Највећа лаж титографије

Najveća laž titografije

28 oktobra 2016

2-sotirovic-2013-34t

Piše: Dr Vladislav B. Sotirović

U ovom tekstu bismo želeli da se kritički osvrnemo na osnovnu zabludu koja još od komunističkog preuzimanja (tj. preotimanja oružanim putem) vlasti prvo u Srbiji, a zatim i u ostalim delovima Jugoslavije 1944. g./1945. g. vlada među Jugoslovenima, a pre svega Srbima, o ulogama Josipa Broza Tita, njegovog partizanskog pokreta i Jugoslovenske Vojske u Otadžbini (Ravnogorski pokret) đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu na prostorima Jugoslavije.

Ovakve zablude, tj. bolje rečeno, svesno kreirane, podržavane i silom zaštićene laži, odnosno krivotvorine, o karakteru, akterima i njihovim ulogama u Drugom svetskom ratu 1941. g.-1945. g. u Jugoslaviji su naravno s krajnjim političkim predumišljajem plasirane od strane komunističkih pobednika 1945. g. kako bi se njihov osnovni vojno-politički cilj borbe – preotimanje političke vlasti nad čitavom zemljom oružanim putem u vidu revolucije, opravdao dobijanjem podrške od strane što širih narodnih masa svih jugoslovenskih naroda i narodnosti.

Međutim, pored ovog osnovnog, komunističko-partizanska revolucionarna borba u toku Drugog svetskog rata je imala i svoj krajnji ideološko-politički cilj – preuređenje posleratne Jugoslavije pre svega na anti-srpskim osnovama kako bi se stvorili optimalni uslovi za njen nestanak nakon koga bi jedini gubitnici bili Srbi i pre svega Srbija. Stoga nije ni čudno da je čitava politika KPJ/SKJ i pre i za vreme i nakon rata bila u nacionalno-političkom smislu pre svega anti-srpska i pro-hrvatska.[1] Ipak, za ovakvu anti-srpsku i pre svega anti-srbijansku politiku Broz i njegovo rukovodeće ne-srpsko kadrovsko okruženje su od samog početka rata pa sve do danas uspeli i još uvek uspevaju sa onoga sveta da pridobiju upravo Srbe, ali prekodrinske i crnogorske. Za vreme čitavog rata Srbija je ostala ogromnim delom anti-komunistička i pre svega ravnogorska.

Posleratne anti-srpske komunističke krivotvorine o karakteru Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, a pogotovo o ulogama zaraćenih aktera u njemu, su postale dogmatizovane do krajnje mere da su čak postale i zaštićene kao takve i slovom zakona kao što je to bio zaštićen i doživotni Predsednik SFRJ, tj. njegov lik i (ne)delo. Čitava povest Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije je ispolitizovana i falsifikovana sa ciljem da se Brozovi partizani prikažu prvo kao borci-patriote za oslobođenje zemlje od okupatora i njihovih kolaboracionista i kao drugo da se kao takvi prikažu kao jedini. Na ovaj način je Brozova državna titografija davala formalni moralni legitimitet njegovim revolucionarnim bojovnicima da sede na (totalitarnoj) vlasti nakon rata.[2]

U cilju falsifikovanja prave i istinite povesnice Jugoslovena u Drugom svetskom ratu Brozova titografija se služila najgrubljim sredstvima kao što su podmetanja lažnih dokumenata u arhive, uklanjanje autentičnih dokumenata iz arhiva, menjanje sadržaja originalnih dokumenata, pravljenje montiranih fotografija (photoshoping), teranje na svedočenja lažnih svedoka na sudskim procesima, iskrivljivanje statističkih i drugih faktografskih podataka, snimanje dugometražnih „partizanskih“ filmova zasnovanim na falsifikaciji stvarnog stanja stvari, nedozvoljavanje prevođenja knjiga i druge stručne literature kao i objavljivanjem dokumenata iz inostranstva koja je aktere događaja prikazivala u potpuno drugačijem svetlu nego titografija, itd.[3]

