НЕМАЧКА ПОРУЧИЛА СРБИЈИ: „Не тражимо да прекинете везе са Русијом, али…“

НЕМАЧКА ПОРУЧИЛА СРБИЈИ: „Не тражимо да прекинете везе са Русијом, али…“

28 септембра 2016

MIHAEL ROT

Врата ЕУ остају отворена за Западни Балкан, пише у ауторском тексту за Дојче веле Михаел Рот, државни секретар у немачком Министарству спољних послова, додајући да ЕУ помно прати развој у Србији на пољу медијских слобода и људских права.

– Развој демократије и правне држžаве за нас имају приоритет. То је основни критеријум за могући улазак у ЕУ. Унија и Србија су недавно отвориле кључна преговарачка поглавља – то је био важžан корак на обострано задовољство. Сада се ради о томе да након речи уследе и дела. Ради се о примени свега онога šто је српска Влада конкретно предвидела у акционим плановима за поглавља 23 и 24. Србија је ту на добром путу – наводи Рот у чланку.

ЕУ помно прати и стање медијских слобода, независности правосуђа, основних и људских права, додао је он.

При томе је јасно да промене које дотичу цело друšштво не могу бити изведене преко ноћи. Али неопходне реформе нису саме себи циљ нити су уступак Европској унији – напротив, оне треба да користе српским грађанкама и грађанима. Исто важžи за помирење у региону и добросуседске односе.

Рот истиче да су чланице ЕУ, упркос различитим историјским искуствима и схватањима, усагласиле заједничку позицију према Русији, те да при томе ЕУ своје опхођење према Русији не заснива искључиво на санкцијама већ и на дијалогу.

– Никако не жžелимо политику против или без Русије. Зато нико и не тражžи од Србије да прекине своје везе са Русијом – истиче он.

У Европској унији се ради о заједничком политичком наступу – и према Русији, додаје Рот и примећује да је Србија донела одлуку да жžели да постане чланица ЕУ потпуно свесна да то значи да ће током приступног процеса морати да континуирано прилагођава своју спољну политику заједничкој спољној политици ЕУ.

Рот, који је недавно боравио у Србији, наглашава да расположžење за прошšирење ЕУ није најведрије и да то није почело референдумом о Брегзиту.

Грађани у ЕУ очекују да она решšи сопствене проблеме пре него šто прими нове чланице. То изазива забринутост и у држžавама Западног Балкана и зато је, наводи он, био ваžан сигнал са јулске конференције у Паризу у оквиру такозваног Берлинског просеца: европска перспектива је оснаžена, улазак у ЕУ ће уследити чим буду испуњени сви неопходни услови.

– Ипак, људи у земљама Западног Балкана верују да се приблиžжавање ЕУ одвија превишšе споро. Неопходне реформе од њих захтевају много. Башš зато политичарке и политичари имају јошš већу обавезу да придобију подрšку за заједнички циљ – улазак у ЕУ – наводи немачки политичар.

Улазак у ЕУ је у обостраном интересу. Држžаве Западног Балкана профитирају од заједнице која је светски симбол привредног раста, солидарности, слободе и демократије утемељене на непорецивим вредностима. Европска унија с друге стране профитира од једног стабилног и демократског региона, наводи у чланку.

На крају, свака земља сама одређује тренутак приступања ЕУ: шšто бржžе спроводе реформе, то је улазак ближžи. Када ће ЕУ примити нове чланице зависи мање од ЕУ, а вишšе од темпа промене у земљама-кандидатима. Критеријуми су јасно утврђени. Европска унија неће оставити те држžаве саме, она ће их и даље подржžавати на њиховом путу, закључио је он.

KOMENTARI



3 коментара

  1. axiles says:

    Pa primite nas prvo pa onda trazite da se prema Rusiji ponasamo usaglaseno sa EU.Vazi primite nas,i znajte da imamo pravo veta kao clanica EU,na svako donosenje nekih rezolucija u vezi poostravanja ili produzetka sankcija prema Rusiji.Ako je zakonski propisano da clanice EU imaju pravo veta,zasto onda moraju da budu svi za ono sto odgovara pobesnelim Amerima?

  2. Kosovac says:

    Замислите забринутост Западног Балкана, због тога што ЕУ има сопствене проблеме. А „људи у земљама Западног Балкана верују да се приближавање ЕУ одвија превише споро“, па зато наравно треба ангажовати не само политичаре, треба ангажовати и политичарке, све у један фронт, па да крену у остварење основног људског права да Срби не морају да воле Русе. Такође треба извршити и помирење у региону, ипак је овај Михаил Рот коректан па није објавио да се само Срби нису помирили. Сви остали живе братски, само Срби се нису помирили са њима, а неки Срби нису се ни помирили са судбином.

  3. ava says:

    Razumem nemacku ozlojedjenost na Srbe. Pa, Srbi konstrolisu Nemacku svojim vojnim bazama, srpski bankari drze nemacku drzavu u ropstvu, opasni su ti Srbi. Nemcu su bili i ostali picke, izivljavaju se nad malim narodima, a klece pred Amerima, Jevrejima i Rusima. Odvratan narod, ubili su mi nekoliko clanova porodice u Drgom sv. ratu. Da sam kojim slucajem Jevrejin, sada bi mi placali veliku odstetu. Ovako, mogu da kenjanju po meni samo zato sto sam Srbin. Zao mi je sto Gdja Merkel nije izgledom barem na nivou Kolinde, pa da joj porucim da mi popusi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u