Највећи Шојић наше политике

Najveći Šojić naše politike

28 februara 2017

vladimir-dimitrijevic-4t

Piše: Vladimir Dimitrijević

UMESTO UVODA

Žalim što su neki moji sunarodnici ušli u posebno stanje duha, u kojima im se, kao beli miševi alkoholičaru, priviđaju razne stvari koje ne postoje, a za koje bi oni želeli da ih ima. Do dana današnjeg među izvesnim Srbima vlada ubeđenje kako Vučić, tobož, glumi da sluša Zapad, a radi za Rusiju, i kako će on to jednom pokazati i dokazati. Tako su se neki Srbi nadali da će se Nikolić kandidovati za predsednika Srbije, i pojačati „patriotsku priču“. Naravno da je svakom ozbiljnom, ko je godinama pratio život i rad Tomislava Nikolića, bilo jasno da on nema nikakve snage (a slabe je volje) da se bori za alternativu politici „EU ili smrt“, i da su njegove „srceparatelne“ izjave o tome kako ga neki u SNS-u ne vole, a on je ipak pun rodoljublja i raznih drugih ljudskih i političkih kvaliteta, samo retorička magla koja će se okončati epilogom zvanim „Tresla se gora, rodio se miš“.Jednostavno, ako je neko od srbskih političara bio sličan Srećku Šojiću, glavnom liku popularne TV serije „Bela lađa“, onda je to bio upravo Tomislav Nikolić. Ovo što sledi je samo podsećanje.

Dakle: na mesto predsednika došao je maja meseca 2012, posle izbora za koje je sam, posle prvog kruga, tvrdio da su falsifikovani i da će on lično da pokrene istragu o tome. A onda mu je Brisel, tri sata pre zatvaranja biračkih mesta za drugi krug predsedničkih izbora, čestitao pobedu, i Nikolić zvani Šojić nikad nije ispunio svoje predizborno obećanje da će istragu pokrenuti.

ŠOJIĆEVSKO OBRAZOVANJE

Tomislav Nikolić je, u „Blicu“ od 31. decembra 1998, izjavio da nije završio fakultet, jer „nije valjao Zakon o univerzitetu“. Kasnije će, zbog načina na koji je naknadno stekao diplomu, dobiti i odgovarajući nadimak – Toma Diploma. „Njegov“ prvi fakultet, na kome je navodno studirao, Pravni u Kragujevcu, već godinama je opterećen „aferom Indeks“, koja, za vladavine Tome Diplome, ne samo da nije rešena, nego je sasvim gurnuta pod tepih, iako je jasno dokazano ko je od profesora, i od koga, uzimao pare za ispite.             

Posle je Šojić ipak nešto završio, samo se nije baš dobro sećao šta, kad i gde. (www.blic.rs/vesti/politika/privatni-fakultet-iz-novog-sada-tvrdi-da-je-nikolic-diplomirao-kod-njih/v0hn97x).

ŠOJIĆEVSKA DOSLEDNOST OKO KOSOVA

Tomislav Nikolić je čovek koji je sve svoje političke poene zaradio na priči o Srbstvu, Velikoj Srbiji i Kosovu kao sastavnom delu Srbije. Tako je u „Kuriru“ 24. juna 2004. izjavio da se „iskreno nada da će obići i Karlobag, i Ogulin, i Viroviticu“, a 17. juna 2004. na TV Politici je izjavio da „svake noći sanja Veliku Srbiju“. To je onaj što je na TV Požega 6. avgusta 1998. rekao da „Vlada Republike Srbije nije spremna da prihvati i jednog stranog vojnika na svojoj teritoriji, u tuđoj uniformi, pod tuđom komandom, pa čak i da to bude odluka Saveta bezbednosti“. To je onaj što je u novinama SRS-a, „Velika Srbija“, maja 2005. godine izjavio: “Ako je uslov  da uđemo u Evropsku uniju to da treba da damo Kosovo i Metohiju, mi u Evropsku uniju nećemo da idemo!“ Ponovio je ovo i kao naprednjak: “Ako konačni uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju bude priznanje nezavisnosti Kosova, SNS bi prekinula evropski put“(„Večernje novosti“, 7.jul 2011.) To je onaj što je 23. marta 2003. u „Kuriru“ rekao da je spreman da ide na Kosovo da se bori protiv Albanaca. (Pa je to pričao i uoči raspisivanja predsedničkih izbora 2017, tvrdeći da će na Kosovo ići sa svojim sinovima.) To je onaj što je agenciji Beta 13. aprila 2008. izjavio da „svako ko prizna da je Kosovo nezavisno mora završiti u zatvoru“. To je onaj što je 28. decembra 2008. u „Politici“ izjavio da nikad ne bi pružio ruku Hašimu Tačiju, da bi u NIN-u 19. maja 2010. ipak izjavio da bi mu pružio ruku ako bi Tači bio u pregovaračkoj delegaciji Albanaca. To je onaj isti što se, februara meseca 2008, zakleo Bogom da se „neće smiriti dok Kosovo i Metohija ne bude pod kontrolom Srbije“(„Politika“, 21. februar 2008), da bi, kao predsednik države i čuvar njenog Ustava,  podržao  Ustavni sud Srbije u njegovoj sramnoj odluci da ne presuđuje o protivustavnosti Briselskih sporazuma 2013. sa NATO-tačijevskom mafijom samozvane „države Kosovo“.