U narednim redovima bismo se kritički osvrnuli na najvažniju, tj. bazičnu, titografsku zabludu, odnosno falsifikat i laž, o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, a koju su državni organi Titoslavije planski inkorporirali u edukacioni sistem zemlje. Ovu laž su zatim smišljeno ubacivali u masovne informacione medije radi stvaranja tačno određenog ideološko-političkog tipa jugoslovenskog građanina sa ciljem razvijanja kolektivne antipatije prema Srbiji i rojalistički orijentisanim Srbima u Jugoslaviji. Na ovaj način su se indirektno razvijale i simpatije prema svim ne-Srbima i ostalim jugoslovenskim republikama, a što je za komunističko rukovodstvo Titoslavije bilo od krucijalne važnosti za dolazeće vreme u kome se ta zemlja bude planski rasturala kako bi se konačno rešila sva nacionalna pitanja jugoslovenskih naroda i nekih narodnosti na štetu Srba i Srbije. Stoga je jugoslovenskim državnim falsifikatorima povesnice Drugog svetskog rata od krucijalne važnosti bilo da se ovakve krivotvorine ukorene pre svega u Srbiji.

Bazična krivotvorina:

U Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji je postojao samo jedan oružani jugoslovenski pokret koji se borio za oslobođenje zemlje od stranih okupatora – partizanski pokret pod rukovodstvom Josipa Broza Tita

Činjenično stanje:

U toku Drugog svetskog rata su u Jugoslaviji postojala dva oružana pokreta, Jugoslovenska Vojska u Otadžbini (JVuO ili Ravnogorski pokret, četnici Dragoljuba Draže Mihailovća, rojalistički pokret) i partizanski pokret (Narodnooslobodilačka Vojska Jugoslavije) pod rukovodstvom KPJ i njenog genseka Josipa Broza Tita pored regularnih vojski stranih okupatora ili novoprograšenih država na ruševinama Kraljevine Jugoslavije.

Međutim, vojno-političke i ideološke motivacije ova dva pokreta su bile dijametralno suprotne i pre svega nespojive pa stoga nije ni moglo da dođe u toku rata ni do kakve fuzije ova dva pokreta koja su se međusobom razlikovala i po pitanju nacionalnog sastava komandno-rukovodećeg kadra. Ipak, i jedan i drugi pokret su imali jednu jedinu zajedničku crtu, a to je bila želja za izbacivanjem iz zemlje svih stranih okupacionih vojski, ali samo kao preduslov za realizaciju svojih ideološko-političkih pa i nacionalnih posleratnih planova i konačnih ciljeva. Stoga ova dva pokreta nisu mogla da funkcionalno sarađuju u nekakvoj zajedničkoj borbi protiv okupatora ni nakon formalnog usmenog dogovora o zajedničkoj borbi (sklopljenog između Tita i Draže) 19. septembra u Struganiku i (dopuna sporazuma na insistiranje komunista) 26. oktobra 1941. g. u Brajićima. Ovaj dogovor je prekršen od strane Brozovih partizana koji su još krajem septembra 1941. g. (dakle čitavih mesec dana pre dogovora u Brajićima) otpočeli direktne borbe protiv JVuO pokrećući tako oružanu boljševičku revoluciju u Zapadnoj Srbiji.[4]

Ovom prilikom ćemo dokumentovano i konkretno prezentovati samo neka od mnogobrojnih savezničkih priznanja koja je dobio lično Dragoljub Draža Mihailović kao komandant JVuO u toku samog rata kao i neposredno nakon njega za antifašističku borbu njegovih “četnika” i saradnju sa Saveznicima (naravno, Brozova titografija ova i ovakva dokumenta ne spominje):

  • Slovo britanskog ministra inostranih poslova, Antoni Idna od 24. septembra 1942. g. (Službene novine, br. 10, 24. novembar 1942. g., London):

Mislim da će mi svaki moj sunarodnik kazati danas, da je Jugoslavija već osvetlila obraz u ovom ratu…

Dobro uređene jugoslovenske vojske vode borbu protiv neprijatelja na sopstvenom tlu, pod neobično hrabrim vođstvom đenerala Mihailovića. To je jedna važna vojnička činjenica.

