, данас он износи 75,5 одсто. Оно што се дешава у Србији, по свему подсећа на Грчку, у којој се упркос све жешћим мерама штедње дуг све више повећавао. На крају, Грци ће успехом прогласити када дођу до фазе стагнације дуга, а стагнација ће бити обезбеђена продајом све преостале имовине. Са овим су итекако у вези и све мере које већ трећа српска влада упорно примењује, а које не дају никакве макроекономске ефекте. До сада је страним инвеститорима дато преко 1,5 милијарди евра подстицајних средстава, а да при томе није покренута расправа о ефектима тих потеза. И што је занимљиво, ММФ ће тврдо инсистирати да се смањују плате за по 1.000 динара, али ових 1,5 милијарди евра неће ни приметити. Ово је само један пример. И разлог да се у Народној скупштини о свему отвори расправа. Наравно, ако има ко да је отвори. Отуда и притисци на патриотске снаге. И отуда помоћ Александру Вучићу и његовим телалима од Соње Бисерко. Јер, како рече она, да парафразирам, највећа опасност на следећим изборима је да се врате „назадне снаге“ које подржава СПЦ. Отуда вероватно и брујање политичке чаршије да је у следећој републичкој влади већ виђен Борис Тадић, а у покрајинској Ненад Чанак. Они у свему ономе што може да уследи нису „незгодни сведоци“ већ „пожељни сарадници“. Они нису „назадни“, већ баш „напредни“.

  9. SRBIN says:

    Вучић, ајде лепо да признаш Србији колико си пара узео од шиптарске нарко-мафије да изгласаш Тачија за председника.Медији у Приштини извештавали су да су се вече уочи избора сусрели Марко Ђурић и Хашим Тачи. и том приликом је обезбеђење Тачија пребацило у кола Марка ђурића 5 кофера пара. – И та чињеница иде у прилог да је Тачи изабран на Вучићев миг. Дакле, у предвечерје гласања Тачи и Мустафа срели са Марком Ђурићем и да су се тада договорили

  10. Lazanski says:

    Ako je mogao jedan Gandi da izbaci engleze i Indije onda i Srbi mogu sve svoje neprijatelje izbaciti iz Srbije jednostavnom metodom,Dakle,,ne komunicirajte na bilo kojem nivou sa zapadnjacima,,,ne kupujte njihovu robu,,ne prikaujte njihove filmove na TV...a svi oni koi to rade oznacite ih kao izdajice,Takvima lijepite naljepnice na kola,,,stanove ,,stavljajte im u postanske sanducice upozorenja da svojim ponasanjem rade protiv svoga naroda i drzave,da takvim ponasanjem vode svoju djecu u ropstvo.Oni koji imaju kreativan mozak neka nastave razmisljati dalje u ovom tonu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u