НАТО СЕ СПРЕМА ЗА ВЕЛИКИ РАТ СА РУСИЈОМ

НАТО СЕ СПРЕМА ЗА ВЕЛИКИ РАТ СА РУСИЈОМ

29 децембра 2021

Северноатлантска алијанса се спрема за велики оружани сукоб са Русијом, изјавио је заменик министра одбране Русије Александар Фомин на брифингу за војне аташее и представнике страних амбасада акредитованих у Москви.

„Војна конструкција блока је потпуно преусмерена на припрему за велики оружани сукоб високог интензитета са Русијом“, истакао је Фомин.



Он је нагласио да је у доктринарним документима НАТО-а последњих година, на пример, у војној стратегији НАТО-а за 2019. годину, Руска Федерација директно, „без икаквог двоумљења представљена као главни извор претњи коалиционој безбедности“.

Истовремено, Фомин је подсетио да је „Римска декларација и даље на снази“.

„У њој је, конкретно, утврђено да Русија и Алијанса једна другу не сматрају за противника. Овај став је потврђен на самиту Савета Русија-НАТО 2010. године у Лисабону“, додао је заменик министра одбране.

Према његовим речима, намерне провокације НАТО-а у близини руских граница могу са великом вероватноћом прерасти у оружани сукоб.

„Алијанса је у последње време прешла на праксу директних провокација које имају високи ризик да прерасту у оружани сукоб“, прецизирао је Фомин.

Као пример навео је покушај британског разарача „Дефендер“ 23. јуна 2021. да продре у територијалне воде Русије у области рта Фиолент код обале Крима.

„Индикативно је да је дејства брода британских морнаричких снага обезбеђивао амерички стратешки извиђачки авион РЦ-135“, приметио је он.

Према његовим речима, у региону Црног мора је у поређењу са 2020. годином интензитет активирања извиђачких авиона повећан за више од 60 одсто. Број налета повећан је са 436 на 710.

Како је навео, обим и интензитет активности оперативне и борбене обуке према плановима НАТО-а у зони Црног мора се повећавају.

„Укупно је ове године команда здружених Оружаних снага НАТО-а извела 15 вежби на Црном мору. Током 2020. било их је осам“, навео је Фомин.

Присуство бродова и помоћних пловила ванрегионалних држава НАТО-а у Црном мору „заправо је добило трајни карактер“, констатовао је он.

Према његовим речима, у 2021. години земље НАТО-а извршиле су више од 1.200 налета авионима и преко 50 излазака ратних бродова за поморско извиђање у зони Балтичког мора. У региону су 2021. године Здружене Оружане снаге НАТО-а извеле више од 20 догађаја оперативне и борбене обуке.

„Истовремено су у коалиционе активности активно укључују неутралне државе и наши најближи суседи – Финска и Шведска“, истакао је Фомин.

Он је такође нагласио да је НАТО, након повлачења САД из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, заправо игнорисао иницијативу председника Русије Владимира Путина да се уведе мораторијум на распоређивање нових ракета средњег и кратког домета у Европи и могућност развоја мера међусобне верификације за решавање постојећих забринутости.

Обуздавање уместо заједничких пројеката

Северноатлантска алијанса планира војно обуздавање Русије, док је раније више пажње посвећивала заједничким пројектима од интереса за НАТО, додао је Фомин.

„Тренутно жалосно стање у односима између Русије и НАТО-а може се објаснити чињеницом да је Алијанса често прибегавала ‘хибридним методама’ за обуздавање Русије, комбинујући дијалог са јачањем војних припрема. Последњих година акценат је стављен на војно обуздавање, док се раније више пажње поклањало пројектима сарадње од интереса за Алијансу“, објаснио је Фомин.

Истовремено је напоменуо да је погоршање односа Русије и НАТО-а почело пре 2014. године.

„После завршетка Хладног рата, Руска Федерација је у више наврата покушавала да пронађе нове облике за сарадњу са НАТО-ом, да створи стабилан, равноправан систем европске безбедности за све. Било би погрешно веровати да је погоршање односа Русија-НАТО почело 2014. године“, додао је Фомин.

Према његовим речима, „циљеви равноправне сарадње које је декларисала Алијанса нису се испуњавали много раније, фактички, одмах после распада Варшавског пакта“.