U ovom času neprijateljske divizije koje su preko potrebne na ruskom vojištu, ili potrebne na egipatskom vojištu, zadržane su borbom u Jugoslaviji…

  • Telegram generalu Mihailoviću kad je francuski general Anri Žiro primio komandu nad francuskim trupama u Severnoj Africi (11. novembar 1942. g. od generala Anri Žiroa, Komandanta francuskih snaga u Severnoj Africi):

Ponovo sam stupio u borbu protiv naših zajedničkih neprijatelja.

Vama lično i herojskoj vojsci želim u ovom trenutku da izrazim i podvučem tradicionalno bratstvo po oružju koje vlada između francuske vojske i vaše vojske.

Izražavam vam svoje najdublje divljenje.

Vaš herojski otpor, i vaši uspesi, probudili su i pokrenuli nacionalnu svest svih onih koji se bore protiv napadača.

Vaš otpor i vaš primer vode ka pobedi, koja počinje da se rađa.

  • Telegram generalu Mihailoviću od Alana Bruka, Načelnika britanskog generalštaba od 1. decembra 1942. g:

U ime carskog generalštaba ne mogu da propustim 24. godišnjicu od ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca, a da ne izrazim čestitanje za divne pothvate jugoslovenske vojske na Srednjem Istoku u ovom pobedonosnom času, nego i na vaše nepobedive četnike, pod vašom komandom, koji se bore dan i noć pod najtežim ratnim okolnostima.

Uveren sam Gospodine Ministre, da će uskoro doći dan kada će i sve vaše snage moći da budu ujedinjene u jednoj slobodnoj i pobedničkoj Jugoslaviji; dan kada će neprijatelj, protiv koga se zajednički borimo rame uz rame, biti satrven zauvek.

  •  Telegram generalu Mihailoviću od Samnera Velsa, Državnog podsekretara SAD-a od 4. januara 1943. g:

Vlada SAD-a ima potpuno poverenje u patriotizam generala Mihailovića i veliko divljenje za veštinu, istrajnost i hrabrost sa kojom on, i jugoslovenski patrioti oko njega, nastavljaju borbu za oslobođenje svoje zemlje.

Mi smatramo da vojna akcija, na koju se pozivate, predstavlja činjenicu u orijentisanju vođstva rata od strane Ujedinjenih naroda protiv Osovine.

  • Telegram generalu Mihailoviću od generala Dvajta D. Ajzenhauera, Komandanta anglo-američke vojske u Severnoj Africi od 13. januara 1943. g:

Američke oružane snage u Evropi i Africi, pozdravljaju svoju braću po oružju, odlične i hrabre vojne jedinice pod vašom odlučnom komandom.

Ti junački ljudi, koji su pristupili vašim redovima, u svom zavičaju, da bi neprijatelje izgnali iz Otadžbine, bore se s punom odanošću i samopregorom za zajedničku stvar Ujedinjenih naroda.

Neka bi im ta borba donela potpun uspeh.

  • Pohvalna naredba za sve francuske suvozemne, pomorske i vazduhoplovne jedinice, na dan 2. februara 1943. g. od strane generala Šarla Degola, Predsednika slobodne Francuske:

Legendarni junak, simbol najčistijega rodoljublja i najviših jugoslovenskih vojničkih vrlina, taj general [Draža Mihailović] nije prestao voditi borbu na okupiranom nacionalnom tlu. Uz pomoć rodoljuba, on bez sustajanja ne da mira okupatorskoj vojsci, tako pripremajući onaj konačni juriš koji će dovesti do oslobođenja njegove Otadžbine i celog sveta, rame uz rame s onima koji nikad nisu smatrali da se jedna velika zemlja može da pokori surovom zavojevaču.

  • Telegram za generala Mihailovića od 5. februara 1943. g. od Lorda Selborna, Britanskog ministra blokade (Ministarstvo spoljnih poslova, strogo poverljivo br. 37 od 9. februara 1943. g.):

Briljantno je ono što je general Mihailović učinio i još uvek čini. Imate razloga da budete gordi na njega. Čerčil je sad u Kairu načinio anketu kod svojih vlasti o akciji generala Mihailovića, i izveštaji koje nam je o tome poslao zaista su laskavi za generala.

