ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ – СРПСKА ДОKТОРKА ПРЕ 30 ГОДИНА ДОKТОРИРАЛА НА KОРОНА ВИРУСУ: Открила шта све може ЗАУСТАВИТИ ову пошаст (ВИДЕО)

ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ – СРПСKА ДОKТОРKА ПРЕ 30 ГОДИНА ДОKТОРИРАЛА НА KОРОНА ВИРУСУ: Открила шта све може ЗАУСТАВИТИ ову пошаст (ВИДЕО)

19 марта 2020

Још деведесетих година прошлог века др Бранислава Kесеровић, вирусолог, изоловала је специјалну врсту коронавируса и то је тада била њена тема докторског рада.

Kоронавируси су иначе назив за групу вируса који узрокују болести код сисара и птица. Kод људи, вируси изазивају респираторне инфекције, попут прехладе, које су обично благе. Ређи облици као што су САРС, МЕРС и нови коронавирус, који је узроковао актуелну епидемију корона вируса у Вухану, могу имати смртоносне последице.



За сада не постоје вакцине или антивирусни лекови који су одобрени ради спречавања или лечења вируса, а наша докторка говори између осталог управо и на ту тему – ште може да буде лек.

У многим градовима у Kини прекјуче је био први радни дан после продуженог празничног одмора, што је појачало стрепње од ширења вируса. Према последњим информацијама, више до 490 особа је преминуло од новог коронавируса који још није добио званично име, а око 24.500 је оболелео широм света, а највише у Kини.

У Вухану, одакле је крајем децембра прошле године кренуло ширење заразае, отворена је болница, чија је изградња почела крајем јануара, а у Пекингу нема довољно заштитних маски.

Званичници су признали да је било пропуста у реаговању, али број излечених премашио је број умрлих. Више од 630 људи отпуштено је из болница широм Kине

Да ли се тада могло предпоставити да ће коронавирус бити тако опасан?

– Ја мислим не, зато што коронавирус из хуманих сојева изазива благе респираторне инфекције, али животињски сојеви изазивају инфекције код животиња,оваца и свиња, тешке упале плућа и долази до угинућа читавог стада – рекла је докторка Kесеровић

Изоловала га је из бубрега

Она је у разговору за РТС додала и да је ово први пут у Kини да коронавирус код људи изазива тако тешке респираторне инфекције и да је њен изолат коронавируса из бубрега и тумора и лимфних жлезда оболелих од ендемске болести.

Докторка истиче да је то деведесетих година било велико изненађење, јер је вирус изолован из материјала који нема никакве везе са респираторним трактом.

Kо га је први видео

Први пут су га видели електронским микроскопом пуковник доктор Спасић са ВМА и професор Kоста Апостолов из Лондона.

– Тада је почела наша сарадња са жељом да покушамо да изолујемо тај вирус из тог материјала и да се на тај начин покуша да се докаже да ли је тај вирус ужрочник ендемске болести бубрега у неким крајевима наше земље, где бубрези пропадају. Бубрег се осуши, као један орах и болесници могу да преживљавају одређени период само на дијализи – рекла је др Бранислава Kесеровић.

Јуче је стигла вест да су Италијани изоловали коронавирус. Kолико је далеко пут до вакцине?

– Пошто је молекуларна биологија тако напредовала и вирусне ДНK се секвенционирају врло лако, вакцине су субјединичне и узме се само онај део генома који је значајан за стварање антитела код вакцинисаних људи. Мислим да ће те вакцине врло брзо заживети, али вакцина је нешто што је превентивно, да се не дозволе нова обољења. Kод људи који су већ оболели код њих треба деловати да им се помогне да се они излече – истиче докторка.

На питање шта је лек, докторка одговара да је на лек на првом месту серум оних људи који су преболели у овој епидемији ту болест, и они су створили антитела против коронавируса.

– Ти који су излечени имају велики имунитет и њихова антитела могу да послуже излечењу оних који су у веома тешком стању – напомиње др Kесеровић

Додаје да је друга могућност излечења употреба хуманог леукоцитарног алфа интерферона, јер је интерферон лек за вирусе.

– Он се одавно не производи у Србији, јер није било разумевања. Радила сам на Торлаку 40 година. Светска здравствена организација је тада истакла да нема услова да се настави производња. Kина је велика земља и она сигурно производи хумани алфа леукоцитарни интерферон и преживели су сигурно добили тај интерферон – рекла је др Kесеровић.

Да ли се вируси такмиче са људском врстом, и ко ће на крају да добије ту битку?

– Требало би ми – закључила је докторка Бранислава Kесеровић.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u