НЕМАЧКА КРЕЋЕ У ОФАНЗИВУ НА БАЛКАН, али за све се пита…

НЕМАЧКА КРЕЋЕ У ОФАНЗИВУ НА БАЛКАН, али за све се пита…

27 децембра 2020

Како је најавио високи представник за БиХ Валентин Инцко, Немачка ће бити „предводник“ међународне заједнице у Босни, али због Кине и Русије неће моћи „разградити“ Дејтон на штету Срба и Хрвата, сматра политички аналитичар Драгомир Анђелковић.



Најава одлазећег високог представника за Босну и Херцеговину Валентина Инцка о јачем ангажовању међународне заједнице на „сређивању стања“ у тој земљу, при чему ће посебну улогу имати Немачка, још један је наговештај међународних притисака, пре свега на Србе, не би ли дошло до додатне унитаризације те земље.

Иако Инцко није потврдио да ће га на месту високог представника заменити немачки конзервативни политичар Кристијан Шмит, рекао је да је потребна „робусна политика“ међународне заједнице. Искуство нас учи да је реч о наставку притисака на Србе, али и Хрвате, не би ли дошло до ревизије Дејтона.

Због Русије и Кине Немачка не може ништа постићи „на мишиће“

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже за Спутњик да ће Немачка добити могућност да буде „предводник“ у Босни пошто се Америка неће претерано мешати него ће је пустити да предводи западни део међународне заједнице.

„Међутим, не треба заборавити да је источни део (међународне заједнице) много јачи него што је био пре 20 година. И Русија и Кина су много снажније, те Немачка не може ништа ‘на мишиће’ да постигне. Тако да Срби не треба да брину због тога већ да јасно да ставе до знања шта су спремни да прихвате, а шта нису, и да се томе супротставе“, сматра Анђелковић.

Наметање воље у Босни

Дејтонски споразум не може се никако мењати осим уз сагласност два ентитета и три конститутивна народа и не може се наметати било шта са стране, упозорава саговорник Спутњика.

„Ако Инцко мисли да ће Немачка својом добром вољом утицати на народе Босне и Херцеговине да траже функционална решења, то је у реду, али се плашим да то није у његовим мислима, већ да, пре свега, говори о покушају насилног наметања. У том случају би се Немачка понашала као током Другог светског рата када је гушила друге народе и наметала своју вољу супротно међународном праву, а не као демократска држава као што се представља“, истиче Анђелковић.

Уколико Немачка жели демократски приступ, онда мора уважити вољу Републике Српске као потписнице Дејтона која има право да се сложи или не сложи са било чим, оцењује Анђелковић и додаје да ако се другачије поступа, онда се ту ради о једној врсти агресије и у том случају ће српски народ знати шта да ради – да се супротстави.



И без савезника Хрвата, Срби имају снагу да се супротставе Немачкој

Саговорник Спутњика додаје да Хрвати полако нестају са простора БиХ што показује до чега је довео њихов концепт заједништва са муслиманима, и у таквим околностима Хрватска ће свакако да се одупире даљој централизацији БиХ, што је за нас важна ствар, јер имамо партнера.

„У том случају се ради о једном народу против два, и то о једном народу који покушава да руши Дејтон, односно о бошњачкој елити која у име свог народа покушава то да ради. Кад је реч о Немачкој, неће се превише обазирати на Хрвате јер има свој интерес, а то је да се БиХ централизује. Без обзира на Хрвате, били нам партнери или не, ми морамо да се супротстављамо таквим покушајима и мислим да за то имамо и снаге и сабље. А тим пре, и помоћ Хрвата“, закључио је Анђелковић.

(Спутњик)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Slobodanka says:

    Kasno su se setili. Ipak nije slučajno što austrougarskog vampira zamenjuje baš nemački vampir. Nemačka je odavno zainteresovana za kontrolu Balkana, mislim ne samo na bivšu Ju, nago i na Grčku, Albaniju, Bugarsku. Današnja Nemačka umotana u blještavu ambalažu EU htela bi da ostvari svoje stare imperijalne težnje koje potiču još iz druge polovine osamnaestog veka. To je bilo prvo poluvreme rusko turskih ratova (ima ih ukupno 13 ili 14) kada je Rusija postigla odredjene uspehe, izmedju ostalog da ruski imperator ima pravo da brine o položaju svh hrišćana u Osmanskom carstvu. To se odnosilo na deo današnje Ukrajine, na Gruziju i Jermeniju, na vlaške kneževine (danas Rumunija) i na Balkan. E tada su sve evropske sile bile saveznice na strani Turske. Austriji i Nemačkoj smetala je ruska briga za sve hrišćane i na osnovu toga gde će do kraja završiti teritorije na kojima živi pravoslavno stanovništvo. Samo jednom Velika Britanija nije stigla da se umeša u te ratove jer bila je zauzeta na drugom kontinentu borbama za gušenje američke nezavisnosti. Istorija se ponavlja, tako je i danas. Rat protiv komunizma su dobili, sad ratuju protiv pravoslavlja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u