Mi ćemo da mu doturimo pomoć u oružju.

  • Pohvalna naredba uz Orden Legion of Merit 29. marta 1948. g. od Predsednika SAD-a Hari Trumana:

General Dragoljub Mihailović izvanredno se istakao kao Glavni zapovednik jugoslovenskih oružanih snaga i docnije kao Ministar vojni organizujući i vodeći krupne snage protiv neprijatelja, koji je okupirao Jugoslaviju, od decembra 1941. do decembra 1944. godine.

Zahvaljujući neustrašivim naporima njegovih trupa, mnogi američki avijatičari bili su spašeni i bezbedno vraćeni na savezničku stranu.

General Mihailović i njegove snage, uprkos nedovoljnom snabdevanju i boreći se pod izuzetnim teškoćama, materijalno su doprineli savezničkoj stvari i bili sudeonici u izvojevanju konačne savezničke pobede.

Prilažemo i dva konkretna svedočenja stranih oficira koji su bili na jugoslovenskom ratištu:

  • Pismo narednika Majka Kula (Žan Kristof Buison, Heroj koga su izdali saveznici, Jagodina, 2006):

Moj avion je oboren nad Jugoslavijom 4. jula 1944. g. Četnici su nas spasili iz nemačkih kandži. U znak odmazde Nemci su iz jednog sela streljali desetoricu pročetnički opredeljenih seljaka, koji nisu hteli da odaju gde smo se krili.

Da li je moguće da su ti ljudi saradnici Nemaca?

Sa četnicima sam u toku 38 dana prešao 800 km. Usput su nam žene ljubile ruke i plakale na grudima za sinovima koje su im Nemci pobili, ili odveli u koncentracione logore, a kuće popalili.

Da li je moguće da su ti ljudi saradnici Nemaca?

Jednog dana smo prošli kroz Gornji Milanovac u kome je nekada bilo 3.000 stanovnika. Sem crkve, sve je bilo u plamenu jer su četnici bili napali Nemce.

Da li je moguće da su ti ljudi saradnici Nemaca?

Zahvaljujući četnicima evakuisan sam 10. avgusta 1944. g. zajedno sa 200 američkih avijatičara i ostalih Engleza, Francuza, Rusa i Italijana.

 Da li je moguće da su ti ljudi saradnici Nemaca?

  • Izveštaj koji je kapetan Moris Džon Vitu uputio Vinstonu Čerčilu (Žan Kristof Buison, Heroj koga su izdali saveznici, Jagodina, 2006):

Koliko je meni poznato ja sam prvi saveznički oficir koji je za vreme Drugog svetskog rata stupio u kontakt sa generalom Mihailovićem.

Ušao sam u Jugoslaviju 22. jula 1941. g., kao odbegli ratni zarobljenik. Sa Mihailovićevim borcima proveo sam skoro devet meseci, i to u Glavnom štabu generala Mihailovića. Kasnije sam 10 meseci bio zatvoren u Gestapou sa mnogim četnicima. Veoma dobro su mi poznate brojne operacije koje su četnici izvodili protiv Nemaca od sredine 1941. g. do početka 1942. g. Bio sam u Čačku kada su partizani napali snage generala Mihailovića i na taj način omogućili Nemcima da povrate grad u svoje ruke.

Spreman sam da se zakunem oficirskom čašću da je u vreme kada sam ga ja poznavao Mihailović imao potpuno probritanski stav i da su svi njegovi napori bili usmereni na isterivanje neprijatelja iz zemlje. Isto tako sam spreman da se zakunem oficirskom čašću da su ga u tome ometali partizani svojim napadima.

Đeneral Mihailović je bio omiljen kod naroda isto onoliko koliko su partizani bili omraženi. Znam da su snage Generala razmenjivale italijanske zarobljenike za oružje koje su koristili za borbu protiv Nemaca.

