Незнање је моћ

Незнање је моћ

28 јуна 2015

Marinko Čulić 34Пише: Маринко Чулић

Исус је недавно посјетио Загреб и искористио ту прилику да обиђе шатораше у Савској 66. Дочекао га је, јасно, главом Ђуро Глогошки и искористио ту прилику да учврсти неке климаве точке у својој опћој наобразби. Је ли истина, питао је уваженог госта, да си ти Жидов? Јесам, одговорио је Назарећанин. А како је онда могуће да ти је мајка Хрватица?, узвратио је спремно Ђуро. Ову шашаву причицу посуђујемо од колеге који ју је измаштао прије неколико мјесеци, на врхунцу шаторашког устанка, што је испало јако ефектно. Али ту се растајемо, јер овај наш текст није посвећен асфалтним (контра)револуцијама, него иде према једној другој теми. Страшном, поражавајућем незнању које се несметано шири хрватском политичком сценом, захваћајући уздуж и попријеко цијелу земљу. Да одмах рашчистимо, то се из статистичких табела и да и не да видјети. Јест да је образовна структура хрватског становништва према попису из 2011. године врло скромна, а према оном претходном из 2001. шокантно мања од очекиване. Али по броју неписмених (2011. један, а 2001. два посто) сасвим добро стојимо, па би човјек рекао да се аналфабети код нас мичу с колосијека времена баш онако како треба. И можда их већ на попису 2021. уопће неће бити. Али што значи формална писменост, тј. познавање свих слова хрватске абецеде? И Глогошки је тако гледано писмен човјек. Но што то вриједи када, ево, вјерује да је Мајка Божја хрватске горе лист и још доказе за то највјеројатније изводи из квазинабожне пјесмице о ‘Рајској дјеви, краљици Хрвата’.

Сва је срећа да је ова прича, како рекох, измаштана, па од вође шатораша нећемо морати још слушати и обавезне упуте о читању Библије. Али раскош незнања којим смо мјесецима обасипани из Савске 66 види се и из нечега што није нимало измишљено, него се реално, да не може реалније, догодило. Глогошки и његови тек су послије више од шест мјесеци одустали од оптужби да је Милановићева (прије и Јосиповићева) власт ‘ненародна’, иако отпочетка постоје свима доступни подаци у државној управи који црно на бијело потврђују да је њу изабрао – народ. Но њима је било једноставније да то не знају. Тако су могли даље зидати своје куле од псеудоидеолошког пијеска, као што су тврдње да земљом владају ‘Југославени’, чак и камуфлирани ‘комунисти’, иако је јасно да то стоји колико и да је Исусова мајка рођена Хрватица. И тко зна камо би нас ово лудило незналаштва на крају одвело да се у најновије вријеме нису догодиле неке ствари које су дјеловале отрежњујуће као хампери с леденом водом. Највећи хампер излио је Хрватима на главу папа Бергоглио, који је искористио посјет Сарајеву да обрани Богородицу од оваквих и сличних наклапања. Па смо га чули како говори да Госпа није посвудуша која се ‘указује’ гдје год неком звекану падне на памет, нити је се може наручити да сиђе с неба у точно одређено вријеме као што се доставом наручује пизза.

Одржао је дакле нешто као убрзани течај из, ако се то тако може назвати, католичког просвјетитељства, што су два појма која једва иду у исту реченицу, а камоли у исту синтагму. Осим када враг сасвим однесе шалу и постане преочито да је незнање валута којом се лукавци и премазанци обилно наплаћују од лаковјерних незналица. И то је овдје главно. Међугорска ходочашћа имају, тако ја то видим, нешто самосвојно у себи докле год остају у оквирима спонтане пучке религиозности, јер тада изгледају као пожељна равнотежа вјерничког народа према црквеној аристокрацији. Али друга је ствар када се тај народ свјесно и прорачунато гура и одржава у незнању како би га се онда мијесило за властите интересе. А то нас опет враћа у шатор у Савској који, осмотрен из овог кута, изгледа као расадник политичког аналфабетизма који не би био могућ да није нечег другог. То друго појавило се недавно као застрашујући примјер масовног, генерацијског незналаштва у једном међународном истраживању ставова младих, које је показало да се у Хрватској руши, или је већ срушена, љествица вриједности на основу које је примљена у Европску унију. Додуше, и у самом ЕУ-у та се љествица опасно љуља, али о њезином се рушењу ипак још не може говорити, а код нас се може.

О томе рјечито говори чињеница да су млади у Хрватској при самоме, најужем врху у преферирању аутократских, чак хунташких власти. Грозно да не може грозније. Ипак, постоји нетко тко се овоме сигурно силно радује. То су, наравно, шатораши Глогошког и Клемма, који преферирају долазак баш такве и тако наметнуте власти, мада њихови спонзори у Карамарковом ХДЗ-у имају о томе подијељене осјећаје. Они би ипак хтјели доћи колико-толико легално на власт, а и не желе конкурента Банским дворима када их једном освоје. Но зато двије стране могу бити подједнако задовољне што млади у Хрватској црпе своје ставове одасвуд – обитељ, пријатељи, Фацебоок… – осим из школских клупа, које ХДЗ с партнерима систематично држи подаље од иоле модернијих педагошких програма и агенди. Зато Хрватска, унаточ млитавим покушајима Милановићеве власти, остаје и даље једна од сасвим ријетких европских земаља у којој не постоји никаква форма грађанског одгоја. Додуше, хрватска десница плаћа за то и једну сасвим бизарну цијену, јер млади у Хрватској реагирају као мухе без главе на питање о својим страначким преференцијама, дајући на то потпуно супротне одговоре од онога што би се из прије наведеног могло очекивати: 57 посто их је за СДП, 17 посто за ХДЗ! То говори о тупом непознавању елементарних политичких категорија, али када мало размислиш, зашто би шатораши из Савске због тога бринули.

Па и међу њима дебело превладавају ординарне политичке незналице и паше им да тако буде у цијелом друштву, јер и њихов примјер говори да је незнањем најлакше манипулирати и да је оно – а не знање – моћ. Зато им одговара незнање гдје год је могуће. Одговара им да се вјерује како ни двјесто хиљада Срба може бити пријетња за двадесетак пута више Хрвата.

Одговара им да се мисли како је ова власт закинула бранитеље, иако преговори које воде с њом откривају да их неки њихови захтјеви закидају још више. Одговара им да се сматра како је кукасти криж који је ових дана поновно посјетио Хрватску већа опасност од усташких симбола који су ту свакодневно. Одговара им, напокон, да се о комунистима говори искључиво као о злочинцима, а не и као експертима за искорјењивање базичне националне неписмености о којој овдје говоримо. Били су, уосталом, експерти и за искорјењивање неимаштине, незапослености…, укратко свега с чиме се они, и да хоће, не знају носити.

(Новости, Загреб)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u