БИЛИ СУ НА РУБУ ПРОПАСТИ – ОДБИЛИ СУ ММФ, а данас…

БИЛИ СУ НА РУБУ ПРОПАСТИ – ОДБИЛИ СУ ММФ, а данас…

7 марта 2018

Пре шест година, Португал је 2011. године због кризе узео кредит од 78 милијарди евра од ЕУ и ММФ-а. Незапосленост је била велика. На врхунцу 2013. године износила је чак 17,5 одсто, а паралелено са тим расла је и стопа банкрота фирми – чак 41 одсто затворило је своја врата. Земљи се превиђала неславна судбина Грчке, али данас Португал је најсјајна звезда на економском небу ЕУ.

Колико је економија Португала порасла можда најбоље говори поређење са другим земљама ЕУ. Подаци за четврти квартал показују да је Француска забележила раст од 0,6, Шпанија 0,7, Италија 0,3 и Холандија 0,8 одсто. Португал? Чак 2,7, наводи „Тајмс“.

Све то данас делује готово нестварно ако је познато да је та земља уз Грчку и Шпанију била једна од европских нација коју је најјаче погодила криза. Сламка спаса у том тренурку био је ММФ и међународни кредитори који су захтевали оштре мере штедње.

У први мах то је и учињено. Тадашња конзервативна влада подигла је ПДВ, уведен је допунски порез на приходе, плате, пензије и доприноси су смањени, а повећан број радних дана. Све то није дало резултата.

„Вуду економија“

Економски опоравак дошао је тек 2015. године са променом власти. Формирана је социјалистичка партија уз подршку екстремне левице која је направила заокрет у односу на дотадашњи приступ.

Уместо штедње, нова влада заступала је став да треба појачати потрошњу. Нова валада обећала је да ће повећати минималну плату, поништити ранија увећања пореза, вратити плате и пензије на ниво пре кризе, па су плате у јавној администрацији порасле и до 30 одсто, а враћени су и претходно отказана четири јавна празника. Социјална давања за сиромашне су повећања, док су луксузни порези наметнути домовима вреднијим од 600 хиљада евра, пише „Гардијан“.

Нови премијер Антонио Кошта тврдио је да је штедња вратила земљу три деценије уназад, а економски приступ који је његова влада имала, противници су поспрдно називали „вуду економија“, најављујући готово извесну катастрофу. Догодило се управо супротно.

Са новим приступом, Португал је успео и да привуче нове инвестиције и да повећа плате и пензије и да смањи фискални дефицит. Све то не би било могуће да Лисабон нема одличне односе са Немачком, која је и једна од највећих инвеститора у Португалу.

Ипак, резултати су импресивни. До краја 2016. године, нешто више од годину дана од формирање нове владе, власти су могле да се похвале одрживим економским растом и скоком од 13 одсто у инвестицијама.

„Смањење плата је најједноставније решење, али је увек и лоше“

У недавном интервјуу за Дојче веле, министар финасија Португала Мануел Калдеира Кабрал појаснио је као је Португал постао мало еконмско чудо ЕУ.

– Укинули смо политику штедње која је блокирала стопу раста. Истовремено смо наставили да радимо на консолидацији државног буџета и смањивању дуга. Социјална давања држимо у границама, али је доходак грађана већи. Први корак је био освојити поверење инвеститора, али и људи. Други корак је био програм „цапитализар“, који је имао за циљ стварање бољих услова за привреду, а посебно за мала и средња подузећа. Главни извор нашега раста су инвестиције и извоз – рекао је.

У истом интервјуу, Кабрал је нагласио да је смањење плата увек најједноставније решење, али то је увек и лоше решење.

– Тиме се можда може повећати конкурентност у кратком року, али то никада није права стратегија за средњорочну и дугорочну конкурентност – каже Кабрал.

Португал ипак и даље има дуги обавезу да га врати, али у односу на Грчку, разлика је више него очигледна.

(Блиц)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u