Znam da je postojala još jedna antikomunistička organizacija na čelu sa Kostom Pećancem, koja nije imala nikakve veze sa Mihailovićem, ali se zvala četnička. Oni su sarađivali sa Nemcima u borbi protiv partizana. Članovi te organizacije su me uhapsili i predali Nemcima.

Evo i mišljenja jednog savezničkog povesničara:

  • Britanski povesničar Trevor Roper o Mihailoviću:

Poštujem uspomenu na generala Mihailovića kao prvog vođu narodnog otpora nacistima u okupiranoj Evropi. Svojom hrabrošću on je dao primer koji je doprineo krajnjem porazu Nemačke, a dao ga je u najmračnijim i najmučnijim vremenima. Njegovo pogubljenje posle rata bilo je krupna i sramotna nepravda.

Na kraju da navedemo i priznanje iz same vrhuške komunističkog tabora kakvu su politiku Titoisti vodili prema Draži Mihailoviću i njegovoj JVuO:

  • Pukovnik Mihailo Đorđević, predsednik Vojnog veća Vrhovnog suda FNRJ (navod prema knjizi Miroslava Todorovića Sudija smrti):

U časovima obračuna samog sa sobom, znojna čela sam se prisećao svojih propusta vezanih za suđenje predvodniku četnika Draže Mihailovića, kobnih za našu sveukupnu sudijsku profesiju. Ni sada, u ovom samrtnom času, ne opraštam sebi potpis koji sam stavio na nalog za izvršenje te sudbinske presude, i to samo nekoliko sati posle njenog objavljivanja…

 Umirem grešan, bio sam običan sudija smrti…

Ovde bismo postavili i nekoliko konkretnih pitanja Brozovim titografima:

  1. Da li se sećate da je Josip Broz Tito dobio ikada slične pohvalnice iz Londona ili Vašingtona za borbu protiv fašizma?
  2. Da li ste videli na Titovoj sahrani ijedan jedini orden koji je ovaj samoproglašeni maršal dobio od bilo kog savezničkog predsednika ili komandanta kao što je to bio slučaj sa Dražom Mihailovićem?
  3. Da li ste pronašli ijedan jedini broj bilo kojih savezničkih velikotiražnih ili nekih drugih nedeljnika ili mesečnika posvećenih Josipu Brozu Titu sa njegovim likom na naslovnici za vreme samoga rata, a pre sklapanja “deal”-a sa Čerčilom 1944. g. kao što je to bio npr. slučaj sa njujorškim Tajms-om koji je čitav jedan broj iz 1942. g. posvetio Draži Mihailoviću sa njegovim likom na naslovnoj strani? Broz se takođe jedanput pojavio u Tajms-u za vreme rata ali tek 9. oktobra 1944. g. kada je bilo jasno na čijoj se strani bori, za koga i protiv koga, tj. pred konačnu okupaciju Srbije.
  4. Da li ste čuli da je iko od Saveznika za vreme samoga rata snimio bilo dokumentarni ili igrani film o Titu i njegovim partizanima koji se prikazivao u bioskopima za vreme samoga rata kao što je to bio slučaj sa Dražom Mihailovićem i njegovim četnicima o kojima su Amerikanci napravili bar jedan dokumentarni i jedan igrani film[5] (možda ih ima i više ali autor ovog teksta nije upoznat sa tom činjenicom) sa njihovim javnim prikazivanjima dok je rat još trajao (npr., septembra meseca 1944. g. članovi Mekdaulove misije pri Dražinom štabu su snimili dokumentarni film o Draži o čemu postoje i fotografije načinjene pri snimanju filma)?
  5. Da li ste čuli ili videli na fotografijama ili dokumentarnim filmovima da je i jedan jedini saveznički vojnik koji se u toku rata iz nekog razloga zatekao na teritoriji Jugoslavije manifestovao ulicama Velike Britanije ili SAD-a 1948. g. u znak podrške J. B. Titu protiv Staljina kao što su to uradili spašeni američki piloti od strane Dražinih četnika 1944. g. kada su za vreme sudskog procesa protiv Draže Mihailovića 1946. g. nosili transparente sa natpisom „On je nama spasao živote pomozimo mi njemu sada“ ispred jugoslovenske ambasade i konzulata u SAD-u?
  6. Da li ste ikada videli nemačku poternicu za Titom izdatu nakon one zajedničke sa Mihailovićem iz jeseni 1941. g. kao što je izdata poternica sa nagradom od 100.000 rajhsmaraka za Dražom Mihailovićem sredinom 1943. g?

