Нова замка Приштине: Север Косова као Дистрикт Брчко

Нова замка Приштине: Север Косова као Дистрикт Брчко

7 децембра 2018

Идеју Беџета Пацолија да цела Косовска Митровица буде слободна привредна зона којом не би управљали ни Срби ни Албанци само је замаскиран предлог да се призна независност Косова, оцењују саговорници Спутњика.

Потпредседник владе и министар спољних послова такозване државе Косово Беџет Пацоли изнео је идеју да север Косова треба да буде велика привредна зона где ће део територије припадати Србији, а део Косову, а да том привредном зоном управља — неко трећи. Другим речима, врло слично ономе како је устројен Дистрикт Брчко у Босни и Херцеговини.



Да ли је таква форма прихватљива за Србију или не?

Саговорници Спутњика професор др Душан Челић и политиколог Драгољуб Анђелковић сагласни су да је идеја занимљива, али само то, с тим што Анђелковић сматра да би могла да послужи као решење за цело Косово, а не само за Север.

„За нас није проблем само север Косова, већ и распрострањеност наше културне баштине широм Косова и коначно цело Косово је за нас део Србије. С друге стране, Албанци сматрају да је Косово независно. Можда је решење за цело Косово да оно буде специфична привредна зона, једна врста Дистрикта Брчко, уз учешће неке треће стране у управљању. Ако Пацоли мисли на то, о томе свакако треба размислити. Дакле, као идеји за цело Косово, а не само за Север“, каже Анђелковић.

Ако Пацоли пак мисли само на Север, према речима нашег саговорника, то би било неприхватљиво, јер би српске интересе на Косову сузило само на Север и још би ти интереси били релативизовани, јер би Север био успостављен као зона под ингеренцијом неке треће стране.

„Мислим да би његов предлог, на тај начин разматран од стране Београда, могао да буде искоришћен као инспирација за контрапредлог који би такав аранжман подразумевао за цело Косово“, додаје Анђелковић.

Професор др Душан Челић примећује да не знамо детаље Пацолијеве идеје, али ни од кога је она потекла, јер је остао недоречен. Посебно јер се не зна на коју опцију мисли када прича о управљању.

„Србија нема никаквог разлога да се одриче Резолуције 1244, јер је тај документ жив и требало би да нам буде светиња. Унмикова мисија је недељива и не тиче се само севера Косова, већ се тиче целе територије Косова и Метохије. Прихватање Пацолијевог плана значило би да се Србија одриче свега онога што је јужно од реке Ибар“, напомиње др Челић.

Како каже, плаши се да је и ово једна врста замке како би се постигао циљ Приштине, а то је да се Србија одрекне највећег дела територије Косова и Метохије.

„Та иницијатива може да представља неку врсту ’данајског дара‘ (опасан и погубан непријатељски дар — Тројански коњ, прим. аут). Верујем да то Београд неће прихватити. Идеја само на први поглед личи на неку врсту ретерирања, у односу на оно што Приштина заговара — суверенитет над целим Косовом. По мом мишљењу, то је замка која у себи носи нову опасност“, уверен је Челић.

Условно речено, додаје он, Приштина би хтела да по овој идеји Север има неки недефинисан статус који би се касније решавао. Паралела са Дистриктом Брчко није добра јер је он формално део државе БиХ, без обзира што има нека самоуправна права и неку законодавну и извршну власт.

„Тако и овде, по истом рецепту, чини ми се да замишљају да Север формално буде део такозване републике Косово и та иницијатива не би требало да буде прихватљива за Београд“, закључује Челић.

Према Пацолијевом предлогу слободна економска зона би обухватила северни део Косова, унутар такозване данашње виртуелне границе Севера, укључујући и јужни део Митровице.

Иначе, питање Брчког решено је тако што се покушало са заштитом територијалног односа између ентитета — Републике Српске и Федерације, и тако што „ентитети неће имати никаква овлашћења унутар граница Дистрикта“, односно оба ентитета су делегирала сва своја овлашћења Влади Дистрикта. Мултиетничка Влада Дистрикта има независно правосуђе и Скупштину са овлашћењима да усваја законе за Дистрикт Брчко. То је демилитаризована зона и забрањен је приступ другим оружаним снагама, изузев мировним.

(Спутњик)

KOMENTARI



2 коментара

  1. živoder iz Oseka i Ovčare says:

    Ali ni D.Brčko nije ništa napredovalo od kad su ga napravili, ustvari Brčko je upalo u krizu tada i to traje do danas, a ta kriza se vidi i u činjenici da je Brčko dok nije bilo u Distriktu napredovalo brže od Bijeljine a od kada je u Distriktu Bijeljina je u ogromnom razvoju i širenju grada dok Brčko D. propada; ispada da sve ono što je u jurisdikciji Srba razvija se ekonomski, sve što nije propada, to vidimo ne samo po RSK nego po celoj Hrvackoj iz koje hrvati masovno sele, to se vidi i po KiM, vidimo koliko šiptari iseljavaju.

    • Dani says:

      @zivoder iz OiO,vidimo i po tome sto nam 'rvati posecuju sve nase portale;) traze utehu dok sve dubje i dublje tonu u bezdan.Izmisljaju,lazu i pokusavaju da nam zavade rod SRBski.Eeeee...ovaj put nece da moze,daleko im "lepa"kuca.Vec dugo vremena zagovaram da kad svedemo racune podignemo dupli kineski zid izmedju nas,pa neka se u svojoj nakaznoj drzavi usrece s bracom po oruzju(slihtarima i izbeglicama(ovi im inace usrecuju zenski rod,a tako im i treba,sto su trazili to su i dobili)):)))))))))

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u