НЕМА НАФТЕ. НЕМА ГАСА. НЕМА ХЛЕБА. КАКО ТО МИСЛИШ „НЕМА“?

НЕМА НАФТЕ. НЕМА ГАСА. НЕМА ХЛЕБА. КАКО ТО МИСЛИШ „НЕМА“?

19 маја 2022

Рат у Украјини је управо прешао магични број од 78 дана колико је у стеченој психологији Европљана последњих дана подношљив отпор слабијег од јачег. Седамдесет осам дана је Србија бомбардована пре него што је капитулирала. Седамдесет осам дана је трајала опсада Вуковара пре него што је град пао. То је рок који европски медији разумеју као максимално подношљиву границу за упорност нападнутог и одлучност нападача. После тог рока, Европљани стоје на непознатој земљи. И више од тога. Ако се уваже глобалне последице руско-украјинског рата на снабдевање енергентима и житом, Европљани стоје на непознатој Земљи.



Једног дана, негде пред крај наше друге године у Бечу, нестала је струја. Само по себи, ништа необично за нас из бивше Југославије. Нестанак струје је у Југославији био лиминално искуство, иницијација за све младе људе. Планирана искључивања струје учила су нас понизности боље од религије. Како религија није била забрањена, али свакако згурана на маргине друштва, искључивања и драстичне несташице свега и свачега биле су главне ванидеолошке методе којима је систем учвршћивао колективни морал у ендемској култури оскудице.

Систем се бринуо да у немању буде система. Бринуо се за добру и ефикасну организацију оскудице. Рецимо, као студенткиња сам радила у сервисној редакцији Радио Београда 202, где смо у сменама одговарали на телефонске позиве људи заинтересованих да сазнају кад неће имати струје. Београд је био подељен у неколико група и струја се искључивала плански, по реду. Сећање ме издаје на колико сати тачно, али у сваком случају довољно да људима пропадне све што имају у замрзивачу.

Месецима нам је то био посао. Кад струје неће имати Прва група? Од среде у подне до четвртка у пет. Друга група? Од четвртка у пет до суботе у праскозорје. Пета група? „Ви сместа у Народног фронта!“, чујем и данас колегу како уз урнебесни смех редакције одговара на телефонски упит слушаоца.

Али за мог малог сина, који је тог историјског дана у Бечу имао осам година, нестанак струје је био вероватан као и појава ванземаљаца. Да се Спилбергов Е.Т. на бициклу провезао поред њега у парку, да му је Супермен махнуо у ниском лету, мање би био затечен.

„Шта је то?“, питао ме је у шоку, бубица мала. Нема струје, одговорила сам му. Ту се дубоко замислио, да би после неколико минута питао: „Како то мислиш, нема струје?“

Слично је реаговао и кад му се једно поподне пријатељ из Загреба није јавио на телефон. „Урошева мама каже да је у школи“, пожалио се и скупио све своје животно искуство да разуме информацију. На крају је одустао и збуњено питао: „Каква је то школа поподне?“.

Имати и немати

Од селидбе Београд-Загреб-Беч читава породична егзистенција је одређивана кроз сучељавање са речи „нема“. Не јављам се за медаљу, то је пут који прелази сваки човек у времену које му је дато. Ствар је само у томе да је дуго, барем до пре десетак година, тај смер кретања поседовао колективну мустру коју је одликовало све мање „нема“, а све више „има“.

У детаљима, та мустра није стабилна – У Београду и Србији је данас нешто боље него што је било, у Загребу дефинитивно горе, у Аустрији више нема дембелисања, у Немачкој влада дикенсијански Харц IV, али глобално гледано миграциони токови су остали непромењени. И даље воде од истока и југа где нема, ка западу и северу где има.

Кад се овде говори о „има“ не мисли се на лично богатство. Заиста богатих је у Европи мало. Нема ни референце на америчку парадигму о успону од перача тањира до милионера, сад већ до милијардера, јер се она у Европи махом остварује као социјална патологија и кад није криминалног типа.

Европски системи нису постављени тако да одговарају супербогатима. Напротив, смишљени су да теоретски нико не испадне из социјалне мреже, а да пут према вишим сферама капиталистичког стицања свеједно остане проходан. Сиромаштва итекако има, чак и црног сиромаштва, али не упада у очи јер друштвено-политички системи у тим земљама практикују социјалну компензацију у којој основно достаје и за оне који немају.

