ОПРОШТАЈ ОД ПАВЛА МИНЧИЋА: Паја је био чудан спој Чаплина и Синатре

ОПРОШТАЈ ОД ПАВЛА МИНЧИЋА: Паја је био чудан спој Чаплина и Синатре

31 јануара 2015

Tan2015-1-29_123236710_6_620x0Народно позориште данас се на комеморативној свечаности опростило од Павла Минчића (1931 – 2015), који је био верни члан ове куће од 1954. године, до одласка у пензију. За то време у националном театру остварио је 125 улога, а последња је била у представи „Тужна је недеља“ пре више од две деценије, за коју је написао и сонгове.

– Публика га памти као глумца, сатиричара, хумористу, хуманисту и пијанисту. Поред позоришне и ТВ глуме бавио се режијом, компоновањем музике, адаптацијом текстова, па и првим политичко-сатиричним представама у „Кругу 101“. Из тог времена остала је изрека да Народно позориште има Велику, Малу сцену и Павла Минчића – подсетио је Дејан Савић,

в. д. управника националног театра. – Био је скроман човек, сјајан глумац, чије су димензије знатно надилазиле оно што је сам о себи мислио…

У биографији уметника, широког спектра знања и интересовања, остале су забележене као најзначајније улоге Емила („Јаје“), Баранжеа („Носорог“), Хљестакова („Ревизор“), Јеротија („Сумњиво лице“), Лучија („Мера за меру“) и, наравно, Реже Шереша у последњој премијерној представи „Тужна је недеља“.

Вида Огњеновић, драмски писац и редитељ, окарактерисала је Минчића као глумца који је исмејао шаблон:

– У позориште је стигао младићки, дрско. Вижљаст, дечачког лица, улазио је у модерне позоришне поделе, сасвим различит од тадашњих глумаца бираних по стасу и гласу. Био је чудна комбинација Чарлија Чаплина и Френка Синатре. Сав у ритму, без позе, на јуриш је освајао сцене.

О Минчићевој свестраности, огромном дару, заносном духу, посвећености и одговорности, сведочила је и Рада Ђуричин:

– Павле Минчић ми је отворио врата позоришта. Представе „Ана Франк“ и „Оловка пише срцем“ догодиле су ми се захваљујући управо њему. Први је препознао мој дар, спремао ме је за Академију – сетно се присетила наша глумица.

Комеморација Павлу Минчићу завршена је спонтаним и дугим аплаузом колега, пријатеља и поштовалаца. Кремација је одржана истог дана на Новом гробљу.

УМЕТНИЧКА ПРИЗНАЊА

Познати глумац добитник је бројних награда, међу којима су: „Златни беочуг за животно дело“, „Златни ловоров вијенац“, „Златни ћуран“, Награда „Радоје Домановић“, Нушићева награда, Плакета Југословенске кинотеке и друге. Матична кућа, Народно позориште, доделила му је награде за улогу Панургија (1971) и режију представе „Марксе, Марксе колико је сати“ (1983).

(Вечерње новости)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u