„Mој колега ђе си синоћ био кад је мене колац ударио“

„Mој колега ђе си синоћ био кад је мене колац ударио“

6 јула 2016

vesna-veizovic 5676Пише: Весна Веизовић

Капирам ја да је омладина пуна енергије, да хормони бујају и да већина баш у некој кафани, кафићу, ноћном клубу или сплаву проналази место за своје пражњење, или пак пуњење, има нас разних.

У Београду ми је рецимо задњи излазак био 30. децембра, можда пре две године. Супруг и ја били смо у Irish pub-у. Кући смо стигли чак у пола четири, али не јер смо се задржали у кафани, него јер смо пропустили последњи ноћни бус па смо од „Лондона“ ишли пешке до Чукаричке падине.Нећу сада оно „е да знате само како је било док сам ја излазила…“ и сличне фразе. Пре свега јер још нисам потпуно одустала од излазака, иако су се некако временом свели на два / три годишње.

Провод за памћење, никад га нећу заборавити, сигурно.

Но, зашто све ово?

Дођемо у Бајину Башту на одмор од буке, брзине, у место где и дан и ноћ неким чудом трају скоро дупло дуже. И ПУФ!

Неко је отворио кафић буквално преко пута наше куће, који, чини ми се ради и дан и ноћ, а да мука буде још већа са друге стране куће која се налази на раскрсници отворена су још два кафића за љубитеље истих антимузичких праваца. Тик уз кућу налази се и чувени сељотека радио након чијег упражњавања после неколико сати нећете ни најмање мислити да је чудно креснути тетку, стрину, истући жену, побити старе родитеље и сл.

Након два, три дана „лудих ноћи“ сазнадох да су мештани тај тројац у чијем се самом средишту нађосмо назвали – „Бермудски троугао“. Стварно није чудо да сам сваки дан мислила да је петак. И то не само јербо је у Башти петак пијачни дан па се браћа од преко Дрине скупе по чаршији и лумпују по овдашњим кафанама, него јер су сада ту сваки дан.

И они, и ови овдашњи, удруженим снагама, ваљда од силне немаштине и јада не избијају из кафана, а по некој слободној процени са јако мало субјективности рекла бих да од свих градских кафана ова „наша“ најбоље ради.

Већ треће ноћи око пола три, када се музика „стишала“ али док су неартикулисани звукови и даље упорно и врло гласно допирали, схватила сам све оне бабе „сателите“ које су ме некад нервирале дочекујући ме у рану зору са прозора. Ухватих себе како им сада климам главом у знак разумевања. Чини ми се да бих са баба Савкицом могла под руку па у полицијску станицу да их питам кад ће „већ једном почети да раде свој посао и спасити нас поштене људе од разуларене омладине“, како зна рећи.

Иначе, имам могућност да се концентрацијом на неку одређену ствар потпуно искључим од спољњег света, али кад на сваки 15 минута неко закука, пукне флаша, чаша, крену неки звукови за које нисте сигурни ни да ли су људски, тешко је искључити се. Поготово што је све набројано само почетак загревања и то већ око 16, 17 часова поподне. Да не говорим о „турирању“ на кривини и врисцима који се при том испуштају, тад већ истрчавам на терасу ужаснута и са најгорим помислима. Око 20 часова је „највеселије“ тад већ хорски певају.

Око 22 часа креће јечање, хорско певање, кукање, јечање, плач, све врсте плача, све врсте смеха… И таман се мало ситуација смири кад се неки грлати делија кога су речи песме о Мари која је отишла у Немачку због папира толико погодиле па повиче из све снаге: АЈОООООООЈ МАРООООО!

И ту се хаос почиње: у тренутку се баце три четири чаше, флаше, не штеди се на амбалажи (ваљда није повратна), па кад лом стакла пресече, они сви грлати закукају уз Гару: „Не знају Швабе шта барабе раде, гурају бабе уз тарабе.“

И то су само делићи стихова најодвратнијег антимузичког жанра у народу познатог и као „гара“, изврнути крајишки звуци који без потребе употребе сублиминарних порука или скривених нота, омладину гурају у чист промоискутитет и нагоне на све врста разврата.

Осим што се веселе гурању баба уз тарабе, ништа мање не уживају ни у деловима те или неке друге гаре, не знам на основу чега их само разврставају, јер да су се некад бавили Маркиз де Садом, јасно би препознали да су у питању на мало гејачки начин препевани његови романи. У „гарама“ има свега, од младог меса од 10 лета па до баба од сто година.

Сви ми имамо обичај да кажемо како је Запад најкривљи када је у питању искривљени морал и промоција неких антипатријахалних вредности. Након слушања ових речи које тешко могу и на један западни језик да се преведу, мораћу да то урушавање вредности и то врло прогресивном методом која није прошла ни кроз феминизам, ни геј параду, ни промоцију свих врста слобода, припишем тим гејачким стиховима које се налазе у свим врстама „гара“.

Омладина која одраста уз стихове попут:

„Ја сам иш’о и опет ћу ићи
туђој жени, па шта буде мени
волим плаве, црне и гараве
смеђе, риђе и све што наиђе“,

или

„Не питај ме гаро ђе сам био
цијеле ноћи у кафани пио
ала волим виолине струне
па ми младост у кафани труне“,

или пак

„Пијем пјевам не спавам по ноћи
мој животе докле ли ћу моћи
пијем пјевам и помало лолам
немам жене и ја тако морам“

као и :

„моја мала оће да се уда,
све спремила само нема куда!
сад се цуре удају на рате,
удају се па се кући врате.“

временом усваја наведене навике, од којих су све најблаже речено самоубилачке и убилачке. Речи песама гаре обилују развратом, жељом за пићем, самоубиствима, убиствима, преваром, тучом, сексуалним односима са било ким, па чак и хомосексуалним када нема никога. Главни ликови песама су вазда неке барабе, швалери и алкохоличари који су главне „баје“ у друштву и који су поштовани управо због свих могућих негативних особина.

Таква омладина и не може да има поимање о породичним вредностима, браку о поштовању породице и жене. Између осталог вероватно је да је и то један од разлога све већег броја распалих бракова по мањим срединама. Јер међу Србе се најбоље прима музика, а овај правац је за сада непревазиђен по питању речи и порука које се тиме шаљу.

Занимљиво је да ову врсту музике слушају и девојке, па чак и девојчице које врло срчано певају песме о насиљу над женама, па кажу:

„Немој, гаро, реци па слагати
бараба ће косе почупати
немој, гаро, варати бећара
од бећара добићеш шамара“,

или

„Испред куће метар дрва,
ти си моја љубав прва.
Мала моја дођи да свирамо малкице,
ја док свирам ти ми скини гаћице.“

Од велике конкуренције и све више „песама“ буквално сваки стих, свака проста реченица одише безобарзлуком и позивом на нешто промосикутнетно и ненормално. Ипак, без „крвавог“ алкохола, ништа:

„Готов је, готов је, убиће га жена
уш’о је у трећи картон Хајнекена
Алкос, алкос нема перспективу
добар човјек, донеси му пиву

Дрхте руке око моје плаво
ој ракијо однио те ђаво
Млад сам момак велика је штета
што по мозгу ракија ми шета

Дуни вјетре мало преко јетре
Умријећу од бола
Изгорјело све од алкохола“.

Првак овог музичког правца, који највише подсећа на крајишку народну музику, најпрје је био Баја Мали Книнџа који је кроз полупатриотске песме радикалско – гибаничарског типа из БиХ ушао у Србију и касније полако уводио у своје ауторске песме комерцијални неморални спој свега и свачега, а који су затим попримили многи други. Као што су Гоци бенда, Зоран Кулин, Калач и безброј других, а који без икаквог оправдања своју „музику“ називају „етно српском музиком“. Наравно, ништа мање не одударају ни остале мало познатије „звезде“ народне и поп музике у чијим песмама такође има свега и свачега.

Ваља напоменути да овај антимузички ранг није концентрисан само на мале средине, врло популаран је и већим градовима, али и у дијаспори. Па замислите сада када неки изгубљени Србин поведе пријатеља странца на концерт неког од набројаних „певача“ и објасни му стихове које наводно излазе из уста девојке са србског села:

„Зашто мене савјетују жене,
кад су жене још горе од мене.
Зашто мене савјетује тетка,
кад је тетка шупља ко решетка.“

Описа српских девојака са села има безрбој, и углавном се у свет шаље слику о нашим девојкама као о безубим глупачама,неписменим пропалитетима и нимфиманкама које радо шире ноге сваком ко их пита, срљају у инцесте и сличне ужасе, што се да прочитати из неколико следећих примера:

„Моја мала нема предњих зуби,
кад је љубим мене пропух уби.“

затим:

„Ти си мала ко и своја нана,
дизала си ноге до тавана.“

А да сва ова морбидност добије на тежини, ови заостали мозгови у својим „песмама“ обилно су помињали Бога, свеце, анђеле, цркву, и све то у виду неких мини „молитви“ које се опет односе на што више алкохола, што више жена, што више оружја, туча, раскрчених путева до швалерки и слично.

У најмању руку све ове песме типа „гаре“ су богоскрнављење и удар на породицу као основу људског друштва, жене, омладину, једном речју на будућност.

Немојте се ни заваравати да су ове речи “ само музика ко музика“, напротив ово је врло тежак удар на психу омладине али и старих који у овим „песмама“ виде образац понашања и усвајају га. И не говорим у будућности, већ у садашњости, такав образац живљења и односа према свему осталом је већ усвојен.

И ко је крив за то?

(Васељенска)

KOMENTARI



11 коментара

  1. kosovac says:

    Ова Весна Веизовић се буни без разлога. Када је она била млађа, Срби су певали песме Халида Муслиновића, Мерлина....... Сада неке полупристојне, али бар српске. Могу да замислим како би јој било када би сада запевали једну песму која је од када она још није рођена: „Кад сам била мала, танко сам пишала, а сад богу хвала, као из бокала“.

  2. krneta ilija says:

    bolje da gledate sto vucic radi od vas nego kafane omladino ludih godina

  3. Светло таме says:

    Па шта ако и Весна зна да погреши, шта ако погреши јер је бесна што јој ометају мир око куће? Ипак је ревносно слушала, а можда и позвала неког да јој нарецитује ове "дивне" стихове. Зато и промаши целу ливаду и стрмекну се у поток. Увек је било оваквих песмица, и нису данас ништа ни шире ни боље ни горе. Ето косовац нам дао пример. Али Весна је Весна. Оштро перо и оштар мозак, само ме занима да ли се десила нека промена код анти-еу родољубиве Весне? Јел то на мала врата оправдавамо ријалити или разорни утицај запада на Србију? Јел то покушај Весне да се извуче, тврдећи отворено да нисмо у праву што оптужујемо НАТО државе за распад српског морала и растур српског друштва? Пратићемо Весну од данас мало са резервом.Јел то резултат неколико привођења код ЕУ српских инспектора специјалаца? Да ли је Весна уцењена? Рекао бих да јесте.

  4. Лазар says:

    Весна, џаба просипаш бисере пред свиње. Прочитај коментаре па ће ти ствари бити још јасније...

    • Лук и сендвич says:

      Лазаре, прочитај твој коментар а онда и веснин текст. Ако не нађеш макар трунку јавног рекламирања шунда кога весна критикује,дакле кроз увијену форму критике, онда си у праву. Овако детаљно писање као што је весна заиста изненађујуће и неочекивано написала, је уствари једна велика реклама баш за оно што критикује. Ја сам читао много од весне али овај чланак је врло сумњив и врло чудан. А такве песмице су уобичајене свуда у свету. Кад се сакупе на једно место, онда су чиста пропаганда. Ето, пре ће бити да је весна свесно или не, ипак направила медвеђу усчлугу свима нама. То што сте ви прогутали овај текст здраво за готово, није добро за вас.

  5. Pitagora says:

    Mladu publicistkinju Vesnu pratim s vremena na vreme, neredovno dakle. Ovaj članak, na primer, tek danas sam pročitao. To sa čim se ona suočila, što je nju užasnulo, postoji u narodu oduvek, od dionizijskih svetkovina do današnjih dana, ne samo u našem, nego u svakom narodu. Ako ne verujete meni, uzmite pa čitajte Rablea, a to je već nekoliko stotina godina staro...Samo što sada, u vreme kada nam ozbiljno preti nestanak, najpre duhovni a zatim fizički, tim redom, nikako drukčije, sve te bahanalije imaju očajnički prizvuk, a nikako dionizijski, bahantski, pa čak ni orgijastički. "Gare" nam nije smislio zapad. To je naše. Odnosno, "njihovo" , a naše samo u meri u kojoj njih primamo kao deo nas (znate o čemu govorim; ne želim ovde da produbljujem već postojeću srpsku podelu na nas i one preko Drine). Slatko sam se nasmejao kada je moj novopečeni prijatelj i kolega komentator, "kosovac" naveo pesmicu, "kad sam bila mala...itd" Ne treba to tako srcu primati. Vuk Karadžić je skupljao erotske narodne pesme, i ta je zbirka dugo čamila u arhivama SANU, dok se neko osmelio da je ustupi Komneniću, koji je objavio pod nazivom "Crven ban" u Prosvetinoj ediciji Erotikon, čiji je osnivač bio ("Sve tičice lepo poju, ali kos, ali kos, i domaćin dobro j..., ali gos' ali gos'"). Nego, ostavimo to..Da bi se na ovu temu reklo nešto što ima smilsa, moramo se pozvati na ljude koji su dobro poznavali ovaj svoj narod a istovremeno su bili intelektualci od formata. Zato ću ovde podsetiti na Žiku Pavlovića, reditelja i pisca, i na Petra Džadžića. Žika je napisao knjigu eseja "O odvratnom", gde navodi i pesmu negde iz zaječarskog kraja, odakle je i sam poticao: "Popadija kozu muze, vidi joj se pola guze, i od pice trepavice"..To je narodno viđenje erotskog, a ako je praćeno urlanjem i lupanjem i razbijanjem cele noći, do svanuća, onda je to stvar javnog reda i mira a ne samo i ne pre svega primitivizma. Da li su autori "gara" čuli od naroda nemoralne poruke, ili su ih sami izmislili, pa ako ih narod čuje, on će se, nevin, time pokvariti? Mislim da na to nije vredno odgovarati. Petar Džadžić (eseji "Homo balcanicus, homo heroicus") kaže da sam narod pravi razliku između sebe, naroda, i izroda, dakle onoga što je iz njega, naroda, poteklo, ali ga se stidi, i hoće da naglasi distancu od njega.Žao mi je što nemam ni vremena ni interesovanja da opširnije pišem na ovu temu, ali sam samo nabacao nekoliko činjenica za moguće pravce razmišljanja. Mnogo pozdrava svima!

    • Логика можда says:

      Браво мајсторе. Сасвим довљно сте написали, иако мени не би сметало да читам још бар толико. Хвцала вам.

  6. 10 пара says:

    Са свим дужним поштовањем, господине косовац, ја никада у животу нисам певушио песме ни алида ни тог мерлина. За мерилина нисам никад ни чуо, док нисам прочитао у неким новинама пре десетак година, а не знам ни једну једину песму од било којег од ова два певача. Мало грешите када мислите да мас певаче некад, па чак и ове данас, СВАКО слуша. То није било тачно ни пре ни данас. Заборављате да 2/3 личности које требају да буду популарне, уствари најаве медији по програму и наредби, а млади као млади, без формираног укуса, бар 1/4 младих, онда навали ко мутава јер нико не сме да им каже да је то најобичнији шунд. Добро, тако слепо се понаша само 1/4 младих, онда друга четвртина већ има оформљен такав унакажен укус, а друга половина младих, верујте ми, уопште и не слуша те креације. Уоштавање је узело маха од када смо кренули транзицијом, и то усмерено уопштавање и јако је тешко данас бити паметан како зауставити удар на децу и омладину свега што нам намећу. Ето, чак и ви сте, верујем у брзини, подлегли "тренду" уопштавања ријалити живота.

