OKSFORD ANALITIKA: Loš početak članstva Hrvatske u Evropskoj uniji, a očekuje se još lošiji nastavak

OKSFORD ANALITIKA: Loš početak članstva Hrvatske u Evropskoj uniji, a očekuje se još lošiji nastavak

30 jula 2013

Hrvatska-EU-zastavaHrvatsko članstvo u EU, započeto 2005. godine, prošlo je kroz napornih „35 poglavlja“ koja se nisu bavila samo prihvatanjem pravnih tekovina EU, već i njihovom primenom. Puno i sveobuhvatno članstvo je veoma dug proces u koji je uložen veliki napor u pokušaju da se izbegnu greške pri ranijim proširenjima Unije, i taj proces će verovatno biti upotrebljavan kao plan za predstojeće pregovore o članstvu ostalih zemalja zapadnog Balkana.

Najvažnije:

Pristupanje Hrvatske uticaće kao ohrabrenje drugim balkanskim zemljama koje  pretenduju na isto – Albaniju, BiH, Kosovo, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju.

EU bi morala da lako apsorbuje novog člana s populacijom od svega 4.5 miliona i odgovarajućom ekonomijom koja je ravna 0.3% BDP-a EU.

Dvanaest ekonomija EU isključile su prijem hrvatskih radnika u naredne dve godine.

Sadašnja hrvatka Vlada nema posebnih prijatelja među 27 zemalja EU, a verovatno pouzdanih saveznika neće ni naći.

Šta dalje?

Trebalo bi da u srednjoročnom periodu Hrvatska požnje koristi od evrointegracije. Prošireni i detaljno vođeni pregovori o članstvu su Hrvatsku primorali na stroge reforme, i ovo bi moralo da bude preko potrebno nakon pristupanja post-pristupnim sredstvima privrednog podsticanja. Zahvaljujući principu uslovljavanja, Hrvatska je završila proces privatizacije državnih sredstava, uključujući poslednje velike banke i prodaju poslednjeg većinskog udela koji bi osiguravao upravu.

Analiza

Dana 1. jula, Hrvatska je postala 28. država članica EU. Evropska unija nije srećna zbog toga što je stekla novog člana. Malo je bilo slavlja zbog članstva i među stanovništvom posle dve decenije pregovora i jednogodišnjeg postupka ratifikacije – članstvo je nastupilo tek onda kada je stvar već prezrela. Nikakve očigledne vidove ekonomske koristi iscrpljeno stanovništvo nije moglo uočiti, pa je ono samo postalo plen ekonomske neizvesnosti i na sve gleda sumnjičavo.

Sumorni početak

Bi šta bi, a bilo je dosta loših vesti:

Industrijska proizvodnja je u maju pala za 2.2% (u odnosu na prethodni mesec) i za 5.3.% (u odnosu na radni dan prethodne godine).

Stopa registrovane nezaposlenosti u maju je iznosila 19.6% (prema nacionalnim statističkim podacima), a potrošnja po domaćinstvu je opala.

Cene potrošnje na malo su porasle u poslednjih 12 meseci za 3.9% u odnosu na prethodnu godinu.

Realni BDP je opao za 1.5% u odnosu na prvi kvartal prošle godine i to je šesti kvartal za redom kako uporno opada.

Kamatne stope su visoke, iako HNB održava referentnu kamatnu stopu na 6.25% još od novembra 2011. godine.

Budžetski deficit je u prvoj polovini 2013. godine već prevazišao prvobitno postavljenu godišnju granicu (4% BDP-a), usled toga što su rashodi veći a prihodi manji od predviđenih. U 2013. godini će morati da bude vršen rebalans budžeta, a HNB već očekuje da će se Hrvatska kao novi član EU naći u postupku regulisanja prekomernog deficita, što će je podvrgnuti pod strogu fiskalnu proceduru EU tokom godina koje dolaze.

Samo Fič rejting agencija daje hrvatskim dugovima kreditni rejting (BBB-).

Na kraju krajeva, poskupele su i cigare – i to u zemlji pušača.

Mnogo je nesigurnosti, a gore vesti upravo nailaze.

Ipak ima i nekih svetlih tačaka: maloprodaja je u maju beležila rast, iz meseca u mesec raste 6.7%, a u odnosu na prošlu godinu 1.7%, cene roba koje se uvoze iz EU počele su vidljivo da opadaju, a EU je odobrila dva velika infrastrukturna kredita već nakon prvog dana članstva Hrvatske u EU.

Propuštene prilike

Članstvo u EU nije iskorišćeno radi nacionalnog jedinstva.

