НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Ево чији је ЧОВЕК ХАРАДИНАЈ

НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Ево чији је ЧОВЕК ХАРАДИНАЈ

19 марта 2019

Откуд то да се косовска Влада опире захтевима Сједињених Држава да укине таксе? Отуда што премијер Рамуш Харадинај и неке западне земље у драконским царинама виде начин да се спрече разговори о „разграничењу“.

Посете гостију из иностранства Приштини претходних година обично су се завршавале насмејаним фотографијама. Међутим од новембра – када је Косово увело драконске царине од 100 одсто на робу из Србије и БиХ – дипломате и политичари напуштају Приштину уз поруке влади Рамуша Харадинаја да се мане тог посла.



Наређали су се тако европски комесар за суседство Јоханес Хан, представници америчког Савета за националну безбедност и Стејт дипартмента, саветници немачке канцеларке, представник британског министарства спољних послова, а на адресе косовског и српског председника стигла су чак два писма америчког колеге Доналда Трампа.

Међутим гостима је Харадинај одговарао да таксе неће бити укинуте док не Београд не призна Косово. Откуд то да се приштинска гарнитура опире чак и америчким захтевима? И колико ће то потрајати?

Поделе у Приштини

Одлучност премијера Харадинаја који је лидер такозване „ратне“ коалиције више не деле партнери који су му помогли у изгласавању одлуке. Тензије у Приштини посебно расту након што су САД предузеле и конкретне мере против Косова као што су биле одбијање визе Рамушу Харадинају, отказивање посете команданта Националне гарде Ајове Косову, али и поруке да ће „размотрити друге аспекте наше сарадње и преиспитати да ли и њих такође треба ограничити“ због „проблематичне акције“ која угрожава даљу нормализацију.

Ипак, Харадинај успева да одоли притисцима и међународних званичника и сопствених коалиционих партнера, што српски председник Александар Вучић често узима као доказ да ти притисци нису искрени и да иза кулиса постоји западна подршка Харадинају.

Са том оценом се не слаже Агон Маљићи, аналитичар из Приштине и уредник политичког блога сбункер.нет. „Сматрам да је притисак реалан. Међутим, Харадинај му одолева због сложене ситуације – једини излаз би било његово уклањање са позиције премијера што је тешко извести без превремених избора, а тренутно се чини да нико, па ни опозиционе странке, није спреман за изборе“, каже Маљићи за Дојче Веле.

Маљићи додаје и да иако је „технички могуће реконструисати владу уз исти сазив скупштине“, за тако нешто је неопходна сагласност опозиционе Демократске лиге Косова да се придружи влади. Но за ту странку коју предводи бивши премијер Иса Мустафа би улазак у Владу био „скуп политички потез“, каже Маљићи.

Са њим је делимично сагласан и Миодраг Мики Маринковић, политички аналитичар из северне Митровице. Маринковић сматра да Харадинај ужива подршку појединих земаља ЕУ – али не јер би те земље биле за таксе, него јер таксе виде као средство да се зауставе идеје о промени граница на Балкану.

„У појединим западним земљама, попут Немачке, Велике Британије и донекле Француске, постоји одређена толеранција за став премијера Косова око такси. Такав став није експлицитно артикулисан, али се наслућује иза млаких реакција“, каже Маринковић за Дојче Веле.

Маринковић примећује велику разлику између приступа америчке и администрације ЕУ са једне, и других западних земаља са друге стране. Исту паралелу уочава на косовској политичкој сцени. „Иницијатор идеје о подели територије, председник Тачи, јавно заговара укидање такси, док Харадинај као противник те идеје, на изненађење свих, тврдоглаво одбија њихово укидање или их условљава признањем Косова у тренутним границама“, наводи Маринковић.

У београдској чаршији зато кружи прича да Харадинај наводно више није амерички него „немачки човек“.

Употреба царина

Ово није први трговински рат који је подигао тензије између Београда и Приштине и привукао пажњу светске дипломатије. У лето 2011. након застоја у преговорима око царинског печата, влада Косова одлучује да као контрамеру на српски ембарго уведе сопствени ембарго. Како Приштина тада није имала никаквог утицаја на северу Косова, тадашњи премијер Тачи одлучује да пошаље специјалне јединице Косовске полиције да преузму прелазе Јариње и Брњак.

У току те акције долази до сукоба са локалним становништвом, а један припадник Косовске полиције је убијен. Годину дана након инцидента, Тачи је оценио да је „одлука о слању безбедносних снага Републике Косова на прелазе 1 и 31 била одлучујућа за покретање светске дипломатије у циљу нормализације стања на северу Митровице.“

Да ли Приштина опет види царински рат као начин да погура преговоре у смеру који јој одговара? Нове царине дошле су након 13 месеци стагнације у имплементацији Бриселског споразума, будући да од интеграције правосуђа, октобра 2017. није било значајних помака.

Ипак, Миодраг Мики Маринковић сматра да данашња ситуација није у потпуности упоредива са догађајима из 2011, управо зато што је тада постојао међународни консензус о „инсталирању косовске јурисдикције над прелазима на северу Косова“. Данашња ситуација је, каже, опасна управо јер је одраз неслагања међународног фактора по питању коначног договора Београда и Приштине.

„Таква криза је врло опасна јер је већ довела до заоштравања односа на терену и погоршања безбедносне ситуације па врло лако може ескалирати у отворено насиље“, сматра Маринковић.

С друге стране, као и тензије 2011. и данашња ситуација иде на руку косовским властима, уколико се претпостави да је званична позиција Косова управо она изнета у недавно усвојеној Платформи за дијалог – „признање у постојећим границама“, додаје Маринковић.

Да је овом одлуком Харадинај ојачао позицију да се Косово не сме делити, сматра и Агон Маљићи. Харадинај би, каже, таксе могао да укине без значајнијих последица по своју политичку популарност, али је очито под овим условима жели да спречи наставак дијалога.

„Иако је одлука о таксама популарна, људи ипак узимају у обзир ефекат одлуке на односе са САД. Харадинај има простора за политички маневар по овом питању без трпљења веће штете, али чини се да је одлучан да остане при својој позицији. То указује на то да је његова права намера спречавање наставка дијалога“, закључује Маљићи за Дојче Веле.

(Дојче веле)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u