Генерално, Европа је континент добростојећих, не богатих. Она је колевка идеје о држави социјалног благостања, једино место на свету где се тај концепт у релативном односу и остварује. Образовање је бесплатно, школе раде само у једној смени, здравствено осигурање покрива и најскупље интервенције, за брзи МР термин не треба веза. Градски превоз ради као сат, рафови у продавницама су пуни, цене основних прехрамбених производа стабилно ниске. Путеви се одржавају, фасаде обнављају. Незапосленост постоји, али кејнсијанска држава без скрупула ускаче на тржиште рада и спречава социјалне немире.

Кад нестане струје, само треба подигнути полугицу на табли с осигурачима, у најгорем случају заменити неисправни тостер или, катастрофа, машину за прање посуђа која је изазвала кратки спој. Вода је чиста и има је колико хоћеш. Грејање није јефтино, то не, али се станови граде тако да је потрошња енергената мала. Облепљени смо стиропором од подрума до тавана. Ове године смо славили двадесетогодишњи јубилеј како нисам укључила радијатор у стану. Муж расипник понекад стави на јединицу кад не гледам, и то је све.

Анђеоски хлеб

Како је „нема“ испало из европског политичког вокабулара

Има и нема су релативне величине, али ни то није ништа ново. Оно што напротив јесте је да се реч „нема“ више не разуме у свом темељном значењу. У европској политици јој недостаје фатализам немања. „Нема“ овде не значи нема, већ нема сада, нема привремено, нема по тој цени или квалитету, али има заменско и прелазно, од задовољавајућег до савршенијег. Кад овде нема, увек је крив неко, а тек у другом плану нешто. Кад се тај неко пронађе и смени, онда свако „нема“ природно прелази у агрегатно стање „има“. Има је аутоматика коју прекидају само случајеви лошег менаџмента.

У ЕУ нема кавијара за све, али има хлеба за све. Европска реакција на руско-украјински рат је ставила тачку на тај аксиом народног благостања, јер у скорој будућности и хлеб постаје упитан. За почетак, не овде у Европи, али другде у Африци или Азији, земљама које не зависе само од увоза украјинског жита, већ и генерално од оперативног стања европских мирнодопских економија, укључујући ту и руску.

Чак и без обзира на војну страну, руско-украјински рат се већ прелио ван граница Украјине, мултипликован као економски, енергетски, трговачки, финансијски и прехрамбени рат. Сад је питање, ако се већ постојећа спирала осиромашења у Либији, Египту или Сомалији убрза новом епидемијом глади, да ли је за то крив Путин или Европска унија? Ако се реч „нема“ врати у европски политички вокабулар у свом радикалном значењу, да ли је за то одговоран Путин или напротив земље чланице Европске уније? Путин у принципу води само један рат, ЕУ се за разлику од њега бори на два фронта, против Русије и против темеља властитог економског благостања.



Европско благостање се заснива на јефтиној енергији из Русије, рекао је крајем прошлог месеца бивши аустријски канцелар и социјалдемократа Кристијан Керн у једном интервјуу. Нико га нешто посебно није преносио, не исплати се, јер Керн није оставио много трага у националној политици. Како је мало релевантан, за критичаре је било јефтиније да га игноришу, него да га јавно дезавуишу као још једног „разумевача Путина“ (Putinversteher). А и посрамљујуће је некако мистерију општег европског благостања свести на једну прозаичну реченицу, у моменту кад најпаметније главе с обе стране Атлантика покушавају да докуче Путинове разлоге за напад на Украјину.

ЕУ се дубоким засецањима у властито месо ослобађа извора властитог благостања. Буквално се оперише од доброг живота, исеца га као туморску израслину на властитом телу, пијани хирург и будан пацијент у једном. Прве последице ће осетити неразвијене земље, али ни ЕУ неће дуго чекати да се „има“ врати у агрегатно стање „нема“.

Украјинско непоштовање споразума „Минск 2″ је заборављено. Преписка између Вашингтона и Москве из децембра прошле и јануара ове године о гаранцијама украјинске неутралности је већ заборављена. Never happened! Рат? Мистерија. Благостање, мистерија. Хлеб? Мистерија библијских размера.