Prof. Dr. Vladislav B. Sotirović

globalpol@global-politics.eu

© Vladislav B. Sotirovic 2016

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­––––––––––––––––––––––––––––

Napomene uz tekst:

[1] Videti opširnije u: Vladislav B. Sotirović, “Antisrpski karakter Komunističke partije Jugoslavije”,  Serbian Studies Research, Vol. 3, No. 1, Novi Sad, 2012, str. 73−88.

[2] O Brozovoj državnoj titografiji i njenim krivotvorinama videti u: Vladislav B. Sotirović, Na odru titografije (zbirka članaka), Viljnus: Štamparija Litvanskog edukološkog univerziteta „Edukologija“, 2012 (http://anti-titografija.webs.com).

[3] O titografskim krivotvorinama videti u: Miloslav Samardžić, Falsifikati komunističke istorije. „Četnička dokumenta“ koja su pisali komunisti i fotografije koje su montirali, Beograd: Una Press, 2010.

[4] Videti npr. svedočenje ravnogorskog kapetana Milivoja Obradovića, učesnika narodnog skupa organizovanog od strane ravnogoraca u selu Saranovu kod Kragujevca 12. oktobra 1941. g. na kome se okupilo oko 1.000 seljaka. Međutim, skup je prekinut upadom naoružanih partizana koji su razoružali i pohapsili ravnogorce (Dragan M. Sotirović, Branko N. Jovanović, Srbija i Ravna Gora (istorijski razvoj, Ravnogorski pokret, Šumadija 1941), Bosolej, godina izdanja nepoznata, str. 441-443).

[5] Naslov ovog američkog dugometražnog igranog filma je „Chetniks! The Fighting Guerillas“ u produkciji A 20th Century Fox Picture.

KOMENTARI



8 komentara

  1. milovan says:

    Sta drugo reci,nego bravo i sve cestitke na ovakom radu i borbi za istinu.

  2. Šumadija says:

    Odlično i veoma tačno!!!!

  3. Petar says:

    Video gostovanja Dr Vladislava B. Sotirovića; Veliki nacionalni kongres u selu Ba 1944:https://www.youtube.com/watch?v=gpZzqvbi92Q

  4. Šumadija says:

    Srećom Sotirović nije učesvovao na Jajarskom kongresu 29. novembra 1943. g. u bosanskoj vuko...ni.

  5. Jovan says:

    Sjajan tekst. Pravo u oko komunjarama

    • Lune says:

      Hm,hmm..a, kako su to,imperijalisti i fasisti, merodavni da se "odmeri", Titov antifasizam,,,i vrednuje "njihovo ordenje",,? ako se zna, da su oni,ortodoksni antikomunisti..koje je osujetio da se iskrcaju na tle YU, depesom "satercemo vas u more".a ne kao u Italiji i Grckoj, "goneci nemce",pobili u svakoj po,preko 100.000 patriota,partizana i komunista.. .(tockaaa)

  6. Jovan says:

    Kamarad Lune, nisu četnici sklopili sporazum sa Nemcima marta 1943. g. nego tvoji partizani, a sporazum je sklopljen kako bi se sprečilo savezničko iskrcavanje u Jugoslaviji

  7. Šumadija says:

    Lune je tipičan bot nove KPJ koji neće da nam kaže da su partizani pevali 1943. g. pesmicu "Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze" kao i da su pobili najmanje 70.000 civila u Srbiji nakon tzv. "oslobodjenja" na ime narodnih neprijatelja i saradnika sa okupatorom. A ti saradnici sa okupatorom i domaći izdajnici su bili upravo Brozovi partizani.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *