НЕМЦИ СПРЕМАЈУ ПУЧ: Ближи се крај владавине Ангеле Меркел!

НЕМЦИ СПРЕМАЈУ ПУЧ: Ближи се крај владавине Ангеле Меркел!

13 новембра 2015

BN-JG773_0707ge_J_20150707143502У јеку јунских превирања унутар Европске уније око тога да ли одобрити Грчкој нови пакет финансијске помоћи, немачки министар финансија Волфганг Шојбле умео је да каже својим најближим сарадницима како иде код канцеларке Ангеле Меркел да види шта је за њега спремила. „Вероватно ће ме сменити”, рекао би он, а онда би почео се смеје, додајући сарадницима да се само шали. Иако су им се мишљења о решавању грчке дужничке кризе често дијаметрално разликовала, Меркелова никад није ни покушала да га смени, знајући да он ужива изузетно популарност и поштовање унутар њене Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

Међутим, ова цртица из живота најмоћнијих немачких политичара можда најбоље описује игру моћи, која између Меркелове и Шојблеа траје још од 1998. када је са власти и са врха њиховог ЦДУ пао Хелмут Кол, а данашња канцеларка се побринула да две године касније са чела ЦДУ истисне и Шојблеа, због сумњи у малверзације са тајним прилозима партији. Меркелова је тада хладно „пустила низ воду” Кола и Шојблеа, али петнаест година касније немачки медији почели су да се питају да ли је сад заправо Шојбле кренуо да изравнава рачуне са Меркеловом тако што јој својим ставовима о начину решавања избегличке кризе љуља позицију у ЦДУ, као и канцеларску фотељу из које би можда могао и да је истисне.

Она је све урадила да он 2004. не постане председник Немачке, али га је годину дана касније позвала у владу и поставила тада за министра унутрашњих послова. Њихов однос никад није био тако лагодан и пријатељски, између осталог, и због тога што сада седамдесеттрогодишњи Шојбле никад није успео да свој огроман утицај у немачкој политици крунише местом немачког канцелара. Премда многи сматрају да је сада престар за ову функцију, чињеница је да је и даље међу најпопуларнијим немачким политичарима и да изјавама минулих дана изазива одушевљење код свих оних демохришћана који критикују политику Меркелове – „отворених врата” за избеглице.

Шојбле је најпре прошлог викенда подржао спорни план министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера да се сиријским избеглицама боравак у Немачкој ограничи на годину дана, као и да две године немају могућност да доведу своје породице. План је „стављен на лед” јер су му се супротставили коалициони партнери, а ни Меркелова о њему није била упозната, али то није спречило Шојблеа да подржи план, истичући да је „потребно да свету пошаљемо јасну поруку – више смо него спремни да помогнемо и показали смо да јесмо, али су наше могућности ограничене”.

„Наравно да морамо да ограничимо могућност довођења породица, јер смо на ивици капацитета”, рекао је Шојбле, чиме је директно ишао против инсистирања Меркелове да не жели да каже колико избеглица Немачка може максимално да прими, као и њеног уверавања Немаца понављањем реченице: „Ми то можемо”.

Поједини коментатори, попут Јакоба Аугштајна из политичког магазина „Шпигл”, истакли су да су Шојбле и Де Мезијер заправо повели пуч против Меркелове и владине политике.

Ипак, Шојбле је очигледно у појединим аспектима и те како сагласан са Меркеловом, тако да је истакао да Немачка овај проблем не може да реши сама или тако што ће бити успостављене контроле на унутрашњим границама земаља чланица ЕУ.

„Националне државе не могу више да решавају ове велике проблеме”, рекао је најстарији члан немачке владе, са чим је сагласна и канцеларка која настоји да убеди европске партнере на заједничку стратегију решавања избегличке кризе и равномерне расподеле избеглица.

Шојбле је додао да избегличку кризу не би решило ни то када би се чак затвориле границе између немачких савезних покрајина, чиме се он заправо дистанцирао од баварског премијера Хорста Зехофера, који је минулих недеља претио Меркеловој да ће самостално деловати ако за избеглице не затвори границе Баварске.

Међутим, према оцени недељника „Фокус”, Шојбле је протеклих недеља изградио „толико дистанце између своје позиције и позиције коју заступа Меркелова, да у међувремену важи за једину алтернативу Меркеловој, уколико би она пала због своје политике према избеглицама”. Ипак, поједини немачки коментатори сматрају да Шојбле не жели да отежа ситуацију Меркеловој, будући да она постепено већ мења своју политику „отворених врата” и отежава услове за долазак избеглица.

Званично, пак, она одбија да промени своју политику, а и шеф посланичке групе ЦДУ у Бундестагу Фолкер Каудер одбија критике да Меркелова мења своју политику под утицајем конзервативнијег дела ЦДУ.

„Ангела Меркел већ дуже време има јасан план шта би требало радити у погледу кретања избеглица тако да то дугорочно не шкоди Немачкој”, рекао је Каудер за лист „Швебише цајтунг”, који иначе подржава даљи пријем избеглица. „Она следи тачке које су неопходне за то. Не видим да постоји нека подмукла промена курса.”

Иако досад демохришћанима склон, лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг” ових дана истиче да траје „перманентни хаос у ЦДУ” и да се поставља питање „да ли се борба за власт која тиња недељама и месецима сада води отворено”. Има мишљења и да можда греше сви они који мисле да Шојбле својим најновијим изјавама руши Меркелову. Ово је можда само њихова стара игра „доброг и лошег полицајца”, коју су Грци већ искусили. Игра у којој је Меркелова „добра” а Шојбле „зао”, док на крају Немачка не издејствује оно што највише одговара њеним националним интересима.

(Ненад Радичевић, Политика)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u