„Најгоре је пред нама“

Европљани су стоички прихватили објаву од прошле седмице да су произвођачке цене у Евроленду прошлог месеца порасле за 36,8 одсто, пише Јозеф Уршиц, економски коментатор аустријског дневника Ди Пресе (6. маја), овог тренутка један од ретких гласова разума у медијима немачког говорног подручја. „Такав пораст цена нисмо имали од Другог светског рата! Неће се све од тога прелити у потрошачке цене, али произвођачке цене остају индикатор тренда. Оне ће се постепено преливати у коначне цене производа. Ако само трећина тог пораста достигне коначног корисника, онда ћемо до лета бројати поскупљења у двоцифреним износима. Најгоре је пред нама. То је знак да инфлациони пожар долази до крова. (…) Улазимо у ситуацију стагнације уз истовремену високу инфлацију.“

Дубока стагнација и висока инфлација заједно? Нисам експерт, али на једном од ретких предавања из економије са којег нисам побегла, то је био термин за спиралну рецесију. За индуковано сиромаштво.

Како у европском контексту реч „нема“ изазива реакцију „како то мислиш, нема?“, јавности су потпуно несвесне реалних ефеката ЕУ одговора на руски рат у Украјини. Овде је реч о хлебу, како конкретном хлебу из пекаре, тако и о оном синегдохалном где хлеб стоји као иконица за прехрану, пољопривреду, за укупну производњу и продају хране, у крајњој симболици за одржавање живота. А ту је, како каже Касандра Уршиц, најгоре пред нама.

Ако ЕУ рачунамо као једног извозника, Украјина је шести највећи извозник пшенице на свету (успут, Русија је прва, ЕУ друга, Србија десета); трећа у извозу јечма (ЕУ прва, Русија четврта); апсолутно прва у извозу сунцокретовог уља (Русија друга, ЕУ пета, Србија седма); трећа у извозу кукуруза (ЕУ пета, Русија седма, Србија осма). Има и већих произвођача житарица од овде споменутих, Кина, Индија, или Сједињене Државе, али оне хране стотине милиона властитих људи и немају такву улогу у извозу жита као рецимо Русија, Украјина или ЕУ. А рат се води управо на та три простора, што војно, што економски, енергетски и прехрамбено.

Овде је само мали исечак из светске кризе хлеба која се тек спрема. Либија и Либан зависе од украјинског увоза житарица до 60 одсто, Турска око 20 одсто, Египат 30 одсто, Албанија 10 одсто. Велика је и њихова зависност од руског увоза, Турске скоро 70 одсто, Албаније 60 досто, Египта 50 одсто, Либије и Либана до 20 одсто.

Сва четири јахача Апокалипсе ујахала су у амбаре и житна поља европског меког трбуха – Рат на белцу, Глад на вранцу, Смрт на зеленку, Пропаганда на риђану.

Клацкалица бесмисла

Нема сумње, Русија краде украјинско жито, блокира украјинске бродове, користи житну кризу као оружје. Користи гас као средство уцене, нафту као средство притиска. Али зашто Запад конфискацију руске имовине, блокаду руских националних резерви у западним банкама, потапање гасовода Северни ток 2, отимање руских економских постројења и дипломатских представништава не рачуна као крађу са своје стране? Зашто су у Европи сви повређени и понижени кад им Москва тражи да гас плаћају у рубљама, а пре тога су руске банке избацили из интернационалног SWIFT система, легли на руске рачуне и уопште учинили све да униште платни промет са Русијом?

Клацкалица бесмисла је евидентна. Ево изјаве коју је (29. априла) дао Марио Холцнер, директор угледног бечког Института за интернационалне економске студије (WIIW): „Економски експерти су уверени да је престанак испорука руског гаса Пољској и Бугарској политички мотивисано са стране Москве“.

Прво, да ли су за такву дијагнозу заиста потребни експерти? Друго, невероватно али истинито – пет пакета санкција које је до сада прогласила против Русије, шести нафтни у припреми, седми гасни у идеји, Европа не схвата као политичко оружје у обрачуну с Русијом, или уопште као политичке потезе са своје стране! Руси су робу – гас, пшеницу, нафту – претворили у политичко оружје, то је евидентно. Над тим се власти и јавности ЕУ земаља згражавају. Али властити поступци се мере другачије, па се тако долази до става да ЕУ у економском рату не користи робе и финансије као политичко оружје, већ да све њене пакете санкција, сву отимачину руске имовине треба схватити као скуп моралних и васпитних мера.



Камени хлеб

Проблем с хлебом је да он, кад га се користи ван основне намене, лако добија тамније симболике у распону од политике до религије, од опомене до освете.