  7. Жељимир says:

    Тако сам се слатко насмејао, свака част на тексту. Ја то гледам на други начин, јер то што су песме такве, накарадне, па шта? Као да их није било пре. Наравно, данас је музички избор доста, доста већи па зато можеш наћи свашта. Ја сам од оних који може слушати све у датом тренутку. То што се Весна нашла близу неког "ББ троугла" па драга Весна, ако хоћеш да се мењамо, јер је код мене тишина, тј. преко дана је уобичајена мелодика приградског дела где се чују кола, граје деце и људи, ... ал' зато вече кад ме закане мирис штале, то је већ милина :) Имам једну комшинку, која је из Београда и која свако лето долази у Б.Башту да се одмори и сећам се да пре када је долазила док сам ја био мали, стално нас је грдила зашто лупамо лоптом, шутамо лопту, деремо се, ходамо, ... јер она хоће да одмори пре подне, поподне, увече, ноћу... Научен сам да се не свађам са старијим, тако да се нисам свађао али нисам ни престао како она каже са буком :) Ево, као и сваке године она и даље долази, бука је и даље ту али се она више не буни, једноставно се навикла. Драга Весна, веруј ми да ћеш се навићи, можда чак и певушити неки хит, као што је и моја мајка певушила Ванземаљац, прави је мушкарац, па се ипак удала за мог тату.

  8. Garašanin says:

    Kakvi idiotski komentari.Samo potvrdjuju opravdanost i pogubnost onoga o čemu je žena pisala.

  9. Aleksandar says:

    Чланак је недоречен. Изостала је поента. Намерно или не, то је свеједно. И једно и друго је добро. Ако је намерно недоречен, онда се отвара полемика, што је добро. Овде је реч о примитивизму најниже врсте и то у нашем народу. Са примитивизмом нема погодбе. Нема прећуткивања, нема компромиса. НАРАВНО ДА СВОЈ НАРОД НЕЋЕМО МАЊЕ ВОЛЕТИ ЗБОГ ТОГА ШТО ЊЕГОВО ДНО, ПОНЕКАД У ОЧАЈАЊУ,КАКО РЕЧЕ ПИТАГОРА, ПОТРАЖИ СЕБИ ОДУШКА. Треба видети и светлу и племениту страну народа, и када то није лако. Навешћу један пример, а волео бих да их је више. Тај пример стално наводим. Када су биле поплаве, маја 2014, на једном пункту су тражили,хитно, сто људи. ЈАВИЛО СЕ ДВЕ ХИЉАДЕ.Међу њима је био и један мој млади рођак, студент из Панчева, од њега сам то и чуо. Дакле, није све тако црно. Када је реч о примитивизму, дну, вулгарности – зар политика није порнографска? Има ли шта ниже од ријалитија? Међу ноћним галамџијама већина вероватно није прочитала ни једну једину књигу. Мислите ли да већина политичара чита више?! С друге стране, погледајте само како на распродаји плану књиге с великим попустом, колико има посетилаца када су ноћи музеја, колико се слуша евергрин на програмима радија – примера има много. „Гаре“ су излив народне душе, тим младим људима следи освешћење једино „кроз неизмерне патње људске већине“ (Добрица), никако друкчије. Нисте ваљда мислили да се људи дозивају памети кредитима, инвестицијама,активношћу политичких странака итд. Странкама су они потребни такви какви су. Али себи, и нама, нису.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u