Za vreme predsednikovanja, bio je to onaj koji je, skupa sa svojim „čedom“, Vučićem, puzio pred Vašingtonom i Briselom i sramotio Srbiju kafanskom neozbiljnošću u najozbiljnijim trenucima njene novije istorije, čineći, kako bi to rekao Kosta Čavoški, „veleizdaju u višestrukom povratu“.

ŠOJIĆEVSKA KRITIKA NATO ZAPADA

Tomislav Nikolić je onaj što je u Skupštini Srbije 1. februara 1999. rekao da je NATO „udruženje zlikovaca, uzurpatora moći i najvećih neprijatelja srpskog naroda“, koji je na novosadskom „Kanalu 9“ 28. septembra 1999. izjavio da Englesku vode „homoseksualci i pedofili“, a Ameriku „seksualno pomerena ličnost“, koji je, na TV Top 3 u Prokuplju, 30. avgusta 2000. rekao da ne treba obnavljati diplomatske odnose sa Zapadom, „sa onima koji su ubijali našu decu, koji su gađali naše škole, bolnice i vojnike“, da bi se posle, kao predsednik Srbije, u šojićevskom stilu, slikao sa rukom na ramenu Baraka Obame (setimo se Šojića koji posećuje „njegovu eksenciju“ u bolnici i donosi mu navodnu čuturicu svog dede – solunca na poklon ).

ŠOJIĆ O EVROPSKOJ UNIJI

To je onaj koji je, 2005. godine („Blic“, 1. februar ) rekao: “Ne znam ništa pozitivno o EU, sem da je zlo. Ne interesuju me ni simboli, ni principi, ni ustav, ni regule, ni akti EU zato što je pogazila sve što je radila. EU prema Srbiji ima loš odnos i o Evropi me ne pitajte ništa“. To je onaj što je u „Politici“ 16. januara 2008. izjavio da je „evroskeptik od prvog dana“, a u „Glasu javnosti“ 29. aprila 2008. da „Evropska unija Srbiji i srpskom narodu ne nudi ništa“. Isti taj „evroskeptični“ Šojić već 9. septembra 2009, za TANJUG izjavljuje da „ekonomiji, finansijama, poljoprivredi, miru i bezbednosti Srbije nema spasa bez EU“, pa na B92 10. jula 2010. da Srbija „nema perspektivu ako ne bude članica Evropske unije“.

POLITIČKA SAVEZNIŠTVA SREĆKA ŠOJIĆA

Nikolić je bio poznat i po svojim „čvrstim“ političkim savezništvima. Recimo, saveznik mu je bio Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, koji se ovih dana nadao da će on i Nikolić podržati Vuka Jeremića, i tako dobiti novu političku šansu. ( www.pravda.rs/2017/02/22/nikolic-i-ilic-pravili-pakleni-plan-velja-toma-me-izdao-dogovorili-smo-se-da-podrzimo-jeremica/) Ilić, koji je, sa svojom strankom na vlasti u gradu na Moravi, Nikolića svojevremeno proglasio za „počasnog građanina Čačka“, zaboravio je da Toma Šojić nije čovek na koga se možeš osloniti. Jer, Nikolić je o Iliću, svom potonjem savezniku, pre uspostavljanja savezništva, ovako govorio: “Velimir Ilić je najodgovorniji za milionsku pljačku putarine na auto – putu Beograd – Niš. Ubeđen sam da takva pljačka nije mogla da se dogodi bez znanja ministra kapitalca ili bez odobrenja nekog od njegovih najbližih saradnika. Javno optužujem Velimira Ilića“. (Kurir, 29. avgust 2005.) Pa je onda, 18. januara 2007, rekao: “Velja je najveći buzdovan u Srbiji! Takvog buzdovana mi u stranci nemamo. Svaki njegov kadar je kriminalac“(„Pres“,18.januar 2007). Dodao je i ovo: “Velimir Ilić ne može da bude političar, jer pravi velike eskcese. Javno sam rekao Koštunici da je Ilić uveo kriminalce u svoje obezbeđenje. U njegovom organizmu je više alkohola nego krvi i to se vidi iz njegovog ponašanja“(„Nedeljni telegraf“,17. oktobar 2007.)

Onda su se zbratimili, Nikolić je postao počasni Čačanin; i onda se Ilić opet razočarao, jer ga je Nikolić „ispalio“ oko podrške Vuku Jeremiću.

UMESTO EPILOGA

Šta se, dakle, moglo očekivati od čoveka koji se, nekad, u hramu Gospodnjem kleo da će zauvek ostati veran Srpskoj radikalnoj stranci, pa je posle rasturio tu istu stranku i postao vođa naprednjaka? Nikolić je, ako se ne sećate, govorio: “U SRS-u su i moja duša i moje telo, porodica, prijatelji, moje političko biće. Moja je večita želja da SRS dođe na čelo države i od toga nikad neću odustati“(„Glas javnosti“, 6.jun 2008. ).

Dakle, TOM I TAKVOM Tomislavu Nikoliću, grobaru Ustava Srbije i njene geopolitičke budućnosti, neki su verovali kao „čvrstom momku“. Zašto su mu verovali, oni znaju. Pa ipak, pitam se:  zar je Srbija spala na to da Srećko Šojić koji se zove Tomislav Nikolić bude naša mera i provera?  

Krajnje je vreme da se uozbiljimo, i da počnemo da tražimo stvarni izlaz iz sumornih okolnosti u kojima smo se našli.    

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Lune says:

    Sve je to "sablon domacina"..? www.glaszapadnesrbije.rs/kad-ja-udjem-deca-stoje-mirno

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *