НЕПРЕВАЗИЂЕНА МИРА ТРАИЛОВИЋ: Гвоздена дама за сва времена

НЕПРЕВАЗИЂЕНА МИРА ТРАИЛОВИЋ: Гвоздена дама за сва времена

5 фебруара 2019

ПРЕДСТАВОМ Андраша Урбана “М.И.Р.А.”, Битеф театар ће почетком марта обележити три деценије постојања, а за познаваоце позоришног живота асоцијација је само једна – Мира Траиловић. Јубиларни наслов њој је и посвећен, јер она је и основала театар (са идејом да одражава дух истоименог фестивала) на самом крају свог животног и професионалног пута: умрла је само који месец касније, 7. августа 1989. године. Тако се, чудном игром судбине, Мириним одсуством мере године живота овог позоришта.

Да је поживела, прошле недеље (22. јануара) прославила би 95. рођендан. Говорила је да је “позориште место у коме се на најузбудљивији начин може проживети живот”, а својим делом то и сведочила.

Донкихотовски борац, гвоздена дама, тигрица са баршунастим канџама, булдожер у визону (како су је све називали), каријеру је почела као спикер Радио Београда, редитељ и уредник у драмској секцији, у међувремену постала студент Музичке академије и Високе филмске школе, као и предавач радио-режије на Позоришној академији. Све је то у својој креативној и интелектуалној радозналости била Мира Траиловић, па је сасвим јасна и њена изјава да је тек доласком у Атеље 212 завршила лутања по својој личности.

Борислав Михајловић Михиз присећао се тренутка када му је 1953. године у “Три шешира” Мира Траиловић предложила да оснују ново позориште, модерно и авангардно, слободно у форми и независније од власти:

– Неговаћемо камерну драму, пантомиму и шансону, увести монодраму, рецитал и литерарни кабаре, цртала је Мира пуначком руком по дуванском диму старе кафане своје иноваторске замисли – записао је Михиз.

Три године касније “булдожер у визону” успео је у свом науму: основала је Атеље којим је наставила да “исцртава” своју позоришну визију. Ишла је у корак са својим временом, па и испред њега. У Београд је доводила највећа имена позоришне авангарде као што су Ежен Јонеско, Жан-Пол Сартр, Едвард Олби, Томас Елиот, Станислав Виткјевич. А какав је она утисак остављала на ове светске величине, најбоље сведочи одговор Ежена Јонеска на питање шта је видео у Београду те давне 1971. године:

– Миру Траиловић. Зар то није сасвим довољно?

Редитељка, дугогодишња управница и један од оснивача Атељеа 212 (1956), Битефа (1967) и Битеф театра (1989) била је и уметнички директор Међународног позоришног фестивала у Нансију и добитница француског ордена Легија части.

Њеном режијом “Фауста” у сали са 212 столица у згради некадашње “Борбе”, почео је позоришни живот Атељеа 212. Поставила је на сцену, између осталих, представе “Дон Жуан у паклу”, “Иза затворених врата”, “Столице”, “Прича о војнику”, “Неспоразум”, “Коса”, “Чудо у Шаргану”. Под Мирином чврстом руком (али увек у меканим рукавицама) Атеље је у социјалистичкој Југославији отворио врата света, ширећи дух авангарде и на Исток и на Запад.

Немирне природе, широког образовања, незаустављиве енергије и стваралачке знатижеље, имала је амбиција и за многе велике подухвате. Са Јованом Ћириловим основала је Београдски интернационални театарски фестивал (БИТЕФ), који је у време Хладног рата био једино место сусрета уметника сукобљеног света, с обе стране “гвоздене завесе”. Захваљујући њеном угледу у Београд су долазили Семјуел Бекет, Питер Брук, Боб Вилсон, Ливинг театар, Пина Бауш, Ла Мама, Гротовски…

Две деценије касније имала је снаге да иницира и стварање Битеф театра, у реконструисаној згради евангелистичке цркве поред Бајлонијеве пијаце, на данашњем скверу с њеним именом. Вешто је балансирала и успевала да одржи равнотежу на танкој политичкој жици свог времена, а да то увек није било лако сведочи и једна њена, успутна реченица: “Како је тешко целог живота бити јачи него што си у ствари…”

Ускоро ће на “свом” скверу и у театру коме је удахнула живот, добити представу с посветом. Зашто “М.И.Р.А.”? Можда објашњење лежи у њеном одговору новинарима на питање како би хтела да се представи. Одабрала је акроним:

– М, као марљива. И, као ирационална. Р, као радосна. А, као “ако, баш ме брига”. МИРА.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u