Не знамо ни да ли постојимо овако гневни и понижени

Не знамо ни да ли постојимо овако гневни и понижени

23 марта 2015

nada-sargin-03Глумица Нада Шаргин овогодишња је добитница награде „Петар Банићевић”, коју додељује њено матично Народно позориште у Београду. „Банићевића” је добила за глуму у представи „Мајка Храброст и њена деца”, по тексту Б. Брехта, у режији Ане Томовић, после чијег извођења ће јој у четвртак, 26. марта бити и уручено ово признање на Великој сцени националног театра.

Нада Шаргин ових дана припрема лик Зоре Шишарке у комаду „Бела кафа”, који је Александар Поповић написао још 1990. године. Режију потписује Милан Нешковић, а у глумачкој подели су и: Бранислав Видаковић, Олга Одановић, Павле Јеринић, Вања Ејдус и Ненад Стојменовић. Представа ће премијерно бити изведена 21. априла на сцени „Раша Плаовић” националног театра.

За лик Брехтове Ивете Потје жилаве, понекад забавне, али неморалне, саможиве жене управо сте добили награду „Петар Банићевић”. Како ће ова награда утицати на ваш даљи рад?

Као и све прошле награде која сам добила и ова је потврда, подстрек, али и обавеза. У овом времену кризе и мањка посла осећам посебну обавезу да свој посао радим савесно, вредно, предано јер све друго био би шамар у лице онима који до посла не могу да дођу. Од када сам постала мајка осећам обавезу према млађим генерацијама, а посебно према млађим колегама да о неким проблемима говорим. Можда нема право о томе да говорим, али имам потребу и довољно сам се доказала професионално без уплитања у политику и непотизам.

Непотизам и запошљавање по рођачкој линији, као и запошљавање по политичкој и интересној линији, одувек је био проблем нашег друштва. Али у последње време је нарочито очигледан. Од тог проблема пате све јавне институције, па и национални театар, наравно са часним изузецима. Није једноставно говорити на ову тему јер постоје примери сарадње брачних парова и рођака, а да је њихов квалитет неспоран. Али чему могу да се надају моје млађе колеге који у нашем театру играју значајне улоге, кад нису позвани да буду наши чланови? Неки су и добитници по неколико престижних и важних награда.

Чему и каквом животу у Србији могу да се надају ти млади даровити, вредни људи потребни Народном позоришту и Србији. Коме и докле да се доказују? Док места више не буде. Желимо ли ми те људе или их полако и сасвим сигурно испраћамо из Србије. Волимо ли одиста своју децу када стајемо на пут туђој, једни због својих личних интереса, други својим ћутањем и не реаговањем.

После Ивете Потје у Брехтовој „Мајци Храброст” ухватили сте се у коштац са Поповићевом Зором Шишарком. Колико се Зора разликује од Брехтове јунакиње?

И Ивет и Зора имају другачије погледе на свет од мене. Инспирацију за грађење Зориног лика тражим у спољњем свету, и покушавам да њен мозак спроведем кроз своје емоције и тело. И то ми је јако забавно. Зори не иде школа, али иде јој са мушкарцима. Заљубљује се свако мало и увек доживи животне љубави и готово сваком роди и дете. Ивет се једном заљуби и то несрећно, живи од проституције и највише у животу занима је новац. Обе су виталне, издржљиве, жилаве и воле себе. Обе су и лепе и пожељне, и због тога их мушкарци са којима су сматрају својим трофејима. Ивет мушкарци, такође, занимају као трофеји, тачније они са титулом, чином, позицијом моћи, а самим тим и новцем. У овој фази истраживања Зоре, рекла бих, да се и она у једном моменту пребаци на тај програм. И иако је у почетку вуче занос и потреба за доживљајима љубави, временом се то претвори у занос и потребу за моћи и статусом и мушкарцима који то доносе. Обе у себи носе и људскост и нешто доброте, а духовно су неосвешћене, незаинтересоване, ограничене и закржљале.

„Немој да ридаш Ружице, ја сам чула од мајке Јање безброј пута да се увреде примају само од себе равних…” Колико вам је блиска Поповићева сценска поетика будући да га први пут радите?

Мало сам га и гледала, свега пет наслова и све представе биле су добре, или одличне. Поповић даје пуно простора за маштање, волим његове текстове и игру речима, ликове помереност и појачаност. Ниједног великог писца није лако радити, па ни њега, али је мени веома забавно и из пробе у пробу моја инспирација и радост расту. Волела бих да се испостави да ми је његова поетика блиска.

„Мени је непријатељ сваки онај који спрам жене испадне бараба, а ни ми Срби у њима не оскудијевамо.” Зашто данас у Београду Поповићева „Бела кафа”? Чиме нас ово дело опомиње?

Писац нас на крају комада пита: знамо ли ко смо? На почетку комада видимо београдску породицу на почетку Другог светског рата, па развој њених чланова до 1955. године. Многи мисле да смо у Првом светском рату имали најјачи идентитет као нација, а да је он почео да се урушава од краја Другог светског рата, па до данас. Јер ми више ни сами нисмо сигурни да ли уопште постојимо овако скучени, утучени, урушени, искомплексирани, гневни и понижени. Што од неких тамо, што од својих, што од себе самих.

Не познајете никога са естраде. Не читате новине које прате њихов живот, не гледате телевизију. Колико је тешко истрајати на том курсу?

Није тешко. То је ствар личног избора. Не изражавам никакво гађење према новинама и телевизији. Не могу једноставно више да примам толико информација, иако тврдим и знам да у медијима има квалитетних људи са којима се и разумем и лепо сарађујем. Од када не гледам телевизију, не читам новине, са изузетком „Политикиног Забавника” који редовно купујем, имам времена да умесим хлеб, да кувам сваки дан, да нешто прочитам и гледам неки филм. Да се више бавим собом. Лични је избор какав ће квалитет ваше свакодневице бити. Ако хоћете да гледате и слушате некога како булазни на телевизији, то је ваш лични избор.

(Политика)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Комшија says:

    Nije jednostavno govoriti na ovu temu jer postoje primeri saradnje bračnih parova i rođaka, a da je njihov kvalitet nesporan. Ali čemu mogu da se nadaju moje mlađe kolege koji u našem teatru igraju značajne uloge, kad nisu pozvani da budu naši članovi? Neki su i dobitnici po nekoliko prestižnih i važnih nagrada. ****** Rekao bih, odlično sagledavanje nepotizma, glrdano iz još šireg ugla.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u