НЕМАЧКИ МЕДИЈИ о Црногорцима

НЕМАЧКИ МЕДИЈИ о Црногорцима

27 јула 2018

Штампа на немачком језику се бавила и Црном Гором – поводом изјаве Доналда Трампа о „агресивним Црногорцима“. Такође, тема је и распродаја црногорске обале тајкунима у трци за профитом која штети животној средини, преноси Дојче веле.

Новинар Ноје цирхер цајтунга Андреас Ернст пише:

„Да ли нам је од користи или нам више штети?Амерички председник Трамп још није закључио своју евалуацију НАТО. С једне стране постоје такви као што је Немачка, који штеде на издацима за одбрану а лепо су се раскомотили под америчким нуклеарним штитом.



То је, како каже Трамп, ’тужно, врло тужно’. С друге стране, земље-чланице су се обавезале да ће те издатке повећати: 2018. за 34 милијарде долара.

Део тога би требало да добије америчка индустрија оружја коју је председник рекламирао на самиту НАТО. То би онда била добра страна војне алијансе.“

– Али, ту је и члан 5 уговора НАТО: случај напада на једну државу који све савезнике обавезује да јој помогну, јер је то напад на читав Савез. То је за Трампа непријатно. Када би, на пример, била нападнута Црна Гора, упитан је Трамп у једном интервјуу, ’зашто би мој син ишао тамо и бранио је?’ –

Председник је одговорио да се и сам то пита: „Црна Гора је мала земља са снажним и веома агресивним људима. Они би могли постати агресивни и  браво! Ето нама Трећег светског рата.“

„После овога се исплати мала чињенична провера. Тврдња бр. 1: Црна Гора је мала земља. Тачно: 625.000 становника живи на 13.812 квадратних километара. Тврдња бр. 2: Црногорци су снажни. Делимично тачно: национални спорт јесте ватерполо, али готово сви Црногорци га углавном само гледају. Тврдња бр. 3: Црногорци су агресивни, врло агресивни. Ту постаје компликовано. Мисли ли Трамп на борбе Црногораца против Османлија, којима никад није успело да остваре потпуну доминацију над њиховом земљом? – Тешко. Уз то, радило се о одбрамбеним ратовима. Међу суседима из бивше Југославије, Црногорци су на сасвим друкчијем гласу. Они важе као, па, рецимо, не баш агилни, пре свега мушкарци. Пример: у Пиви се традиционално одржава такмичење у лежању. Победник је онај који најдуже лежи“.

Поглавље 27 – највеће и најтеже 

Црном Гором се бави и минхенски дневник Зидојче цајтунг, али из сасвим друкчије перспективе: „Црна Гора рекламира своју нетакнуту природу. Али њој прете корупција и непотизам“, пише ауторка чланка Бригите Крамер: „Главни град Подгорица је иза брда.

Тамо влада не чини много како би очувала природну лепоту и богатство врста на обали. При томе се Црна Гора уставом дефинише као еколошка држава. Нема ниједног морског подручја под заштитом. Рибари са динамитом некажњено лове. Канализација државе непречишћена отиче у море. Црна Гора има нешто мање од 650.000 становника и три већа града. А влажно подручје некадашње улцињске солане је исушено. Тамо где су се некад одмарале птице селице, сада би требало да настане хотелски комплекс.“

Након објашњења да „се увале продају инвеститорима из Русије, Египта или Уједињених Арапских Емирата да би ту настале луке за јахте, виле, хотели, одмаралишта“, Крамерова, која обалу упознаје уз помоћ једног еколошког активисте и филмског аутора, разгледа хотел Ас у Перазића долу. „Стрм и упола довршен пут пун серпентина води у тесну петровачку увалу.

Један руски инвеститор је ту месецима експлозивом рушио стење на стрмој обали да би направио места за огроман хотел. Он никада није завршен. Инвеститора више нема, започета зграда пропада. Двадесет спратова, стотине соба са прозорима без стакала и погледом на море (…)“

Еколошки активиста објашњава ауторки текста да „је сваки пут када је неки потез земље проглашаван за посебно драгоцен, тај потез касније нуђен на продају“. Ситуација је „мрачна“ и еколошки активисти су затражили подршку колега из Италије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Албаније окупљених у организацију Оне Адриатиц.

Али, нема финансијских средстава за заиста озбиљан рад. Последња нада су услови за пријем Црне Горе у Европску унију, јер је у преговорима поглавље 27 – животна средина и климатске промене – највеће и најтеже. „Извештај Европске комисије о напретку Црне Горе подсећа да су на плану водопривреде и уклањања отпада потребна још велика настојања а у земљи, као што пише у извештају, нема довољно управних капацитета на националном и локалном нивоу“, пише, између осталог, Бригите Крамер за Зидојче цајтунг.

KOMENTARI



2 коментара

  1. Kulak says:

    Crna Gora? Tamo je narod bolji od vlasti. A u rvackoj? E, u rvackoj je vlast užasna, a narod još gori od vlasti.

  2. Velika Metla says:

    Нису то црногорци него монтенегрини! Далеко су они од црногораца! Предалеко!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u