Hrvatska politička klasa je mnogo obećavala priliv sredstava EU, što je praktično jedina tema o kojoj političari i govore kad govore o EU. Ipak, prisutan je nedostatak neophodne pripreme lokalnih kapaciteta za prihvat tih sredstava, što može već krajem ove godine postati očigledno. Ta prilika je bila kratkoročna i najverovatnije je propuštena mogućnost da se iskoristi makar simbolično – kako bi se prikazao „novi početak“ ili „okretanje novog lista“.  Vlada je najavila neki plan praćenja, odnosno političku inicijativu ili reformski paket.

Loš početak sa partnerima iz EU

Hrvatska nije uspela da ostavi povoljan početni utisak na ostale zemlje članice EU. Tek nekoliko dana pre stupanja u članstvo, Sabor je usvojio zakon kojim je ograničio primenu poternice EU za krivična dela izvršena nakon 2002. godine. To je onemogućilo izručenje Josipa Perkovića (Zakon je nazvan „leks Perković“) koji je bio visoki pripadnik tajne policije pre 1990. godine (kada je bio nadležan za jugoslovensku emigraciju), a i posle (učestvovao u uspostavljanju hrvatske tajne policije).

Merkelova je izostala sa proslave stupanja u članstvo EU zbog Perkovića.

Poteru za Perkovićem počeli su nemački Sudovi, a Hrvatska izbegava da donese odluku o njegovom izručenju i nastoji da ga zaštiti zakonom. To je navelo nemačku kancelarku Angelu Merkel da ne prisustvuje ceremoniji pristupanja Hrvatske u članstvo EU, koja je u Zagrebu održana 30. juna, pa je umesto nje Nemačka poslala nižeg državnog zvaničnika. Komesarka EU za pravosuđe Vivijan Rending obratila se hrvatskom ministru pravde Orsatu Miljeniću podsećajući ga da Hrvatska ne sme da derogira snagu naloga izdatog u doba pregovora o pristupanju.

Hrvatska će možda otkriti da „leks Perković“ ne sprečava izručenje Perkovića. U svakom slučaju, Rendingova je opisala njihovo ponašanje kao neprihvatljivo, kao još jednu mrlju na hrvatskom ulasku u EU.

Na spoljnoj granici EU

Pristupni rizik kojeg EU, čini se, još nije sagledala jeste duga hrvatska granica sa zemljama koje nisu članice EU. Nisu u pitanju samo sporovi oko granica koje Hrvatska ima sa svim susedima, izuzev Mađarske i Italije, sa kojima je Hrvatska nasledila granice od Jugoslavije. Važnije je to što je EU stekla spoljnu granicu koja se lako prelazi i koja je izuzetno teška za policijsku kontrolu.

Hrvatska se sa Srbijom ulavnom graniči vodotokom, granica sa BiH (nefuncionalan međunarodni protektorat) je kopnena, pre svega planinska, kao i sa Crnom Gorom – državom koja izlazi na otvoreno more i ima visoko izražen stepen korupcije.

Nije moguće da policija ove granice kontroliše bez podrške lokalnog stanovništva i njegove pomoći na planinskim stazama i pašnjacima. A pogranična demografija je veoma složena:

Područja su izuzetno siromašna, najsiromašniji su delovi Hrvatske i susednih zemalja.

Radi se o „mozaiku“ etnički homogenih sela različitih nacionalnosti – Hrvata, muslimana i Srba.

Mnoge pogranične oblasti su u prošlosti bile izolovane i zapuštane od strane cenralne državne vlasti, odnosno prepuštane „vlastelinima“.

Postoji vekovima duga tradicija krijumčarenja koja je samo na kratko prekinuta tokom 80-tih godina u Jugoslaviji, ali je lako vaskrsla tokom ratova za jugoslovensko nasleđe.

Pod ovim okolnostima, trgovci drogom i ljudima na međunarodnom nivou, kao i trgovci robom namenjenom regionalnim tržištima naići će na razumevanje i saradnju uglavnom siromašnog lokalnog stanovništva kojem mogu da ponude veoma unosne aranžmane, pa nadležne ustanove smatraju da je teško suprotstaviti se ovome.

Šta se krije ispod gomile?

Uprkos svemu, Hrvatska nije najgori izvođač u EU. Prema BDP per capita (paritet: kupovna moć 2012), rangira se ispred Bugarske i Rumunije, a odmah iza Letonije. Ona ima mnoge odlike drugih zemalja koje su članstvo stekle „proširenjem“ Unije. Zaostaje u poslovnom okruženju. Ekonomija je u padu i restruktuisanja nisu završena, ali je nivo korupcije oko proseka, kao i spoljni dug države i efikasnost, a ne stoji loše ni gledano po nivou cena, ni po stabilnosti deviznog kursa, finansijskoj stabilnosti i disciplini. Ako se po neki slučaj izdvoji kao najgori, radi se o nasleđu Tuđmanovog doba nacionalizma koji je tokom 90-tih godina zemlju doveo blizu statusa „parije“ u međunarodnim odnosima.

(Oksford analitika, preveo Dušan Kovačev za Fond Slobodan Jovanović)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *