Нова стратегија, стари циљ

Нова стратегија, стари циљ

12 децембра 2017

Пише: Љубан Каран

Иако још увек трају полемике у смислу да је Атлантски савет САД само изнео предлог који тек треба да се усвоји, измена у америчкој стратегији за Балкан ће свакако бити, и само је питање да ли ће оне бити суштинске. Промена америчке стратегије, макар и у једном сегменту који се односи на Балкан, толико је ретка појава, да се морамо упитати да ли је стварна и искрена. У самом извештају има детаља који асоцирају на неку врсту извињења, као што је најава „историјског помирења са Србијом“, а знамо да се Америка не извињава. Када размишљамо о америчкој искрености, не заборавимо да нам је неке ствари око превара и обмана објаснио нама добро познати портпарол НАТО-а за време бомбардовања Србије Џејми Шеј. На питање зашто је тако бездушно сатанизовао Србију и српски народ лажима и измишљотинама, хладно је одговорио: „Били смо у рату и то је био мој посао.“ Проблем је што смо ми и сада изложени рату који САД спроводи према Србији, додуше специјалном, или, како они то зову, „хибридном“.

РУСКИ УТИЦАЈ

Са становишта Србије важна су сва три главна закључка из овог извештаја: веће америчко присуство на Балкану, посредовање у преговорима и најава историјског помирења са Србијом. Ово је први документ такве врсте са Запада, након много деценија, у коме се Србија не приказује у крајње негативном контексту. Ипак, лако је уочити да нова америчка стратегија, као и стара, има за циљ елиминацију руског утицаја са Балкана, с тим што је стара Србију третирала као платформу и ослонац за ширење руског утицаја, а нова Србију види као потенцијалног америчког пријатеља и партнера.

Суштинска превара је у томе што нико не објашњава шта је у ствари „руски утицај“ и како га елиминисати. Да ли је то руско присуство, готово непостојеће сем у дипломатским представништвима? Да ли је то некаква идеологија, ако знамо да тако нешто више и не постоји? Да ли је проблем офанзивни продор руских компанија и капитала, ако знамо да је то симболично? Да ли су у питању енергенти и сировине којима се и физички брани приступ на Балкан? Да ли руско оружје и војна индустрија? Да ли од свега тога помало? Свака анализа показује да то што Американци упорно зову руским утицајем, у ствари не постоји и да је у питању измишљотина и обична илузија, јер ничега од побројаног нема, а што би премашило и засенило западне утицаје. Чак је и смешно какав је одговор добио наш шеф дипломатије Ивица Дачић за време боравка у САД. Док су му причали о руском утицају на Балкану, поставио је логично питање: „А шта је са америчким утицајем?“ „Наш утицај је добар, а руски је лош“, хладно рекоше америчке дипломате.

Са становишта САД и НАТО-а, није проблем српска подршка Русији – она је симболична у геостратешком сучељавању великих сила. Проблем је руска подршка Србији, која минира све америчке покушаје потпуног овладавања Балканом. Ако већ не могу спречити Русију да нам помогне (дипломатски у УН и кроз економску и војну сарадњу), онда покушавају да натерају Србију на самоубилачки потез прекидања свих веза с Русијом. Зато су тако јаки притисци САД на Србију у вези са хуманитарним центром у Нишу, иако савршено добро знају да се не ради о руском шпијунском пункту. Желе да дипломатским играма око тог центра покваре наше одличне односе с Русијом.

АМЕРИЧКА „ДОБРОДУШНОСТ“

По традицији, у Србији не недостаје голобрадих научника и аналитичара и времешних проамеричких мудраца, чије је гледање на „јак руски утицај“ у Србији идентично америчким стратезима. По навици или директиви, гласнији су и од самих америчких званичника. Они нову стратегију виде као америчку добродушност јер нам даје последњу спасоносну шансу за промену политике. По њиховом мишљењу, промене у циљу „историјског помирења“ остају оне добро нам познате: признавање независности Косова, улазак у НАТО и прекид свих веза с Русијом. Не схватају да Србија не може направити такву грешку јер никаква обећања не могу елиминисати опрез и неповерење према новој политици САД. Трагови њиховог отвореног непријатељства према Србима су дуги више деценија, а по основу бомбардовања осиромашеним уранијумом осећаћемо их док Србија постоји.

Нема непријатеља Србије у нашим несрећним грађанским ратовима кога нису снажно мотивисали за сукоб, а затим га наоружали, обучили и увежбали за прљаве акције против Срба. Ако је било потребно и директно су се укључивали. Тако су постали директни саучесници у злочиначким војним операцијама и злочинима, како у Хрватској, тако и на Косову и Метохији. Након свега тога се чуде зашто се у српским медијима о њима не говори позитивно, бар онолико колико се позитивно говори о онима који су нам све време помагали, и безобразно тврде да је то резултат контроле медија.

ХИБРИДНИ РАТ

Најновији потези америчке дипломатије показују да „хибридни рат“ (термин „специјални рат“ сматрају комунистичким) постаје примарни део стратегије на Балкану, а има назнака да би могао заузети главно место и у свеукупној америчкој стратегији. Ако ствар упростимо до краја, довољно је уочити само две чињенице како би се схватило шта Америка планира на Балкану у непосредној будућности. Прва важна чињеница јесте да помоћник заменика америчког државног секретара Хојт Ји напрасно долази за амбасадора у Македонију. Друга је да САД јачају војно присуство на Балкану. Долазак Хојта Јиа у Скопље за Србију не значи ништа добро. Тиме се потврђују процене да Скопље постаје центар за деструктивно деловања према Србији, као што је то била Будимпешта у време рушења Слободана Милошевића.

Јачање америчког војног присуства на Балкану САД и НАТО приказују као изнуђено у функцији мира, јер су се страсти балканских народа поново узбуркале и прети опасност од нових ратова. Значи, америчке трупе се гомилају као превентивно деловање. Међутим, ако се упитамо ко то стварно може изазвати рат на Балкану, видећемо да су то само државе и надридржаве које су апсолутно под америчком контролом и које ни ситан потез не могу повући без америчког одобрења, а камоли покренути ратна дејства. То значи да за одржавање мира на Балкану Америци нису потребне никакве војне трупе јер сваки проблем могу решити обичним телефонским позивом. Тако јачање америчког војног присуства може бити само у функцији појачане војне претње и притиска или као припрема за крајњу, ратну опцију, ако се специјалним ратом не остваре дефинисани циљеви.

Изненада најављена смена (иако су изјаве око тога још увек конфузне) америчког државног секретара Рекса Тилерсона указује да би америчка стратегија у целини могла доживети промене. Ако на његово место стварно буде постављен, како се најављује, директор ЦИА Мајк Помпео, тада су промене веома вероватне у смислу пребацивања стратегијског тежишта са конвенционалних дејстава на она специјална. Конвенционалним дејствима последње две деценије се нису прославили – где су победили, као да и нису јер су само створили проблеме и себи и другима, а тамо где је Русија озбиљно залегла да очува своје интересе, нису постизали баш никакав конвенционални успех. Зато промена комплетне стратегије САД (а тиме и НАТО-а), која би ставила акценат на „хибридно деловање“, не би била изненађење.

ХАШКА ПРИЗМА

Има ли смисла кроз призму хашких пресуда проматрати америчку стратегију на Балкану?

Хашки суд је институција која је послужила као катализатор за реализацију америчке политике на Балкану. Још од његовог оснивања знало се да је под америчким утицајем, али је требало поприлично времена да би се схватило како је он, буквално, под америчком контролом. Тренутак таквог сазнања била је фарса од суђења и ослобађајуће пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, као и ослобађајућа пресуда Рамушу Харадинају. То смо сазнали јер САД у ствари желе да се види како они контролишу све, па и међународни суд. Да су њихови искрени савезници и послушници потпуно заштићени без обзира на кривицу, а да ће њихови противници и непослушници бити прогањани, и да ће им судити и када су невини. Хашки суд је тако постао институција за врхунску демонстрацију америчке моћи, а пресуде путоказ будућег политичког опредељења за мале балканске државе.

Не треба да нас збуни последња пресуда шесторки из Херцег-Босне јер она засигурно поново одражава будућу америчку политику на Балкану. Да ли је у питању додворавање Бошњацима како би их што више одвојили од турског утицаја, да ли дисциплиновање Хрватске која највише својим ставовима подрива целовитост БиХ, да ли некакво настојање да се крене ка уравнотежењу кривице за рат и злочине како би се придобила Србија, или нешто друго, видећемо. Јер последња дешавања на Балкану у вези са злочинима и злочинцима су нетипична у односу на претходни период – ко је и зашто тек сада одлучио да ухапси 13 Бошњака у Коњицу за злочине над Србима, иако су ти тешки злочини добро познати и документовани већ две деценије?

ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ САВЕЗНИКА

Ако су америчке намере према Србији искрене и ако најава „историјског помирења“ није празна прича, САД би морале дисциплиновати своје сателите на Балкану. То би подразумевало ултимативно одрицање од агресивне политике и територијалних претензија. Можда управо због тога сада имамо и писмену потврду онога што смо знали, да је Хрватска извршила агресију на БиХ са циљем етничког чишћења територија и припајања Хрватској. Одувек се, и у главама умерених Хрвата, а камоли екстремиста, западна Херцеговина сматра најхрватскијим делом Хрватске. Заједнички злочиначки подухват, у коме су Туђман, Шушак и Бобетко, осуда за злочине, прича о међународном сукобу и хрватској агресији, сигурно доприносе отрежњењу у Хрватској о питањима кривице за ратове и злочине. Јер они су причу о „великосрпској агресији“ и „србочетничкој ЈНА“ поновили, не хиљаду пута, како је то дефинисао Гебелс, него милион, и тако сами себе убедили у своју невиност и српску кривицу.

Али ако већ говоримо о БиХ, тачно је да су Фрањо Туђман, Гојко Шушак и генерал Јанко Бобетко све време командовали оружаним снагама ХВО и контролисали политичко руководство Херцег-Босне. Међутим, тачно је и да су с њима имали жестоких проблема. Није њима сметало што су исувише екстремни и што чине тешке злочине него што су имали план да се обрачунају и са самим Фрањом Туђманом кога су увек сматрали комунистичким генералом. Најекстремнији заговорници против Туђмана и власти у Загребу су физички уклоњени, као што су усташки терориста Миро Барешић, генерал ХВО Блаж Краљевић, високи политички вођа Анте Параџик, али и многи други.

Ако се пође логиком да САД својевремено нису из љубави него из сирових интереса заштитили усташке злочинце из Другог светског рата, могуће је да тој вишедеценијској операцији њихових тајних служби дође крај. Без обзира шта ми мислили о њиховим разлозима, они су их штитили, зажмурили на њихове злочине и тероризам и превели их у „политичку организацију“ која се колективно прикључила ХДЗ-у и Фрањи Туђману. Ако им је намера била да усташе искористе за разбијање Југославије и формирање нове Хрватске, зашто их након тога не би уклонили с политичке сцене? Компромитовање САД преко ове прљаве везе са рецидивима фашизма исувише је велико да би опстало јер су притисци јеврејских организација све снажнији. Има разлога да се и кроз ту призму проматра пресуда шесторици злочинаца Херцег-Босне.

Ипак, реалност је сасвим другачија. Свима је у последње време привукла пажњу велика опседнутост хрватског политичког и војног врха „хибридним ратом“. Премијер и министар одбране упорно тврде да је Хрватска „хибридно нападнута“. Није тешко претпоставити кога то оптужују. Није случајно да Хрватска једина у окружењу има и „Институт за истраживање кибернетског сукоба“ као огранка хибридног ратовања. У ствари, као НАТО чланица добила је задужење и спрема се за хибридни сукоб, за који по навици унапред оптужује Србију. Тако би један центар хибридног деловања био у Скопљу, а други у Загребу.

Праву слику будуће америчке стратегије добићемо тек након првих политичких потеза Кондолизе Рајс, чији је долазак сасвим известан, у својству специјалног изасланика САД за Балкан. Ово је једно од најзвучнијих имена америчке дипломатије уопште и од ње се очекује да пронађе решења у америчком интересу. Из времена док је била државни секретар позната је по радикалним потезима и да су јој претње и уцене основно дипломатско оружје. Мале су шансе да сада буде другачије.

(Печат)

KOMENTARI



Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u