Ове године је једна од најзапаженијих аутора на Бијеналу у Венецији била украјинска уметница Жана Кадирова. Њена специјалност је обрада речног камена, облутака различите величине, које онда полира, формира, реже и аранжира у храну. Пре су то биле кобасице, последњих година, као и сада у Венецији, хлеб. Хлебне инсталације Кадирове су богато конотативне на више планова. Носе збирно име „паљаница“ (паляниця), што денотира националну врсту хлеба, ништа више. Али културолошки слојеви паљанице-хлеба нису мирнодопски.

Најпре, у актуелном смислу, Европљани су позвани да са Украјином једу „камени хлеб“ то јест да деле украјинску судбину у овом рату. Друго, и у томе је снага уметничке досетке Кадирове, камена паљаница потпуно окреће на главу религиозну изреку о камену и хлебу, претвара је у „ко тебе каменом, ти њега… каменом“.

И треће, паљаница је и у ранијим ратовима била такозвана „шиболет“ реч, она по којој се препознају закамуфлирани непријатељи. Говорници рођени и одрасли у руском језику нису у стању да ту реч изговоре правилно. Она код Руса аутоматски постаје „паљиница“, што их раскринкава као непријатеље.

Лично, читав тај низ конотативног значења сматрам атрактивним и естетски занимљивим, али свеједно примећујем како је он део легитимације за освету библијских размера. Хлеб је, кад год се појави у уметничким инсталацијама, место раздвајања и дистинкције, чак и кад нема тако директну политичку функцију.

Пре две године је бечка Кунстхале имала изложбу „…о хлебу, вину, аутомобилима, безбедности и миру“, коју је као наступну организовала тада нова интендантска тројка из Загреба, Ивет Ћурлин, Наташа Илић и Сабина Саболовић. Кроз изложбу је варирана глобална тема сиромаштва и оскудице, чежња за хлебом и миром, успут нешто мало луксуза преко аута и вина.

Рефрен који се провлачио кроз поставку биле су праве векне хлеба, „штруце“ загребачког уметника Младена Стилиновића (1947-2016). Свака векна је била као чамац на којој је пловио по један француски мињон-колачић, алузија на Марију Антоанету и њен чувени узвик „ако људи немају хлеба, зашто не једу колаче?“.

На прес конференцији, кустосице су нападнуте – истина од само једне новинарке, али упорно и гласно – јер бацају хлеб по поду и иначе му се изругују кад допуштају да га јашу мињони. Хлеб је да се једе, не да се шутира по поду.

Уметност провоцира, с правом су се браниле кустоскиње.

Данас је обратно. Уметност не провоцира, већ се провокација политичког активизма представља као уметност. Хлеб наш насушни је постао рат наш насушни.

(Весна Кнежевић/РТС ОКО)

KOMENTARI



6 коментара

  1. milorad5 says:

    Hm ne slažem se sa paradigmama gospodje.U srbiji je "nema" bila direktn posledica "mmf i ostali aranžmana",korumpirane lopovske birokratije i potpuno politički podčinjenog i politički nepismenog stanovništva,ali PRE SVEGA je to posledica "mmf itd." bankarskih pritisaka i uvoda u totalnu pljačku jugoslavije od strane onih kod kojih "IMA",pa ZATO i IMAJU devojčice.I zato što ti i tebi slični NIKADA niste skupili hrabrosti da STVARNO izazovete komunističke lopove nego ste se pridružili pljačkašima u naivnom uverenju da je to "dobro" za nas "nepismene drugo ili treće srbijance"e zato si ti devojčice otrčala u austriju a ista ta austrija je lepo popunjavala svoj "kejsijanski" budžet prodajom oružja i pljačkom imovine onog dela sveta iz koga si POBEGLA.Kada intelignecija i politčki pismeni deo stanovništva napusti svoj narod onda je potrebno vreme da se taj narod "opismeni" (srpski rečeno OPASULJI) od te strašne i podle IZDAJE upravo oportunističkog srednjeg sloja koji je u glavnom gledao SVOJE DUPE i pljuvao na bednike iz sopstvenog naroda da im voda u kojoj se dave bude još DUBLJA.Ali sad se stvari menjaju pa će ovde da IMA a tamo DA NEMA.IMA SVEGA ali sad si gospodjo u ISTOM DRUŠTVU LOPOVA koji su ovde pljačkali,samo ovde više nije lako da se ukrade,jer "laki je malo nervozan" pa je došlo vreme da se šišaju DOMAĆE OVCE pošto su inostrane izumrle ili su se nekim genetskim čudom pretvorile u opasne vukove,a nije lako ošišati vuka.SAMO NEKA PROBAJU ovde da nam prodaju iste žvake ko 1985-1999 pa će da vide KAKO ĆE DA SE PROVEDU,bilo ko,sa bilo koje strane politike,levi ili desni,kako god da se zovu i šta god da pričaju.Ovde im je jasno da MORA DA IMA inaće će NJIH DA NEMA a u austriji ovčice BLEJE SREĆNO na tacni,zrele za šišanje:)Trebaće bar 5 generacija srba da opet porastu OVČICE i to MOŽDA,posle onoga što su nam učinili i ovi i oni.Takodje se ne slažem sa paradigmom da rusi koriste žito ili naftu kao oružje,to je čista podmetačina.EU lopovi (vidi sfrj rečenicu u gornjem delu texta,kod nas su ih zvali "uvoznički lobi")su ti koji špekulišu sa hranom i energijom i prave veštačke nestašice jer EU ovce su srele za šišanje a KAKO da te ošišaju sem da te ostave gladnog i bosog u hladnoj gajbi kao i nama što su radili preko "uvozničkog lobija":) Dok se austrijske ovce dosete ŠTA TREBA DA SE RADI SA LOPINAMA ima da ih ODERU BRE.Znači evropa lažno prikazuje nestašice i pri tome ZABRANJUJE izvoz rusiji jer ruska intrevencija sa robom na tržištu bi PONIŠTILA ŠPEKULACIJE.Znači rusi su krivi što im je ZABRANJEN izvoz,ta ajte molim vas "gospodžo hadžipešićeva":)Uopšte me najviše nervira kod NWO trolova potpuno odsustvo osećaja za bilo kakvu razumnu digresiju ili paralelu,znači operisani su od RAZUMA i LOGIKE i prodaju nam realno ustajalu robu pred istekom roka i misle da će da prodje.E pa neće moraće te da smislite NOVA ali OZBILJNA objašnjenja za IMA i NEMA,ovo su samo "tlapnje",polusitine začinjene "emocijama" i uvijene u propagandu.A istina je da je zapad INSTITUCIALIZOVANA,dobro organizovana PLJAČKAŠKA BANDA i MI SMO U JUGI NAIVNO VEROVALI KO BUDALE U HOLLLYWOOD.Ali pljački na osnovu "finansijske industrije" i lažnih tvrdnji o "globalizaciji,svetskoj podeli rada, slobodnom protoku roba ljudi i kapitala"JE KRAJ,mi sada znamo da hollywood ne postoji.(to je neko vreme bilo OČENAŠ ZAPADNIH FINANSIJSKIH "INSTRUKTORA TRANZICIJE" i ČLANOVA RAZNIH VLADA EXPERATA.JESU ONI BILI EXPERTI ALI ZA PLJAČKU)".Zapadni projekat globalizacije je najviše koristio baš zapadu,i sada kada su počeli da gube pozicije oni uništavaju to,ali to će i njih žestoko da pogodi i zato "NEMA"i zato kreće lagano "disciplinovanje" potrošača,i ovde je prvo KAFA NESTALA:).Eto gospodžo vidite da se jedan "drugo-treeće srbijanac" opismenio a ja nisam jedini,ima nas MNOGO,jer SVE su nas POKRALI KOLEKTIVNO NA ŽVAKU I PRIČU,ALI MAJCI,VIŠE NEĆE.MORAĆE S TOPOVIMA DA DODJU AKO MISLE OPET DA KRADU:) A TO JE UPRAVO ONO ŠTO SE I SA RUSIJOM DEŠAVA SADA.NEMA VIŠE PLJAČKANJA RUSIJE NA "DODJEM TI" ŠEME I LAŽNA OBEĆANJA,TO VREME JE SVUDA PROŠLO.SISTEM FINANSIJSKOG ISISAVANJA I OSIROMAŠENJA ČITAVIH NACIJA I DRŽAVA JE GOTOV.ZA EXSTRA PROFIT SADA MORA DA SE PUCA BRE A NA EXTRA PROFITU ISCEDJENOM IZ "TREĆEG SVETA" SE TEMELJI "KEJSIJANSKA DRŽAVA BLAGOSTANJA" i "potrošačko društvo".NEMA VIŠE BLAGOSTANJA JER JE TEŠKO PLJAČAKTI OVIH DANA.TO I VIDE DANAS U DONBASU:) A VIDEĆE I SUTRA U KINI ILI AFRICI ,MA SVUDA BRE,UHVAĆENI SU SA PRSTIMA U TEGLI.JEDNOM JE LAŽ "NOVOG SVETSKOG PORETKA" PROŠLA I TO JE KRAJ.SAVETUJEM vam da se vraćate u srbiju dok još možete jer šta će austrijskim i uopšte zapadno evropskim ovčicama vukovi sa wall strett-a da urade je ravno ratnom zločinu.Oni kad deru kožu ne znaju da stanu ,samo ako može.Pričamo o periodu koji dolazi u sedećih 6-7 god.ako ne polete rakete u medjuvremenu,a i onda beč nije baš sigurno mesto,a zagreb pogotovo.Samo da vam napomenem ,potpuno je ovom mom jadnom napaćenom narodu jasna finansijska priča koja stoji iz vučića i ovog priliva kapitala sa svih stran,potpuno je JASNO o KOME se radi i ZAŠTO se to radi,i ZAŠTO FREE KAPITAL BEŽI iz austrije izmedju ostalog.Nije NATO i "bank of london" jedina gruipacija sa MNOGO PARA ali sada se tržišta DELE i banda iz londona je krenula djonom,a to ima uticaj na STRANI novac deponovan u njihovim fondovima i valutama:)Gde će-šta će jbte ,srbija je super mesto da se kapital sačuva i da donosi neki makar i mali prinos jer NIJE U EU,a valutni ratovi samo što nisu krenuli,ima još takvih mesta na svetu.Zato sad dolazi ova stoka od EU komesara da preti ponovo ali sa ovom planinom love koja stoji iza nas može samo da se ubriše,a o vojnom napadu mogu sam oda SANJAJU u ovoj celoj priči oko ukrajine.SBIJA-Hong-Kong EVROPE,zapamtite ovo što sam vam sad napisao i to ZATO ŠTO VIŠE NISMO OVCE I MISLIM DA NEĆEMO TO NI BITI VIŠE U BUDUĆNOSTI.SAD ĆE DA VIDE KAKO MUSA DERE JARCA U EU:)

  2. Željko says:

    Sedamdeset osam dana je trajala opsada Vukovara pre nego što je grad pao. Da doživim nakon 30 godina i da pročitam na srbijanskom-srpskom portalu da je Vukovar pao a ne da je "oslobođen"!

    • da da says:

      Željko nemoj se previše uzbuđivati,to kaže žena hrvatica iz zagreba.

    • Kulak says:

      Ovisi kako ko gleda na pitanje granica. Za nas koji smatramo da je Vukovar bio grad u državi Jugoslaviji, taj grad je oslobođen. JNA je bila jedina legalna i legitimna vojska u međunarodno priznatoj državi Jugoslaviji koja je tada bila punopravna članica UN.

  3. Pingback: NEMA NAFTE. NEMA GASA. NEMA HLEBA. KAKO TO MISLIŠ „NEMA“? – Novinarstvo odgovorno za stvarnost

  4. Риста Бре says:

    Ах!!!!!!!!!!!!!!! Јел то као она "Писма из оностранства" из Политике, где наши гастарбајтери фале своје новокултурно знање, уметност писања и новостечену слободу демократије ЕУ? Видим, свуда сте присутни и сведок као да вам паре покривају баш све. Па што да не. И ја имам савим довољно пара баш за све, али... Госпођо, веома паметно написано, али да вас питам, кад сте већ рекламирали сина, имате ли и мужа? Или је ваш син, син савремене маме од непознатог тате? Ако немате, ту безвредну ствар могу вам и ја надокнадити па да научите шта је велика нужда а шта Србија. Мислим, време је да научите ово друго. Иначе, ваш син је будући луфтвафе пилот изнад Србије, па ће пише у Политику о своме доживљају домовине своје маме. А како мами иде писање од руке и зна сиассет новосклепаних речи, мало ће и мама помогне синчићу да објави своје Писмо из иностранства на РТС и Политици. Али ај добро. То нама Србима већ нормално и стварно се дивимо вашој аустријској памети. Сви, осим мене...уствари, тек сам сад видео и оно горе и нисам једини који се загрцно на овој епској тиради. Дакле, читао сам НЕ ВЕРУЈУЋИ шта нам овај часопис претставља. Па, клањам се!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u