МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: СРЕЋНА НАМ НОВА 2018: Чека ли нас после хладног и „прави“ рат

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: СРЕЋНА НАМ НОВА 2018: Чека ли нас после хладног и „прави“ рат

26 децембра 2017

Пише: Мирослав Лазански

Командант америчких маринаца у Норвешкој, а они су тамо стигли први пут после Другог светског рата, генерал Роберт Нелер изјавио је да 2018. година доноси рат. Истина, он не би волео да се његова прогноза покаже тачном, али по његовом мишљењу, ствари око Русије и Северне Кореје иду у том правцу.

Истовремено и генерални директор „Збербанке“, господин Герман Греф каже за „Фајненшел тајмс“ да ако Запад, у оквиру нових економских и финансијских санкција, избаци Русију из система СВИФТ, онда ће онај хладни рат којег се сећамо бити само обична дечја игра. На те две изјаве крајем ове одлазеће 2017. године иде и одлука Вашингтона да Украјини испоручи америчке противоклопне ракете „џавелин“, што је у Москви дочекано с упозорењем да је „црвена линија“ такорећи додирнута, или прекорачена. Што не може да ублажи ни најновија изјава Сергеја Лаврова да „између Русије и САД неће бити нове гвоздене завесе“.

Чињеница јесте да НАТО шаље нове трупе на границе Русије, чине то и Немци. И на јужном крилу НАТО-а, у Бугарску и Румунију треба да стигну нове НАТО јединице. У Румунији је већ оперативан амерички антиракетни штит, у Пољској се штит убрзано гради. Русија се убрзано војно опкољава, а амерички председник Доналд Трамп наводно је незадовољан уговором о нуклеарном разоружању СТАРТ-3, који, ето, више одговара Русима. Ако то није тактика бизнисмена да се подигне цена у будућим преговорима са Москвом, онда је то само потврда да ресетовање односа између Русије и САД неће ићи ни лако ни брзо. Јер, и Владимир Путин може да каже да је Русија незадовољна америчким једностраним изласком из споразума о АМБ из 1972, или изградњом антиракетног штита у Европи, или појачаним присуством снага НАТО-а директно на руским границама, где су се постројили управо они који су се тамо постројили и 1941. године.

Заправо, у Москви је још пре три године јасно речено ко је главни непријатељ Русије: НАТО. Потврђена је и ранија ставка у руској војној доктрини по којој Русија задржава право да на конвенционални напад на њене интересе и територију прва употреби нуклеарно оружје, чак и против неке земље која сама не располаже атомским оружјем. За оне који још нису ушли у ексклузивни клуб потенцијалних мртваца, ето прилике да се мало освесте и размисле. Има још времена, ако има памети.

Москва је јасно рекла да ако не дође до договора о новом америчком антиракетном штиту у Европи, ако не буде америчких и НАТО гаранција да није уперен против Русије, Русија ће бити присиљена да одговори војним контрамерама. Из САД Русији још нису дате те гаранције, а нема ни става о некој заједничкој америчко-руској сарадњи око тог антиракетног штита, о заједничкој контроли тог будућег борбеног система има још мање наговештаја. Сви досадашњи предлози Москве у том правцу су одбијени. Американци чак најављују и излазак из споразума о ракетама средњег домета.

Русија нови амерички антиракетни штит у Европи, па и у Јужној Кореји, доживљава као претњу сопственој безбедности из неколико разлога. Као прво, локације тог новог америчког антиракетног система изазивају сумњу у Москви да Американци желе да деградирају руски офанзивни интерконтинентални ракетни потенцијал смештен на копну у функцији руског узвратног нуклеарног удара. У територији нуклеарног рата она страна која има могућност да осујети противников узвратни атомски удар може да се нада да у нуклеарном рату може и да победи, чиме је директно провоцирана у некој кризној ситуацији да прва и прибегне употреби атомског оружја. Ако имате ракете близу руских граница са којима можете да обарате руске интерконтиненталне пројектиле, онда сте у ситуацији да имате огромну предност у евентуалном атомском сукобу, имате „вишак“ времена не само за први удар, већ и за други. И не само то, контејнери у којима би требало да буду те америчке ракете пресретачи других ракета могу врло брзо да се напуне другим пројектилима, односно балистичким офанзивним ракетама.

Дакле, Украјина, Балтик, Румунија и Бугарска само су завршетак дугогодишње политике опкољавања Русије базама НАТО-а. Врло опасна игра по европски и светски мир.

Срећна нам Нова 2018.

(Sputnik)

KOMENTARI



5 коментара

  1. maksim says:

    ...uzmite perfeks papir bice Vam lakse,strucnjace Lazanjski...

  2. PRVA LINIJA says:

    A STA MI CEKAMO, ODMASCUJ CEVI, BARUT NA SUVO, TIHA MOBILIZACIJA I MASOVNA OBUKA DA DOCEKAMO SPREMNI GOSTE, POGACA, SO I BAJONETI U DUHU TRADICIJE NASEG NARODA, DOSTA VISE ZULUMA ALI PRE SVEGA POHAPSITI I OCISTITI DEDINJE, SENJAK I VRACAR INACE DZABA SVE

  3. Ognjen says:

    И онда се појави Т 34 и самеље леопарде и помлати швабе. А иза њих иду каћуше о који нису ни сањали.

  4. MI says:

    Najopasnija je meka politika. Prvi udarac zadace pametniji i pripremljeniji. Jadne li su evropske zemlje Nemacka, Poljska i jos poneka nebitna. Siguran sam da im je dosao definitivan, ali brz kraj. Ceka se samo da ukrainska vojska izadje na otvoren prostor, da ne stradaju Rusi.

  5. goran says:

    Rusija vodi kukavicku politiku, ona ceka da bude napadnuta, pa da posle kuka. Slovenska posla. Umesto, da odredi krajnji rok za ukidanje Natovih vojnih baza na njenoj granici. Ukoliko Amerika to ne uradi do juna 2018, pocinje bombardovanje jedne po jedne baze. Datum ce biti tacno najavljen, tako da ljudi mogu da se sklone. Dovoljno je da jedna baza ode u vazduh i Amerima ce biti jasno sa kim imaju posla. Ovako, Rusi sluze samo za sprdnju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u