Русија је, при томе, тада била невиђено отворена за конструктивно партнерство са Западом и извршила је добровољну демилитаризацију земље на својим западним границама. Извршено је и невиђено по размерама повлачење трупа из земаља Варшавског пакта“, истакао је руски дипломата.

Он је подсетио да је 27. маја 1997. године у Паризу потписан Оснивачки акт о међусобним односима, сарадњи и безбедности између Руске Федерације и Северноатлантског савеза, којим је проглашено да се Русија и НАТО више не доживљавају међусобно као противници.

„Документ је садржао политичке гаранције војне уздржаности. Алијанса је, конкретно, преузела обавезу да спроводи своју колективну одбрану расположивим средствима, без додатног размештања ‘значајних борбених снага’. Потврђено је да ‘државе-чланице НАТО-а немају намере, планове нити разлоге да размештају нуклеарно оружје на територији нових чланица и не морају да мењају ниједан аспект нуклеарних снага НАТО-а или нуклеарне политике НАТО-а’”, подсетио је он.

Према његовим речима, НАТО је такође изјавио да је спреман да развија дугорочно партнерство са Русијом, да настоји да ојача стабилност и безбедност у Евроатлантском региону на основу заједничких интереса.

Фомин је напоменуо да је данашњи састанак условљен потребом да се изнесу оцене Министарства одбране Русије о стању и природи интеракције Русије и НАТО-а у протекле две деценије.

„Верујемо да је таква ревизија сада више него икада потребна да би се разумело зашто је Руска Федерација управо сада послала Сједињеним Америчким Државама и блоку НАТО-а пројекте правно обавезујућих споразума о безбедносним гаранцијама“, објаснио је Фомин.

Највеће ширење НАТО-а 2002. године

Фомин је подсетио да се најзначајније ширење НАТО-а на исток догодило 2002. године, током неколико таласа приближавања инфраструктуре Алијансе западним границама Русије блок је значајно повећао свој борбени потенцијал.

„Године 2002. почели су преговори о приступању Бугарске, Летоније, Литваније, Естоније, Румуније, Словачке и Словеније, које су такође постале чланице НАТО-а у марту 2004. Ова година била је фаза највећег ширења НАТО-а. При томе је значајно порастао потенцијал блока на источном крилу“, подсетио је он.

Према његовим речима, границе блока су се помериле за више од хиљаду километара на исток, што му је пружило могућност да искористи нестратешко наоружање за поражавање циљева на територији Русије.

„На пример, минимално време лета од ваздушних база у Естонији до Санкт Петербурга смањено је на неколико минута. Већи део Калињинградске области нашао се у зони поражавања артиљеријских система… Значајан број инфраструктурних објеката на територији источноевропских земаља дошао је на располагање НАТО-у, чиме су проширене могућности за распоређивање и пребацивање трупа“, објаснио је Фомин.

Он је додао да је у арсенал блока додат велики број наоружања, војне технике и људских ресурса земаља бившег Варшавског пакта… НАТО је добио приступ новим лукама на Балтичком и Црном мору, проширујући оперативне могућности поморских снага Алијансе.

На тај начин је „због ширења на исток потенцијал НАТО-а порастао, с тим што процес није „испровоцирала” Русија. Фомин је нагласио да су 1997. године односи Русије са Западом били „непомућени“.

(Спутњик)

KOMENTARI



7 коментара

  1. rade says:

    Cini mi se da prije spremaju ukrajinu za veliki rat sa Rusijom.Nato ratuje samo protiv slabih,a to Rusija naravno nije.

  2. Gospodi Pomiluj says:

    U neko zlo doba ukrajina će doći svesti i prigrliće svoju braću Ruse.

  3. Бели Орао says:

    Хтјели су и Авгане да припреме против Русије па су морали да бјеже без обзира и код Украине ће да бјеже исто кад дође моменат а то је док потроше АЗОВЦЕ и народ се не окрене прозив придошлица ( АМЕРА И НАТО-а) .

  4. Ovcoizovani covid idioti says:

    Ma neeeee, oni su miroljupci

  5. Ervin says:

    Ukrajina če doči pod Rusiju. Ako če NATO još da glumi. Rusija če opet ustvariti varšavski pakt.Sve baltske države če doči pod rusku juresdikciju. A NATO če bežat ko zečevi..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u